Upotreba reči majku u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti. Mati je tražila svoje dete, a jadno dete izgubljenu majku... a svi smo tražili zaklona od nepravde i od nasilja madžarskog...

mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru izdržavati... Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti?

— Majku mi dovedite! — govoraše jedan mladić u prljavoj seljačkoj košulji. — Ko kaže da ona mene ne voli? Ona samo na oca mrzi, a

— Imaš li oca i majku? Il’, možda, brata starijega? — Nikoga nemam, nepoznati prijatelju, na golemome svetu nikoga!...

levom rukom me je uhvatio za rame, a desnom je iz moga krila bacao jestivo: „Nema hleba ni za tebe ni za tvoju majku!... Skapajte od gladi kad ste jogunice!...“ I on se primače da me opet poljubi. Ja sam se otrgla od njega i begala sam.

Dalje me ne pitaj!... Jadnu majku je srce zabolelo, ali je ćutala, niti je za život glave o tome smela što progovoritit.

— dodade posle toga otsudno. — Priznaj ovde!... A kad te gospodin kapetan mete na muke, priznaćeš i kad si pokojnu majku ujeo za sisu!...

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Dođe i veče. Umorili se strelci. Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku. Sa streljanja se vraćamo kući ko s posla, i dok se u kujni podgreva večera žene nam krpe rupe u odelu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas trojica mlada učimo decu kako se valja krstiti, Bogu se moliti, i oca i majku u ruku ljubiti i počitovati, i proče, i koje god dete prestane na ispovest, pored njegovog imena u tefteru zabeležimo

Ja opet u Golubince — i odem u Novi Sad da obiđem stričevu decu, kao brat-Jevrema, njegovu majku i proče. Dok se ja u Novom Sadu bavi̓, al̓ i oni svi se iz Golubinaca u Varadin doteraše i u gornji grad metuše.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ognjan uzeo petnaestu godinu. Ide u školu. Veliki je đak. Dušanka navršila trinaestu. Ona uveliko odmenjuje majku u kućevnim poslovima.

O, ta i moja će kuća propevati!...« Dušanka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad — kad se vratila s njive iza laza... Došla je kući pevajući peku veselu pesmicu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Eto me, nano, eto. Krunija uđe u vajat i stade se osvrtati. Zamalo dođe i Jelica. Videći majku bledu, nju nešto proledi. — Što si me zvala, nano?... Krunija ušeprtlji: — Ovaj...

Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu... Ali je sledi pogled Jeličin.

A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu... Ali je sledi pogled Jeličin. Ona zaćuta.

— Lijepo! — reče on. — Da ga pozovem. — Zovi ga, zovi! — reče Ivan. — Kazaće kad je majku za sisu ujeo!... Ja ti jamčim! Kruška udari dlan o dlan i pandur se javi na vratima.

— Da sam pao u postelju, niko mi se živi ne bi našao!... Siroče od malena, ja ne znadoh ni za oca ni za majku. I onda... ja zavađao!... Ko se s kim zavadio?... Opet niko reči. Kruška se okuraži.

— Zbogom ko ostaje! Praštajte!... Onda priđe ocu pa, ljubeći ga u ruku, kroz suze reče: — Babo! Pozdravi mi majku!... Radite kako vas bog uči, ali ja svoga krova neću videti dok ne ispunim svoju zakletvu. Zbogom!...

Ja mislim neka domaćin bude Krstivoj, on je najstariji!... — A zar ćeš opet ostaviti majku! — jeknu Petra. — Moram, majko!... Moram rad onog roblja što je od svoje majke odvojeno!...

Pa, čuj me, željo moja!... Gledaj čedo naše, našeg Miloja!... Čuvaj ga od svakoga zla!... I gledaj mi majku. Njoj treba tvoje nege i milošte... Što njoj učiniš, meni si učinila!... Hoćeš li? — Hoću! — smeškala se ona.

Kao da vidim i boga i anđele njegove!... Samo tako!... Slušaj me dobro!... I slušaj majku... Doneću ti dara da ti oči zanese! Što pašinice nose, to ćeš ti nositi!... — Ništa mi ne treba, samo mi ti dođi!...

Zato sam ti ovako govorio! Zato ti rekoh da čuvaš sina i nadgledaš majku! Jer ja mislim da ti imaš i junačkog srca!... — Nemam! — reče Jelica.

Čudno je odjekivala u noći ta piska. Kao da gledaš male ptiće u gnezdu kako gladni i ozebli majku traže... Stariji su hukali. — Bože Gospode!... Što ne podrža lepo vreme!...

Ta graja probudi ranjenike. Stanko otvori oči i pogleda nada se. Vide majku, ženu i snahe gde stoje više njihovih po stelja, umuzgane od suza... Vide i pogruženo lice Surepovo, koji se okamenio.

Dučić, Jovan - PESME

Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti Besmisla i straha; samu, uzvišenu Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti: Majku koja rađa i svetlost i senu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Volela je, na primer, da priča kako aranđeo nije slušao Boga, te uzeo dušu neke samohrane babe, a poštedeo majku sitne dece. Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva.

Bilo je još toliko vremena da sam ih mogao vratiti s kapije, ali se ne makoh s mesta, i kao okamenjen gledah u majku. — Idi! To je jedno dobro i čestito dete! Znala sam joj i mater — krasna žena! I Ćorđe je jedan po jedan čovek!

Nas je decu, kao i majku, voleo, nije vajde, to se vidi, ali nas je držao prestrogo. Ja se ne sećam nikad i nikaka znaka nežnosti od njega.

Dolazio je leti u devet, a zimi i ranije, ali neki put prevali i ponoć, a njega nema. To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju.

— Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana.

Moje haljine najlepše u celoj školi. Ali opet nešto mi je tako teško bilo gledajući moju majku i sestru: čisto postarele, blede, tužne, ozbiljne. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu.

Mi potrčasmo njoj pod ikonu i svi klekosmo, a Đokica klekao pred majku, okrenuo se licem njoj, krsti se i, siroče, čita naglas onu polovinu Očenaša što je već bio naučio.

padoh ničice na kraj njene haljine i na njenu levu ruku, kojom me pridrža, i molih se po stoti put: „Bože, ti vidiš moju majku! Bože, molim ti se za bábu!” I onda, a ne znam zašto: „Bože, ubij onoga Zelenbaća!” Dugo smo se tako molili.

Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere. Kažite, deco, gospodinu da Miša nije mogao pre doći — imao je posla. O, ova ruka!

— Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono: — Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao! — Kako si propao, gospodaru, bog s tobom!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će znati ono što se kaže: »Gledaj majku, pa šacuj ćerku!

— Klanjam se. Ljubim ruku, milostiva... ljubim ruku, gospođice, — reče g. Pera i majku poljubi u ruku a ćerci se učtivo pokloni. — Službenica!

Onda ćeš svoju spominjat’ majku: Oj majko moja, oj nego moja! — ’Ajd’ devere, ’ajd’ zlatan prstene! — viknu jedno lepuškasto veselo lice kroz

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih. Onde diže čas majku, staru, samu, koja već iznemogla od plača, poklopljena, tiho cvili; onde čas udovicu, sestru... I tako svuda.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Oprosti se sa majkom. Ljuba noću dugo nije mogao zaspati; razmišljao je. Prespavao je jutro. Premišljao je da posluša majku, pa da još ostane. Majka i Mileva o tom ništa ne znaju. Drže da je Ljuba otputovao.

Odvaži se celo poznanstvo prekinuti. Pred veče hoda oko kuće Mileusnića da vidi majku. Majka i Milevina sestra spaze ga i zovnu ga unutra. Sestra izvinjava Milevu, uverava ga da će sutra doći i da je čeka.

