Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“. — Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i
— Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali.
— Da! — „A već, veli, ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči! A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom.
Cepti na njemu ćurak, kô da ga je groznica u'vatila. Naredi' mu da sazove sve Majdance, i ja se okrenu' prema Medenjaku, pa zabrkljači': „Batalijun, girdena sora!“ Znaš, da se ne bi pobunili...
dana pred onaj moj, ako se počem šjećate, zulum u Bronzanom Majdanu, kad sam ono 'nako po starinski malo preplašio Majdance i pokupio nešto nameta. 'Ustrija je, kô što znate, bila već zastupila.