Jakšić, Đura - PROZA
Zna to moja Stojna bolje nego ma ko... Mađije su ono!... He, glavo! — Biće, Nikola, biće baš da su mađije... O tome su mi već i drugi pripovedali, — reče
Zna to moja Stojna bolje nego ma ko... Mađije su ono!... He, glavo! — Biće, Nikola, biće baš da su mađije... O tome su mi već i drugi pripovedali, — reče kmet-Radovan.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pokretanjem izaziva ravnomerno priticanje zrna pod kamen čekmedže — fioka čest — deo čilaš — siv konj čini — vradžbine, mađije čošne čakšire — čohane čakšire črez — pomoću, kroz Dževap — umirenje, zadovoljenje dženabet — zao, naprasit čovek Šara
Afrika
misterija dobija i po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj crnca u carstvu mađije i plemenskog života. Kod crnaca postoji čitava hijerarhija saznanja misterija. Tatuaža su samo njini spoljni znaci.
Oplođenje je delo mađije, a fizički susret je jedan od uslova da se mađija zbude. Kod primitivca ne postoje pojmovi o prirodnim zakonima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zar pogibija tog nesretnika, na Begeju, da razori brak Trifunov, koji je bio tako topao? Zar to nisu nekakve mađije? Petar se, međutim, svemu tome smejao. Kaže, odobrava Trifunu! Muškarac pravi, ne bi ni trebao da se ženi, oficir.
A uzalud i žeravicu unosili u kuću, na vatralju, protiv ranih snegova. Ni mađije u njegovom zavičaju ne pomažu. Neke veće sile, od čoveka, tamo, kroz oblake, vladaju. Zima ne pita.
Nema mu, kažu, ni dvadeset, a ašikuje sa ženom koja ima šestoro. Prati je, kažu, kao senka. Sve su to neke mađije u ljudskom životu. Đurđe je počeo da priča, do sitnica, kako su našli tu nesretnicu, što je otišla u Begej.
Da su to neke mađije u ljudskom životu. Da se to, sa njima, igra onaj krvnik stari, svih ljudi. Nečastivi! Pokuša dakle da osvesti ženu, da
Da ga čuje, još jednom, da kaže: Nekakie su vradžbine, uroci, mađije, na kapetanu Radoevič. Sanja, kaže, neke Franceze, koje je poklao, pa mu u snu dolaze, da ga vezuju, i kolju.
Trifun se hvalio da će, naksutra, preuzeti komandu, nad ahtirskim pukom, kao zamenik komandanta. Nekakve su mađije na njemu, kaže, jer naksutra je ponedeljak, a dan Svetog Trofima – kao naručen. Čega sve nema – reče Trifun – u Rosiji!
Ruski narod, Moskvu, Sankt-Petersburg neće ni videti, niti poznati. Između njih i rosijskog naroda, kao da su nekakve mađije, neki zid – oni će biti ajlugdžije i neće ga ni sagledati, ni poljubiti. Komšije su im Kozaci i Tatari.
Ali su ćutali. Neki udes zao, neke mađije, pretvarale su njihove žene, katkad, vrlo brzo, iz pupoljka u ružu, a zatim u kravu.
i ostali, verni, svojim debelim ženama, baš zato, što su to bila neka čuda, koja su se sa njima događala, neke grozne mađije u ljudskom životu. Nisu napuštali ženu, poružnjalu, koja je decu rodila.
More, to su bile za Isakoviča, i sve te iseljenike, neke mađije. Pavle je, u ratu, bio stigao do Praga, do Franceske, pa čak i do Olandije, ali na obalu mora, nikad dotle, stigao bio
Onako, kako je zamišljena, iz ljudske fantazije, rosijske fantazije. Nju je stvorio Petar, car, neshvatljivo, kao iz mađije.