Zato mu je teško palo što se tako sumnjiči. Ta on tu nije ništa drugo već tuđ žarač. Ćirković je imao staru majku, koja ga je gledala kao zenicu, a pokraje njega i Alku je volela. Starica još u začetku procesa umre.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I još nešto: kao i otadžbinu i majku, čovek se boji da je ne izgubi, jer zna da bi je tek posle voleo. Dakle ne volim niti mogu da volim, jer ljubav traži

Bez roditelja, od kojih je samo majku jedva upamtila, Natalija je sve svoje detinjstvo i dotadašnju mladost provala pored ove žene, koju je zvala mamom i koja

i lepiti po mojoj detinjoj duši, te ni posle godinu dana, kad sam kući došao o raspustu, nisam smeo da zagrlim majku, jer sam sav onaj gad osećao na sebi, užas imao od onog greha i one prljavštine i bojao se da ono čisto i sveto

„Treći je mesec od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od drugog čujemo o njemu. Samo mi čudo da ga taj rat ni malo nije opametio.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Majku ti šokačku“, derali su se, „čekaj da ti dovedemo perikmahera.“ Sve što bi jedan počeo da viče, među njima, odmah je poče

Neka ne psuju majku Isakovičima! Nije to izmišljotina Isakoviča, nego, kako im je Đurđe rekao: referendum! Izglasan, pravovaljano, duž celog

Sem toga, zavidela joj je i na tome što su je njena deca – Kumrijina deca – volela više, valjda, nego svoju majku. Kad bi se Varvara pojavila u Trifunovom domu, namirisana, sva bi deca Trifunova visila o strininom vratu.

Grozdin, katkad, planuo na svoju bolju polovinu, njegova jedinica imala je da sluša, kako bi joj otac dreknuo na majku: „Anđo! Dete ti tvoje! Ta gde mi je igla?

je – vikao je Božič – bogati voskar Despot, Despotovič, član tanača, u Budimu, pa će dati miraz, kakav naše fesare, majku im njihovu, inače, nemaju!

Božič se, sutradan, pred podne, vratio, iz varoši, psujući serbsku majku. Familija je iduće prenoćište imala u Rabu. Isakovič je, u Granu, ćutao i krio se, u strahu da ga ne otkriju u

kad Đurđe poče da viče da je ženi pravo mesto u haremluku, ona mu podviknu da valjda tek ne želi da tamo zatvori svoju majku?

Mutter? – Ču, kako se i dalje dere Vijena, mrtvačka lubanja. Bila je turska robinja, sa babom Ikonijom, kad ste vi, majku vam, ulazili. Ležale su oko crkve šabačke, uz vatru, a baba mi ču kako Turci govore da će da beže u zoru, prema Užicu.

Idući njegovom selu, nekim šumskim putem, onako mali, bio se zamorio i poče da moli majku, da sisa. Običaj je bio, u to vreme, da se deca doje, dugo.

Kad su, zatim, stigli kući dedinoj, bio se malo uzverio od babe. A baba primeti to, pa će upitati, njegovu majku: Što je ovo dete vako ćudljivo? Zvera, kao da ga je stra!

Pavle beše naslutio da se dogodila velika nesreća. Čuo je kako Mahalčani viču za Garsulijem: Stan, stani, majku ti temišvarsku. Halt! Halt! Oćeš, pod jajca greifen? Pod jajca greifen?

Stalno su im obećavali da će dobiti svoje pravo i da će o njihovim žalbama izvestiti, i imperatricu, serbsku majku. Krčili su Trifunu panjeve u Sremu. Obećavali su im da će im biti bolje, iduće godine. Pa?

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Uglavnom ona se mene boji. AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA Nakazice moja lepa! Ostavićeš svoju majku, i otić’ u neku bajku, Ješćeš lude kao repe, najmiliji moj akrepe, Šta će s’ tobom biti, ko zna, lepotice moja

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA (trgne se): Opet ti! Pa, majku mu, zar ne možeš jedanput da se otkačiš od te godine! SPASOJE: Ja to onako uz reč. ANTA: Nemoj ni uz reč, brate!

SPASOJE: Mogao je, ne kažem da nije; mogao je i mene da preskoči, ali eto nije hteo! ANTA (češe se): O, majku mu, baš mi se ne ide u 'apsu. SPASOJE: Ne ide se ni meni, prijatelju!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

gaćama, on je čitav jedan mesec jahao konje bez sedla, raspalio šamar snimatelju kad mu je ovaj nezgodno spomenuo majku i stekao ime Ataman. Nije bogzna kako mirisao to ime, ali se vremenom privikao. - Kako bi bilo da proverimo?

Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti

toga tiče ne može da računa, jer one imaju dosta svojih pacovčića koje treba nahraniti, umiti i spakovati za spavanje. Majku nije spominjala.

- Timotije se u dva koraka našao pored mene, a onda zgrabivši me za ramena prošištao: nameravam li ja da ubijem svoju majku. Rekoh mu da ja nisam taj koji je ubija i u tome, je bilo dosta istine koju on nije hteo da prihvati.

Ponekad u snu, viđao sam sebe kako mu bacam kamen u glavu, njega kako pada, sav krvav, i majku izbezumljena lica. Bio sam srećan što se to ovaj put nije dogodilo i što ću mamu od sada viđati bez njega.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

i ovakvog, prašnjave kose, otromboljenih usana i visećih čakšira, zbunile, i potresle, bile su uspomene na Princezu Majku, udovicu pokojnog Karla Aleksandra, koja je, u njegovo doba, bila mlada žena.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

jer veruju da će onda biti poslušno (Golubinje, Poreč), odnosno da će se zahvaljujući ovom povijanju dete „priviti“ uz majku; ako se želi da dete više voli oca, da bude više njenu privrženo, onda ga prvi put poviju u krpe od očeve košulje.

¹²² a) Zaštitni (preventivni) postupci. U periodu opasnom po majku i tek rođeno dete preduzimaju se mnogobrojne mere za njihovu magijsku zaštitu.

Ove biljke su: beli luk, kojim roditelji „trljaju dete po ustima kada ima babice, pa steže majku za sise“, zatim paprika, koja je „neizostavna pri magičnom isterivanju babica iz porodilje“, kao i bosiljak, pelin, dren,

na Kosovu kada majka dete izvodi iz kuće, ona se dohvati „između svojih nogu do tela, spreda, i kaže: ’Koliko ti na majku uroka, toliko pa tebe! majka rodila, majka lečila’“¹⁸⁸ Uroci se mogu odagnati i magijskim verbalnim formulama.

Sutra će ti većma biti nećeš majku ni videti“ itd. Slične se pesme u istoj situaciji pevaju i u leskovačkoj Moravi.

, GEM, 1930, s. 127) — Gledaj konju je l’ debela vrata, a đevojci kakava joj je majka. (Vuk, br. 691) — Gledaj majku, a uzmi šćercu (po majci ćeš poznati kakva je ćerka). (Vuk, br. 692) — Kakva majka, onaka i ćerka. (Vuk, br.

(Novaković, S., SNZ, s. 42) DETE (NjEGOVA PRIRODA) — Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam. (Novaković, S., SNZ, s.

Dete je, svojim tekstom kazuju zagonetke, malo, slabo, parazitsko biće sudbinski upućeno na majku. Malo dete, kako se u zagonetkama pojavljuje, jeste prevashodno pasivno biće; ono nemoćno leži povijeno u kolevci i

Najviše poštovanja u patrijarhalnoj kulturi ima majka koja rađa i podiže junake. Narod za majku kaže: „Žena je žena, ali majka je majka“; „Materin blagoslov i Božiji — jedno su“.

Roditelje ne poslušati nije samo rđavo, već je i težak greh: „Ko majku ne sluša, ni Boga ne poznaje“; „Grehota je majku ne poslušati“.

Roditelje ne poslušati nije samo rđavo, već je i težak greh: „Ko majku ne sluša, ni Boga ne poznaje“; „Grehota je majku ne poslušati“.⁵² Za materinu kletvu kaže se da je „strašnija od Božije“.

Zbog majčine bezuslovne ljubavi, brige i razumevanja, kao i njenog zaštitničkog ponašanja, deca oba pola mnogo vole majku, dok oca poštuju i boje ga se. Babe i dede. Posle roditelja, pa čak i više nego otac, o deci vodi brigu baba.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju. Treći da sahrane staru majku. — Sirota starica! Ti je znaš?

Mladići su molili njenu majku da dozvoli da odigraju jedan ća-ća-ća i vraćali je uzbuđenu i nasmejanu, još toplu od igre, u beloj platnenoj haljini

Videće svog oca i majku, povećane i retuširane, majci su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave,

I za tih devet časova, Maki mora ispraviti sve njihove glupe lekcije — spasiti je da ne liči suviše na svoju majku. Najpre je treba naučiti da se cereka, da bude srećna i da život ne prima kao popravni ispit iz kvadratnih jednačina.

Ne, dok sam ja živa!« Dok sluša svoju majku kako govori i skuplja isečke iz novina što lete na sve strane iz njenih nervoznih ruku, kći bi i plakala i smejala se.

– To je poznati norveški naučnik Fjord, koji je izmislio kompleks zemljišta i Edipov kompleks, kad neko hoće da ubije majku i da odspava sa ocem! Nasledio ga je doktor Adler, koji je proizvodio iz hobija pisaće mašine marke »adler«...

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Mrtav care, a živ kući dođe, i u kući mrtvu majku nađe, gde mu krpi gaće i košulje; sestra mu se od starosti smije, otac mu se još rodio nije.

jači jer je slika homogenija, postignut je u tekstu o slovu M: Mamuran miš u memli muzeja merka mrtvog mamuta: majku mu, milenijumi minuše, mraz među mamutima načini masakr i pomor ...

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

obrazac patriotskim pripovedačima šezdesetih godina, kao i Čedomilju Mijatoviću kada je docnije pisao Ikoniju vezirovu majku i Rajka od Rasine.

Osećajući gotovo sinovlju ljubav za »majku Jeladu«, on je bio veliki jelinist u srpskoj književnosti. U tim dosta mnogobrojnim pesmama klasične inspiracije ima

Sremac, Stevan - PROZA

— Ne znam, vala, prazan svinjac, a poznaju se stope veće i od mojih i od tvojih! — Ala, majku mu, bruke! Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde!

Radičević, Branko - PESME

Ta pomami ko god može, Pomami joj majku, Bože, Da j' iz odra krene meka, Da je dogna do meneka, Da ja vatim svoju dragu, Da je ljubnem golu, nagu.

“ 61. „Oca, majku, svu rodbinu Dotad već sam izgubila, Te potraži svoju strinu Kod koje sam onda bila, Pa joj reko: 'Moram smesta

ruku, Pa okolo glenu bela, Mogaše joj videt muku Na očima, šta j' je tela; Šta je, da je, već se ne da, Jera majku veće zgleda. 67. Mama dođe, zborit stade: „Zdravo, Herr von — ne znam kako! Već iz šetnje, već nazade? De bijaste?

Ali jatka evo prenu, Diže oko začuđeno, I kraj sebe majku glenu, I to suzno oko njeno, I oko nje suza ova Vas obrte svet iznova.

Ma zaš drkće ruka tvoja? Lezi, lezi, ćeri moja!“ XIX Ćerka ode, a neka je! Majka osta puna jada, Pred majku se božju daje.

Nju, sve koja zaboravi, Oca, majku što ostavi, Ne zapita: ko je, šta je? Ne zapita: otkuda je? Na grudi mu verna pade Pa se sa njim u svet dade, U

jošte govorio: „Zdravo mi je Cveta omilela, Draža mi je i od danka bela; Oh dajde je, daj je, oče, meni, Da mi majku na domu zameni!“ A on na to dugo ne odgodi: „Doved' svate, svom je dvoru vodi.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— O, majku ti tvoju, a ja sve mislio da nijesi ništa uradio, pa mi te bilo žao što te toliko tuku! Što ne reče odmah kako je bilo,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ja probo nešto sa Šemsom, odabašinicom, pisao, slao cveće, a ona ništa, pa ništa! Pravi se važna, majku joj, ko da ima tri sise, a ne dve! HUSO: To bi moralo da se prebroji! AHMED: Da ne bi ti? Paz da se ne zabrojiš!

Svetlost koja se nali zatiče Hasanaginicu i majku Pintorovića na istim mestima gde su i u ranijoj slici sedele. Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Ode kadija.

Da mi je znati, ko je bolji: konjušar ili konj? Jesi li čuo? Mogu da psujem sultana, i sultanovu pasju majku, i vezira — šta mi ko može? Valjda ću nešto da izgubim? Ionako sam sve izgubila! Shvataš li sad? Svašta mogu!

Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGINICA: Čuješ li šta kaže? Srce od kamena! Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju? Veliki kamen... sklonite ga... Kadija! (Nasloni glavu na kolevku. Prilazi joj majka Hasanagina.

Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju! MAJKA HASANAGINA: Hasanago, budalo, ona je mrtva!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je žalba za tvoju majku, Za tvoju majku, za tvoga tatka?

odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je žalba za tvoju majku, Za tvoju majku, za tvoga tatka?

Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe. Vidim majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i srebrnom paricom meće u čanak vode pod

Kad se povratim u sobu, majku ne mogu da poznam. Obukla se u stajaće ruvo, oprala glavu, zabradila se lepo šamijom, te joj obrazi odskočili.

— Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću. — I u ovoj se kući pesma poje. Za majku ne znam kako je izašla preda nj u kujnu, samo meni znam da srce stade. — Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se.

Za njim moj otac, visok, u čohanoj koliji, pognuo se i pridržava svoju majku, moju babu, koja geguca i spotiče se, za njima mi s majkom.

Tomča, pognut, na iznenađenje sviju, upade i produži, više kao za sebe: Najviše majku Jovana! Zakla ju sina jedinca. I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca

I to samo prvog dana Mita bi s njima seo za sofru. Posle, on bi dizao sofru, kupio mrve, polivao oca, majku. „E, sad, idi!“ dopustila bi mu mati. A otac ga i ne gleda.

gde on leži mrtav ispružen, ne ulazi k njemu, već ide u onu drugu, malu sobu, ali kad tamo vidi da su tu uneli nju, majku mu, on, ne znajući šta da joj radi, kako da je teši, vraća se, ostavlja je i počne da ide po kujni, kući, ne znajući

A ona bi za majkom, sinčićem poslednja umorno ulazila, ostavljala bi majku da u kujni posluje, rasprema i dogovara se sa sinčićem: šta će za večeru, a ona bi, isto onako umorno, sustalo otišla

Ali i sada, kad bi one došle, ona nije izlazila iz sobe; ostavljala majku da se tamo s njima razgovara. Navikla se već, i teško joj da se s njima sastaje.

Ostavljali ga samog. Samo su majci najviše dosađivali. Majku i nju, Anicu, oni nisu ni razlikovali. Smatrali su ih kao jednake, nazivajući ih „žene“.

Kostić, Laza - PESME

desna Mu se slepo strmi, al' umesto vrata bela, za grlo je uhvatio Astarotu, majku sveta. Astarote sliku zlatnu, što je na njoj naslon greda, i celoga krova teškog boginjina hrama sveta.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ali on kad vide majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedanput pod

Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a

Sunčeva mati zapita ji lepo: — Imate li vi, deco, svoju rođenu majku? Ovi odgovore: — Imamo, dakako! Eno je kod kuće.

— Ma se — veli — kajem što ne posjekoh i onoga što je sa mnom bio, pa me ne bi izd'o da sad ovđe poginem, majku mu njegovu! — A bi li ti pozn'o onoga što je s tobom bio? — zapita ga car. — Bi', samo da ga viđu — odgovori vojnik.

— A jest, majku mu njegovu! — reče vojnik i nastavi ijetko put cara: — Zašto ti, bezakoniče, izdade mene na vjeru i na amanet, a?

Seljak odgovori: — Bogme ovako: što vraćam dugove, to hranim oca i majku; što davam na dobit, hranim dva sina, da i oni mene prihrane u starosti; a treći dio, dužan sam ženu hraniti kao i

Ćosi već prevršilo meru, pa će viknuti: — A zašto ti, nesrećni sine, ubi moju majku? Ugursuz se stane iščuđavati, pa ga pita: — Ama, tako ti boga, zar je ono tvoja majka bila?