Biće da je, uoči rata, pomislio da su, ne samo ljubavi i švalerke prevare i mađije, u ljudskom životu, nego i to doba u kom je živeo, i ta Evropa, kroz koju je bio projahao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
skinuli ove čini, kupaju se u vodi u kojoj se nalazi raskovnik, biljka poznata po tome što može da rasturi, raskuje mađije.
⁵ Molitva se obavezno stavlja u vodu za kupanje novorođenčeta zbog toga „da ga ne obirov mađije“.⁶ Pri povratku, onaj ko nosi kući „vodicu“ mora dobro da pazi da nigde ne spusti sud sa molitvenom vodom, jer ako
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Putnik nikako da se načudi čudu, te ga upita: kakve mađije zna. Ovaj izvadi maramu i reče da ona ima tu silu. Onda onaj: — Hoćeš da ti dam ovog magarca za maramu?
Oni se digoše da putuju, carev sluga na magarcu a putnik pješice. Putnik nikako da se načudi čudu, te ga upita kakve mađije zna. Ovaj mu ispriča da tu silu ima marama koju je dobio od cara.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Otvara' joj knjige na proroke; neki kaže: „Na sugreb je stala“, neki kaže: „Splele je mađije“. Svud je vodi po manastirima i čita' joj masla i bdenija; kumi vraga u sve manastire da ostavi snahu Anđeliju, kumi
KNEZ JANKO Ne đetinji, kukala ti majka! Zbilja ti je pamet svu popila. VUK MANDUŠIĆ Al' je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje? Kad je viđu đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I od tada jednako svaku udavaču ona tamo u amamu kupa i „trlja“ Govorilo se kako ona zna mađije: kako kupajući udavače ona ih i uči, daje im kao neke čini, kako će se sutra, na dan venčanja, i posle venčanja,
ne leluja, tajanstveno smešeći se, misleći da se zato kriju što će Simka sada Sofki, trljajući je i kupajući je, davati mađije, čari za muža. A međutim, Sofkinim odlaskom, žene i de— vojke kao da se sasvim oslobodile.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sačuvao te bog kao jaje s tavana! Sve ti crno, a oči bijele! Smele te najteže mađije! Sunce mi te kroz vodu grijalo! (tj. da se utopi). Trag ti se po zlu poznavâ! Trnje vro, po trnju ’odio!
je malo nalik na vješticu, ali se ne može kao ona pretvoriti u drugu životinju, nego nosi uza se različne mađije, kao na primjer igle bez ušiju, sijede dlake iz glave, osječene nokte, pređu koja je sagrinjala, crnu vunu itd.
Pripovijeda se da su gdjekoji ovako zamađijani ljudi molitvama svešteničkijem (ispod petrahilja) izbljuvali sve one mađije kojima su zamađijani, pa najposlije i samo svoje srce.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Imaše nekakav car jedinka sina, koji mu već do oružja dorastao bješe, pa šetajući jedan dan nastupi na mađije, oboli i klijenit ostane savrtijeh noga i ruka.
Petrović, Rastko - AFRIKA
misterija dobija i po jedna nova tatuaža, to ova ne predstavlja nikako dekoraciju na telu, već položaj crnca u carstvu mađije i plemenskog života. Kod crnaca postoji čitava hijerarhija saznanja misterija. Tatuaža su samo njini spoljni znaci.
Oplođenje je delo mađije, a fizički susret je jedan od uslova da se mađija zbude. Kod primitivca ne postoje pojmovi o prirodnim zakonima.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Prilepilo mu se kaj č. za jajce« (kaže se, kao utuk, o ženama koje čine mađije, Karadžić, 1, 1899, 18). Č. boce, stucane, samlevene i ispržene u masti, upotrebljuju se kao spoljnje sredstvo kod
Orač ćuti dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i žetvar ćuti dok nosi poslednji klas do ambara — »da miševi ne grizu seme«, SEZ, 86, 95).
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje ono Mane; ja sam Mane, a ono je kuče! Ovoj su mađije!... Kuče kude je vodilo oro?“ pa nabi fes na oči i naže kroz svet da beži. Ali nekako ne može.