Ubi mi kobilu i volove, ti si kriv što mi izgore kuća, ubi mi ženu, pa sad eto ubi mi i majku, pa još hoćeš da te držim — pa kako da se ne naljutim? I još me pitaš jesam li se naljutio?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

VUČKO (pusti jedan jak dim, potom ustane, ostavi čibuk ukraj, pa digne ćilim i odlazi). LjUBA: Prepravi belu kafu za majku, zašto kaže da je gladna. — Pravo ima kona, što drži sluškinju.

(Ustane.) Ja ne mogu tu. LjUBA: A ti sedi na stolicu. (Otvori vrata i viče.) Vučko, donesi kafu za Majku. STANIJA (koja je sedila): Pa kako da sedim? LjUBA: Pa tako. STANIJA: Da mi vise noge?

STANIJA: Ama to ne ide tako. LjUBA: Da kako? STANIJA: Majka treba da obegeniše devojku. LjUBA: A kad nema majku? STANIJA: Rodbina. LjUBA: A momak? STANIJA. On je kazao majki, ili rodu, koja mu se dopada. LjUBA: Pa onda?

Ama dobro i činite: bolje se ponemčite, kad i tako niste Srbi. LjUBA (Pijadi): Mani majku, boga ti! — Znaš šta sam ti htela kazati? PIJADA: Sta? LjUBA: Udajem se. PIJADA: E, vraga! Za koga? LjUBA: Za Milana.

LjUBA: To ćemo zasad ostaviti, nego drugi put. MILAN: Frajla Ljubo, trebalo bi da poslušate vašu majku. LjUBA: Ja bi, ali se bojim da se ne rasrdi. STANIJA: Ne boj se ništa, neće ti majka na putu stajati. (Ustane.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ne znate? Pa i otkud biste znali! Kazao je, sa dubokim kajanjem jednog tek probuđenog jutarnjeg pijanca: „Majku mu — rekao je — kad god se napijem, napravim neko sranje!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sipi polen, sipi lirski, čudotvorno, alhemijski, a ništica šišti, škljoca, guta majku, grize oca i oštreći ljute kandže ljušti koru sa narandže.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Da, ja sam ljubav ulila sinu za drugu majku, za domovinu.“ „ Sećam se s tugom — deda se javi — unuka moga, biljčice nežne, pričah mu priče o slavi staroj u

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ne volite svoje selo? — O, mogao sam uvek doći docnije. Ovako ne volim ni njega, ni ikoga; ni majku koja je tražila devojku, ni oca, ni brata, ni decu. Mislim da ne volim nikoga. Oni su me svi uništili.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo, kad svome domu se vratiš”. Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otiš'o s njome”.

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime?

Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao... 4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

posle sahrane žedni treći je zbor na steni misle da su nebovladni ovi mršavi i čedni smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog

mačem presecaju arhive preko pasa da niko više nikog ne pozna ni dete ni oca ni onu majku mudru izbačene su iz upotrebe lične karte kakva vest jeres je ovde u pravu događa se sveto skvrnuće!

rane u okolu pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu za petama majku zovu ja im nosim vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga kondira iz dojki mi ptičje mleko curi al nema

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

osećam... — donja mu usna zadrhta. — Ne govori o tome. Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš... pazi majku i sestre — on se opet uozbilji. — Budi razuman i čuvaj se. E, zbogom, i srećan ti put!...

Sa one strane neko je bolno dozivao svoga druga ili brata, ali najčešće pominju svoju majku. Ili proklinju nas, što smo ih ostavili.

— Auh! — viknu Rajko punilac, pa se pljesnu po ustima i razrogači oči. — Ja, majku mu, odakle ovaj! — reče podnaredNik Trailo. — Obrali smo bostan... vidi nas.

Bio sam pribran i miran, išao sam čvrsto do vode... Ali kad zaklokota čuturica, e uvati me strah, majku mu... A znaš, nije lako... Ja sam pred celi front... i ne znam ni sam kako sam se dokoturao dovde.

A tu se delila i hrana. Ogromni kazani su se pušili i debeli kuvar je već nalivao velikom kašikom. — Sipi, sipi, majku mu, nećeš da bankrotiraš... — Ajde, eve da te častim. — Pa uvati bre koju „vešticu“...

A kroz puškarnicu vidimo čitave stubove zemlje kako kuljaju u visinu. — Udri ga tobdžija sad, majku mu njegovu!... Ne daj mu da trepne! — viču pešaci. Skratili smo daljinu još za dvadeset i pet metara.

A jednoga dana razlupaše nam kujnu, pa ceo dan na suvome hlebu. Naiđe i Radojko. Pita odmah za novosti. — Bre, majku mu, što ne kažu dža ili bu, pa da kidišemo. Dojadi mi ovako.

Bilo je nekako pred podne. Ujašem u dvorište, i tu, pred kućom, ugledam njenu majku. „Pomozi bog, snajo!“ — velim joj ja... Ona mi ništa ne odgovori, već me samo dušmanski pogleda.

A oni se ubijaju kao zverovi. Ko može da ubedi ovu majku da je njen sin trebalo da pogine... — Pa ništa! — upade opet Aleksandar. — Da nisu poginuli, oni bi pomrli.

Onda ona podiže lagano glavu, pogleda nekud u daljinu i čisto zavapi: — Mnogo je to, tetka — tako je zvala moju majku — mnogo!... I od ljudi, i od... htede reći: „i od Boga!“ — ali zaćuta, mahnu glavom i s drhtajem uzdahnu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike napasti. Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta

uz njene tople grudi, ona se seti srećnoga detinjstva, kad behu samo njih dvoje dece, ona i brat, pa ležahu ovako isto uz majku, pod starim, iskrzanim i dronjavim guberom.

Skakuće po kujni kao šiparica od četrnaest godina, pa doleti u sobu, zagrli majku, obaspe poljupcima milu seju. Majka, radosna, što joj dete tako srećno, pa uzdahne i pogleda mlađu kćer, pomislivši

— Ja sve činim... O, valjada me neće Bog više mučiti ?... Dosta je bilo! uzviknu ona i pogleda majku, koja brižno preletaše pogledom preko zidova, izbegavajući njen pogled. — Baš si divno namestila!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ “Služio sam božju majku, Te mi dala mlade voke, Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!

Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove majku svoju, Da joj skrinju srebrom pospe. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove braću svoju, Da joj

nemam kada, Ja se mlada na put spremam, Tuđe dvore dvorovati, Tuđa baba babom zvati, A svoga ću spominjati; Tuđu majku majkom zvati, A svoju ću spominjati; Tuđeg brata bratom zvati, A svoga ću spominjati; Tuđu seku sekom zvati, A

Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa Maro, jel’ ti žao babe? — Zašto bi mi bilo žao babe, U mog draga boljeg babu kažu.

Nije to listak od nika polja, Već je to bela avli-marama, Bela Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da zaboravi; Da tuđa brata bratom pozove, A svoga brata da zaboravi. 86.

listak od nika polja, Već je to bela avli-marama, Bela Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da zaboravi; Da tuđa brata bratom pozove, A svoga brata da zaboravi. 86. O narandžo, vojko plemenita!

Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome? Što se, bolan, ne obrnu, Na žalosnu majku tvoju I nevjestu dobro mladu I siročad tvoju malu?

No se nadam, prijatelju, Ti si braću zamolio, Da podižu sirotinju, Da ti tješe staru majku! Al’ što će ti tužna ljuba, O za Boga! No ću tebe prekoriti, Moj boleći prijatelju! Što se bolan ne podigneš?

Ljubi oči željno momče. 140. Oj ti Cveto, lepo cveće, Bog ubio majku tvoju! Koja tebe tak’ u rodi, I posla te nasred sela, Gde junaci vino piju, Mladi momci kamen meću, A devojke

Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.“ Kada Ivan razumnio majku, Staroj majci tako govorio: “Osedlaj mi mog konja dorata, Osedlaj ga srebrnim sedlićem, A zauzdaj uzdom pozlaćenom.

tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla, Sestru nema s kojom bi pevala, Majku nema, razgovara nema!“ 153.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

GINA: Ajde, uzmi je, to ti i priliči! Uzmi Dropčevu žilu, Dropčeva sliko i priliko! Ajde, udaraj majku svoga sina, udaraj! Odbrani onu uspaljenicu belosvetsku! JELISAVETA: Nemoj da ti ja siđem tamo dole!

— nego je Orest objavio građanima Argolide da je ubio svoju majku i Egista! JELISAVETA: Je li to moguće? SOFIJA: Ali zašto baš Elektra da mu padne na pamet?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom. Odlazio je da provede nedelju kod nje, a ona ga je terala u crkvu, da prisustvuje misi, pa ga je terala i da

Moj ujak je, u proleće 1913, bio uspeo da nagovori moju majku da mi obustavi svaku novčanu pošiljku i da me natera da idem u Beč, ujaku, na Eksportnu akademiju.

Rumuni su plakali i praštali se, kao da na tuđ pogreb idu. Mađari su psovali i bolničare, i lekare, i božju majku. A samo su Rusi, u velikoj gomili, u mraku, ćutali i pružali ruku kad bi bolničar sa fenjerom i čajem prošao.

Oca, ili majku, ili decu.) Na groblju moj narednik okreće poluvod paradno, a zatim, poluvod, plotunom, odaje poslednju počast, mrtvacu.

“ Veli, ti ajgiri su crkli davno. Ja sam prodao očevu kuću u Ilanči i iselio majku, a ona se onda nastanila u Pančevu. Dobija neku penziju.

Želi nezavisnu Hrvatsku. Kapetan Milanović psuje majku potpukovniku, komandantu bataljona, koji, pred strojem, govori nemački, hvali nemačku vojsku i kaže da su Nemci najbolji

Nada u majku, osvetu i krv. NOVO POKOLjENjE Naše je lice bledo bez znaka, kao mesec nad vodama beskrajnim, ali sa kolutom mutnim i

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

On je obično u svojoj budućoj »domaćici« predviđao tip prave srpske žene, prinuđavao ju je nekako da liči na njegovu majku, skromnu, valjanu, prijatnu ženu, koja je sav život bila posvetila svojoj deci.

odvela decu kod majke da božićkuje tamo. Sad ih čekam; hoću da dočekamo zajedno novu godinu. A ti? — Ja čekam majku, pa ima zadocnjenje. To mora da bude svakad kad ja koga čekam... — A, ima zadocnjenje?

Šta je bilo u nesvesnom detinjstvu, ne zna; ali od kad zna majku, večno joj je pred očima njen slabomoćni izgled, njen zabrinuti, gotovo plašljivi pogled...

Dođoše kući. Čim ugleda majku, dete u sebi govori: »Neću joj kazati... neću! ... Zaklela sam se! ...« i u isto vreme oseća, kako bi slavno bilo naći

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(Ode.) DANICA (Spirinici): A ti, tetka, idi pa nađi majku. Reci joj da si mi sve kazala i da sam ja odgovorila: što je otac uradio ne važi ništa za mene.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Starkelja ova zla i bahata, Oličenje najgoreg patrijarhata, Sitni kajišar, škrti Cincar Koji bi majku prodo za dinar, Nudio je babe za malu svotu, Na zajedničku našu sramotu!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sigurno je i on, kao i svi očevi glasnici, kad k njima polaze, mislio da će, kada ovamo dođe, zateći majku i nju, Sofku, kao i celu kuću malo sirotniju i onda da će mu trebati da njega navlaš pred | njima grdi i govori im: kako

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Tu je služio do godinu pred velikom bunom, i tada se povrati doma, jer mu stariji brat umrije neoženjen. Doma, uz majku i tetku, življaše mirno, kloneći se od svakoga, preživajući one velike misli, što porodiše bunu, i kojima on u

Mali Milun uhvatio majku za opregljaču pa se i on propinjaše na svoje nožice da vidi svoga dragoga Janka; kad bi žene gledale gleda i on vidara.

Cura se malo začudi toj milosti, tu pred zvancima, protiv adeta. Ona pogleda majku i ostale, pa videći e su svi veseli i povlađuju, čisto nasluti šta je, pa prignu glavu k očevu ramenu.

„A što je to tako čudno, čudno jali grešno? Što si zinula? Zašto se Milica ne bi udala? A, zašto? Milun će imati majku. A, zašto je ne bi taj Primorac uzeo, a? Moju snahu, ženu onakoga junaka, mladu, zgodnu... Pa ponudi ga!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Lasno ti je popu popovati, A zenđilu knezu kneževati. Lasno ti je ranu pozlediti, Samohranu majku ucveliti! Lasno ti je sjetovati mudra, A još lakše prevariti luda.

— Šutite, budale, jutros ispred mene poskakaše sve žabe u vodu! 15 Pitala lisičica majku, kad se ufatila u gvožđa: — Što ti bi, majko?! — Zlo, ćerce! mudri se po jednom mogu prevariti.

— Bogme, naša, jer je onomadne izgorjela. 3 Pitalo Ciganče majku: — Koji je dan najdulji u godini? — Oni kad se čeka večera bez ručka.

Onda probude dijete, i car ga zapita kako mu je ime, a ono odgovori: „Miloš“. Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće.

Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće.

— Kako dođu u selo kući, Miloš odmah ostavi ovce i nepoznate goste, pa zamakne među zgrade da traži majku. Pošto car sjaše s konja, pođe i on za Milošem da gleda da mu se đe ne sakrije: kad pogleda kroz brvna u jednu zgradu,

4 Buna, nina u bešici sina, Buna, nina, san te prevario! Prije tebe nego majku tvoju: San u bešu, a nesan pod bešu!

Spavaj, spavaj, san te prevario, Prije tebe, nego tvoju majku. San u bešu a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku.

11 Djete moje, san te prevario, Prevario, ne zaboravio! Zlato moje, san te prevario, Prije tebe, nego tvoju majku! San u bešu, a nesan pod bešu! Nasanka ti voda odnijela, Za veliko brdo zanijela, Gdjeno nema vuka i bauka!

Mrtav pade, a živ kući dođe; Kad kod kuće čudo neviđeno: Baba mu se u bešici ljulja, Otac mu se nije ni rodio, Za majku mu otišli svatovi. 8. RUGALICE 1. MESTIMA Vraniću Hej, Vraniću, zar si i ti selo?

(Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne šuška? (Zrak) 227 — Majka rodi mene, a ja majku? (Voda i led) 228 — Mrkonja i plavonja po nebu se vijahu, pa se svijetu prete?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

50. Kobila oždrijebi kost, a kost ždrijebe, pa ždrijebe voli babu kobilu, nego kost majku. 51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču. 53.

Ali on kad vidi majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedan put pod

Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: „Pomozi Bog, mesečeva majko!” A ona joj odgovori: „Bog ti pomogao, rajska

ovo đavolja maštanija, prekrsti se put istoka i kliknu jakoga Boga u pomoć, dok puče munja iz neba te sažeže đevojačku majku, i pod njom se zemlja prosjede, te joj kosti satopi, i tako carev sin s đevojkom zdravo doma odbježe, đevojku pokrsti i

“ „Koje?“ upita carev sin. „Tvoju i moju majku“, odgovori zmaj, a zmajeva majka bila je ona aždaja u carice. Carev sin na to pristane, ali vila reče im: „Ne tako,

Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a

sve | gledaše otac njihov, pak kad ih začuđen upita, ko su, oni sve kažu, kako je i što je bilo, te on odmah izvadi im majku iz tamnice i uze je opet za svoju ženu zajedno sa sinovima, a slugama zapovjedi, te mater njegovu zatvore u jednu bačvu

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše! Ponesi kišobran, lije kao iz kabla!

IKONIJA: Nego šta, nego boli! Ajde, ne boj se, ja sam! Fala Bogu dok boli, a kad prestane... Pa poduvati ga, majku mu, nisi bogalj! Daj da ga sklonimo s ove kišetine. CMILjA: Gde ćeš s njim noćas? IKONIJA: Gde ću, nego u kujnu!

SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna priča! MILE: Oće li skoro ta rakija, majku mu? IKONIJA: Vidiš da pričam sa čovekom! MILE: Kad kažem piće, ima da mi se donese u momentu!

Posle ga nađemo tamo iako pretučenog! A onda pričo i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete?

Saćeš da vidiš! ISLEDNIK: Tu nemaš ništa! ANĐELKO: Pa, majku mu... ISLEDNIK: Možda si pobrko nogu, pogledaj drugu! ANĐELKO: Kako to sad odjednom?...

GOSPAVA: Kakve ste vi bedinje i splačine! CMILjA: Pa druže! Pa majku mu! Pa kakva je ovo država? Poštene građane vređaju zatvorenici!

Pokisnućemo kao miševi! Što lije! Počelo i niz leđa da mi curi! Diži tu korpu, majku mu, nije ti drvena! I požuri! (Ikonija i Mile izlaze) CMILjA: Da ti ja kažem, maco, šta sam smislila...

Stanković, Borisav - JOVČA

»Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle sam te doveo. Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš.

Za nju, radi nje! Ubiću te i posle kazaću joj: »Čedo, ne ljuti se, ali ja ubih onu, tvoju majku. Jer ona tebe, čedo, tebe htela da sramoti, da za tebe kaže ono što ti, znam, uveren sam, ni u snu ne možeš«...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Po sata, ili više, bilo mi je u usti «nano moja, nano slatka! Julo, srce, Julo, dušo!», (majku sam moju nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani oko mene skupili i počeli me utešavati, a ni sami nisu se

Na tri meseca po našem rastanku prestavi se u Šišatovcu, gdi sam mu bio na pogrebeniju, i oplakao sam ga kako god majku moju.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Srića da je vra-Brne na vreme doznâ sve! — reče Barica. Bakonja složi ruke na kulašu, pa pogledavši pobjednički oca i majku, reče: — Moj dobri ćaćo, i moja dobra majo, ništa stric za to ne zna.

Ćosić, Dobrica - KORENI

dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku. — Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu.

opštinske utrine, a demokratija i samouprava da ne plaćaš porez, svejedno što te sreski kapetan batina i psuje ti majku. A što vi radikali galamite o demokratiji, to je samo izgovor za selačku anarhiju i javašluk. Sit sam ja svega toga!

Tamo, Evropi, pokaži ko je Srbin. Pokaži, majku im belosvetsku, da mi nismo samo s jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i s knjigama umešni.

To NITI je imao kome da pokaže, niti je znao šta da pokaže. Kakve naopake predstave — „pokaži im, majku im belosvetsku!“ Kravata... „Kraljico Ahajaca, ti što izazivaš ratove...

Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.

I Aćim sada hrče. Bog treba samo zbog njega da postoji. Mokrim konopcem je tukao ženu. Moju majku. Nije ni spavao s njom. Zato što mu nije rodila još nekoliko Vukašina. Vukašin je učio za advokata.

joj se da zvezde svetlucaju na samom krstu, pa je svom snagom pritisnula levu dojku ne bi li smirila srce i sačekala majku da sada ona pođe napred. Brda su se primicala jedno drugom; nad manastirskim kubetom smanjivalo se nebo, dok.

Kopao je bunare i ja sam mnogo puta zaželela da u nekom ostane zatrpan zemljom. Govorio mi je da ličim na majku i da ću i ja biti kurva kao ona. Kad god se napio, tukao me i psovao kako se ni stoka ne psuje.

„Čekajte me sutra, pobunjenici! Sutra me čekajte, majku vam seljačku!“ doviknuo je a konji ga galopom odneli niz put. Dobro je što ga nisam opsovao. Usta su mu bila puna voska.

Dobro je što mu to nikad nisam rekao. „U žito mi se zaklinjao da pamti oca, majku i braću. Nisam mu verovao. U godinama kad su njega ostavili u vrbaku, ništa se ne pamti.

„Evo, i sad lepo vidim majku i oca, svoju braću, sestre, a okolo tušta i tma naroda. Ne umem da ti ispričam, ali vadim“, govorio mi je otac i

„I tele, i prase, i zec, i vrana, i kukavica poznaju svoju majku. Kad god se sretnu, ljube se. Svojim očima sam To gledao.“ Morao je da kaže da mu veruje.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

»Verovatno se porub oparao?« —pomisli i, vrativši se kući, zamoli majku da ga ušije. — Zamalo danas nisam pao zbog njega!

Celi taj dan, ipak, pazio je da ne slaže, da nikoga ne udari, ali uveče zamoli majku da mu skrati nogavice, jer su mu predugačke. — Do juče su ti bile dobre! — majka brižno zavrte glavom.

— sedeo je uz more sve do večeri, ali Kraba mu se ne javi, niti zazlati. Pognute glave, dečak se vrati kući i zamoli majku da mu skrati nogavice. Zatim su se dani, kao talasi, sustizali, proleća se pretapala u leta, leta u jeseni, i zime.

— Carev izaslanik pokloni se pred princem, ali ovaj poče da uzmiče. — Pozdravite mi oca i majku! — reče. — I recite im da se ne vraćam. Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom!

« Kao da nasluti njenu misao, dečak preblede i istrča iz kuće. Tri dana su ga tražili, a četvrtog stade pred majku, sav u modricama, i reče: — Jednoga dana rezbariću bolje od ostalih, videćeš! Majka u muci saže glavu. — Videćeš!

Ko zna koliko je trčao, i dokle bi trčao da ne ugleda ispred sebe Srebrna vrata, a pred njima Majku gušterova, ogromnu, svu u plamenu. »Tako smrt izgleda!« pomisli i u strahu zatvori oči.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

godine. U jesen 1842. Ljubica je napuštala svoj zavičaj, još živa. Iz Novog Sada, mladi Mihailo je strepeo za majku, koja je, poslednja od Obrenovića, ostala u Srbiji, i tražio njeno prisustvo.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

male, Pa bi zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem srpskim uzdisajem: Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!

zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem srpskim uzdisajem: Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!

Ko te je doveo amo da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i natrag idi! Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš!

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo Posle je zanata radi u varoš otiš'o s njome“.

U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!“ I pustićeš majku da izvidi šta je A dotle će zaplet otplesti se ceo: Dok se stara bude krstila u čudu, Ljubiću te žarko, sav od snega

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

koja dele Aristarha od Ptolemaja, potpuno U zaborav; ćerka Aristarhove nauke, kad je porasla, ubila je svoju rođenu majku.

Ali Nort-Uitem ne leži daleko odavde, jedva sat hoda, pa zato mogadoh često posećivati i majku i sina, a i moja majka dolaziše sa Isakom često k nama“. „Da li ga je pri tom nosila u bokalčetu?

A kad docnije pođe u seosku školu, evo ga svakog slobodnog dana da majku zagrli. Onda ga je uvek pratio jedan veliki lovački pas“. „Lovački pas!“, uzviknuše deca, „kako se zvao?“ „Hektor.

„Pa da li te je izdevetao?“ „Ne. On me uze za ruku, odvede me pred majku, pa reče: ,Moramo ovog dečka poslati na velike škole’. - ,A odakle pare?’, reče ona. - Ja ću ih nakrmiti’, odgovori on.

Činimo to uvek, jer poštujemo i volimo našeg Ser Isaka iz sveg srca, baš kao svoju rođenu majku“. Ove reči izgovori čičica sa toliko osećajnosti, da omeknu srce Pembertonovo.

A daću vam i jedno pisamce za moju majku; ona će se iskreno obradovati vašem neočekivanom dolasku“. Tako je i bilo. Bio je sunčani aprilski dan kada se, tačno

Moram našeg dragog gosta odvesti prvo do dedice“. Deca otomboljiše noseve i dovedoše staru majku opet u tešku nepriliku; ja uzeh reč. „Težak položaj!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Na žalost tako je, prevarena od neprijateljskog oficira, nevenčana, ostavila je majku... I tek posle ovoga on naglo prinese ruke licu i tada briznu u takav plač od koga ne znam kako mi srce nije prepuklo.

Tako mi je dobro bilo uz tebe. A sad, kao dete koje gleda kako se razilaze svi što su oko njega bili da ga teše dok mu majku ne sahrane, kao i ono, i ja sam se nadao da me nikad nećeš ostaviti.

— Ti opet poslednji, majku ti kockarsku? — Zašto majku, go... go... g. — Šta go, go, m... m. džukelo dobošarska! Dokle ćeš da štrčiš sam u celom

— Ti opet poslednji, majku ti kockarsku? — Zašto majku, go... go... g. — Šta go, go, m... m. džukelo dobošarska! Dokle ćeš da štrčiš sam u celom puku? — A... a...

Sekula svoju majku nije upamtio, a u sedmoj godini saznade, jednoga dana dok se igrao, da mu je otac, štabovski trubač Jefrem Resimić,

Dođem tako kući na osustvo, kad besmo u Srbiju, povečeramo sas tatka i majku, prodžakamo o moje muke, borbe i štrapaci, pa ajd, na leganje. Kad tam', boga ti, nju sram, men' sram.

pomisao da si mogao poginuti užasnula te je i ti si se prepao prilikom prve mogućnosti da možeš unesrećiti svoju majku.

novinara, za koga je uvek, i kad bi se njegovo ime pred njim spomenulo, govorio da je to čovek takve vrste koji se za majku otadžbinu nikad ni ogrebao nije, a kamoli za nju u kome jačem i opasnijem smislu žrtvovao.

— Jest, na kolena, nedostojni! — grmi Iketa. — Vi što niste u stanju ni da se ogrebete za majku otadžbinu. Na front! Tamo na front, bednici, gadovi, izdajnici!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Moj „smrtno zaljubljeni” otac ostao je kratko vrijeme uz moju majku, s njom začeo mene, svog sina, pa opet odlutao morima.

Gledao sam plavokosu devojčicu u žalosti zbog smrti dobre bake. Plakala je uz majku rastrljavajući stisnutom šačicom suze po licu. Od napora joj se orosilo čelo i ulijepilo meko paperje na ivici kose.

Sigurna, zajamčena ljepota. Ako joj poznajete izvor, ako joj znate oca i majku, vrlo dobro shvaćate da inače nije moglo biti drugačije.

I to ne stoga što je time mom djedu ušteđena jedna mučna dužnost, nego stoga što se na taj način za dječakovu majku još za pola dana otezala ta neizvjesnost, što se još za pola dana produžavala dječakova agonija.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ja moram sad odmah ići za odbornike, pa da sa njima dođem ovde i da saslušam tvoju majku. — Pa dobro, kad nije drukčije — odgovori Đurica zabrinuto.

A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi, prijatelji, kumovi, pa sve veselo i lepo...

Jedan mališan sa vrha brda, više kuće, dovikuje majku i javlja da ne može nigde da nađe jagnjad, koja su se pozavlačila negde u paprati.

»Da li je živa, jadnica — pomisli on za majku — ili je i ona zaklopila umorne staračke oči ?«... Kao odgovor na njegovu zebnju začu se iz otvorene sobe suho slabo

Ama zar sam zato ja trpela toliku sramotu, ponižene, mučila se kao nijedna druga!... Ostavih dobru majku, uvredih do srca staroga oca, okretoh leđa celom svetu, samo da on bude moj, da delim sa njim zlo i dobro...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: — Pomozi bog, mesečeva majko! A ona joj odgovori: — Bog ti pomogao, rajska

Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da obiđe svoju staru majku, ali je ne nađe kod kuće. Onda iziđe u bašču, da malo prohoda.

Hoće Ture da posiječe; i hoće vala, i vrijedno je. — Kad se Marko natrag povratio... — Bak, ana se ni sitim (Gle, majku mu)! — Po.. a Ture i sebe i konja. — Ih, kurvo ćorava! Paru daj, rakiju bljuj; niti valjaš ti, niti ti valja pjesma.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

paraleli između svetog Save i Jana Husa na koga mi je obratio pažnju Palacki, a što sam verovao da će interesovati moju majku. Nijednom rečju nisam spomenuo Rigerov savet da se prihvatim knjiga i ostavim nacionalističku propagandu po strani.

Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu. Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje.

Odlučio sam da nađem neki nut i oslobodim majku tereta koji se na nju svalio, bar onog što se tiče mene. Jednog dana sam na poslednjoj strani nekog ilustrovanog lista

svim dobro poznatim prozorima koje sam tamo video, iskrsnuo je pred moje uplakane oči, da bi u centru svega video moju majku kako pažljivo sluša moje pismo iz Hamburga koje joj čita moja sestra.

Rekla mi je da sam ”smart” (bistar dečko) i gu reč sam zapamtio za čitav život. Jedne večeri dovela je svoju majku koja me je negovala pre dve nedelje kada sam se loše osećao od velikog napora pri utovaru.

- Vi ste pogrešno shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima, a vi sami znate da se od žena

Sećajući se njenih napomena o duhovnoj ulozi američkih žena na mladu generaciju, vatreno sam opisivao svoju majku, a završio sam priču njenim rečima da ne očekuje daja postanem američki farmer, već da želi da učim u Americi ono što

Braun. U mislima sam se opet vraćao na ”vilu” i njenu majku sa obala zlatnog delavera i na veličanstvene uspehe koje su one videle preda mnom, pa sam se pitao da li je ova

Zato me je mnogo podsećao na moju majku. Džim je bio običan ložač i mašinista za parne mašine i kotlove. U mladosti je malo učio, skoro nije ništa čitao, ali

Molio me je da požurim u Idvor i da vidim svoju majku, a da se onda vratim nazad i nastavim svojom metodom istraživanja lepota Švajcarske.

Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u svom ophođenju sa ljudima. Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u

Molio me je da požurim u Idvor i da vidim svoju majku, a da se onda vratim nazad i nastavim svojom metodom istraživanja lepota Švajcarske.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Oko rasplamsale vatre okupila se domaća čeljad; između njih i njeno dvoje nejačadi. Dovečeravahu. Deca i ne opaziše majku, dok se ne javi komšinica Jurka: —Cvijeto, sestro! Kad stiže? Bićeš se umorila? Sjedni! — i priđe njoj.

— Nevera će! — čujem iza sebe nečiji glas. Okrenuvši se, opazim poznatu mi staricu, majku jednoga moga školskoga druga. —Poznala sam vas odmah, ali vas nijesam htjela smetati...

I te večeri pred decom stajala je jedna kašika dokona, ispusna, a kad najmlađi najedanput sneveseli se i zapita za majku, prestadoše jesti, i deca se rasrkaše oko ognjišta.

Preplanuli im se obrazi dotiču i čuju kako usta željno srču hladnu živu vodu. Sedoše na zemlju da dočekaju staru majku. —Čudo što je ovde pitomina! — reče kao za se cura. —Pitomšta, da, a ti si mi pitoma!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Uostalom, Boris Uspenski je sećanje na Majku Zemlju spojenu s Bogorodicom već našao kod Dostojevskog, a ceo proces spajanja opisao je na osnovu obilne građe iz

U njoj, naravno, brzo prepoznajemo i majku iz Otkrovenja. Ima i stihova koji nas na to neposredno upućuju. O bolnom, samrtničkom majčinom pogledu stih: „Pa ipak

Zapravo je Rastko Petrović već na početku – u pesmi „Gledajte, bozi!“, objavljenoj među prvima – iz folklora uzeo majku crnu zemlju. On je, međutim, ovde drugačije zove, kao da doslovno prevodi s ruskog.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: A nije to ništa što su me nazvali prase, nego su mi psovali i majku. ŽIVKA: A znaju li oni da je tvoj otac ministar? RAKA: Znaju, pa baš zato i psuju!

” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje!

ČEDA (nemarno): Dajte ovamo. MOMAK: Naređeno mi je da pismo predam gospođi u ruke. DARA: Onda idem da pošljem majku. ČEDA: A ja ću se radije skloniti da se ne sretnemo više. DARA (ode levo). ČEDA (ode desno).

) KALENIĆ (ljubeći joj ruku): Sad tek razumem moju pokojnu majku, koja mi je pre dvadeset godina, na samrtnom času, rekla: „Sinko, ne ostavljam te samog u svetu; ako ti što u životu

Vaso, pijanduro!...Vaso... (Naleti i u besu čupa s njega sve što stigne.) VASA: Ama, čekaj, brate, čekaj, de!... O majku mu, gde ću da poginem ni kriv ni dužan! ŽIVKA: Pišeš članke, je li, pseto gadno; aluzija, je li... (Dočepa stolicu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Otprativši majku i Magdu na groblje, i uz zvuke grobljanskog zvona, Sofka se žurno povlači u gornju odaju, zahvaćena nemirom i sladostrasno

duševni kovitlac, no stvar i jeste u tome što je Sofka dobila Miletovo mesto, i što upravo ona i prati, osmatra majku Todoru.

alke na kapiji zatekao je Sofku na prozoru gornjeg sprata, odakle silazi, prolazi pored majke i odlazi da otvori, ali majku izjedno drži na oku. Pa i kad je kapiju otvorila, jednim krajičkom gleda na došljaka a drugim i dalje na majku.

Pa i kad je kapiju otvorila, jednim krajičkom gleda na došljaka a drugim i dalje na majku. U drugom delu opisa, koji je naveden, to se ne vidi, ali se zato vidi u prvom, koji sada dajemo zajedno sa

brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza stepenice čas spušta, čas gleda odozgo na majku i Magdu čas silazi međ njih.

A kada otprati majku do kapije, Sofka će se opet popeti i sa prozora, iz daljine, ukoso: pratiti grupu žena koje odlaze na groblje, sve dok

on do svog kreveta, u trenutku kad mu čula iz sna izranjaju i, jednim mahom, zajedno sa sobnim prostorom obuhvataju i majku, zapravo majčino prisustvo u kući (jer ona posluje u kuhinji): „Više moje glave, do jastuka, poređane haljine i

Tako, recimo, kada je otac nju i njenu majku napustio, rodbina je okružava preteranom pažnjom: „kao da je ona”, primećuje s izvesnim podozrenjem, „kakav star čovek”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Će ostane pusta zemlja. A nju žalim. Pritisnuće je dušmanin, pa mi je teško da umrem, a niko moj da ne dočeka majku Srbiju, te gde mi se rodija dedo i tatko, gde smo svi plakali i molili Boga — tu da je dočekamo. Ah, avaj!...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

„O, hoće, draga, hoće! Dobar je Gospod višnji, Okrepiće ti majku, isceliće je, znaj!“ Razvedrio se anđô, jer nađe svetlost čistu Koja mu tako lepo pokaza put u raj. »Javor« 1890.

S grane neka visi šikosana šara, A između šárâ i pomalo dara; Sad pustimo majku nek’ vrata otvara, Dočekajmo decu s pevanjem tropara. Pa se zagledajmo u očice njine...

Primi ovo nekoliko reči Što uzdanuh pri večnom rastanku. Bog ti dao u raju naselja I staru ti utešio majku! »Starmali« 1887. NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA Srpska dušo, Bipariću Jovo, Malo ko te podublje poznavô.

Kopitom i repom, Zadahnô im dušu Moralšticom lepom: „Dobra deca uvek Roditelje slede, Treba da se na oca Na majku uglede!“ Tad’ je bila setva, Danas je već žetva; Đavo žanje korov zreo — A to je i hteo.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

— Ti za to veliš da je nesreća!... Pa kad u letu pâloš zastane, A krvav sluga paše svirepog Na bledu majku upre zenicu: „Il’ podaj ćerku paši čestitom, Il’ gledaj telo svoje utrobe Kako ga gladni vuku kerovi!...

dvorovi, Na makoj svili starog vojvode Plakaše dete kose zlaćane, Ne znajuć, jadno, još u bešici, Da mu, sirotom, majku dovode. To beše... STANA: Ta dosta, dosta! Proklet večito! GLAVAŠ: To beše Spasa!... STANA: Bog te ubio!

Al’ ona baba što se pred pašom Za brižnu majku javlja detetu, Mojoj je ženi samo moćeha, I više ništ’! HASAN: Al’ on je ište!

Onde ćeš sresti majku paklenu Gre s robovima besnog tirana Hajdučkog srca meso kidaju. Hajd’, hajd’, hajd’, u poteru!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

strast, izgledalo je u sumraku tako nevino i bezazleno kao u maloga recimo — jagnjeta koje još nijedanput nije ujelo majku za sisu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Pojavi se iz kamenjara, te je potkačih bajonetom. A baš vas je posmatrala — veli moj ordonans. O majku mu, još i to da mi se desi. Čisto sam se naježio... Podmetnuo sam sada ranac pod glavu i nanovo legao.

Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar: — Bre, majku mu, ostavi nešto malo i za nas...

Podaj gospodinu potporučniku. I onda kad su ga ranili, on se prisećao torbe koja mu je ostavljena na čuvanje. — Ah, majku im njinu, ne bih žalio... da su me ranili u borbi. Ali kučke ubiše me mučki... Kad padoh...

— Gospodine potporučniče, zovu vas na telefon. Prihvatih slušalicu. — Šta je, majku mu, dokle ćemo da čekamo? — pita komandir poljske baterije. Rekao sam mu polako da se sada privlače i seku žice.

Odvraćao sam ga, molio... aja! Bio je ponosan... — Da li je imao koga od porodice? — Majku i jednu sestru — komandir šmiknu kroz nos i rukom prevuče preko očiju.

Na sva navaljivanja kapetana Radoslava da vojnici odu, Bora nije hteo da se rastane od njih. — A š’o, majku mu... Neka se oni, muč-mučenici moji p-ovesele, kad si se rešio da ih „pošaštiš“. Neka zapamte gostoljubivost...

Najzad se ubija. Ona, ne znajući šta je sa njim, dolazi da mu se preda, i zatiče ga mrtva... — Gle, majku mu!... — Ipak „na kraju balade“ zatekla me je živog... Pevala je sjajno, zanosno, prateći sebe na klaviru.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Putnik jedan, kada bude vreme, Popeće se na vrh mete lepe, I taj će, za trude Radivoja mlada, Utešit mu majku od njenoga jada. 1847. Pavle Popović Šapčanin POGOVOR PLAČ SERBIJI (str. 37).

Jakšić, Đura - JELISAVETA

crne žalosti U groznu kletvu meni pretvori; Te ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga vid’la prvi dan...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pobaca sve. — Uzjaši, Turčine! — vičem ja i uvijek držim naperen štuc — nije štuc već majku svoju. Sjaši, Turčine; uzjaši, Turčine, balijo; uzjaši, jope', balijo! Sjaši, Asane; uzjaši jope', Asane!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno.

(Svi se okupljaju oko njega.) JEROTIJE (imitira ga): „Onaj što ga tražimo!” „Onaj što ga tražimo!”... Pa zar ti, majku mu, u ovako ozbiljnim momentima, ne umeš ništa više da kažeš? ALEKSA: Pa eto to, šta imam drugo da kažem?

ja već znam moje. Ima, znaš, ona tvoja hartija kod mene... ŽIKA: Uh, majku mu, i jest velika stvar. Dužan sam ti sto dinara, pa okupio svaki dan: ona hartija kod mene...

ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš. Što ti je život, majku mu, čovek nije kadar ni zakletvu da održi, a kamoli što drugo!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

pesmi o Urošu i Mrnjavčevićima suprotstavlja se rođenom ocu i stričevima, koji se otimaju o tuđe carstvo, a sluša svoju majku Jevrosimu, čiji časni saveti dobijaju poslovičnu funkciju ("Nemoj, sine, govoriti krivo,( Ni po babu, ni po

Jakšić, Đura - PESME

Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku — Ukrajinu... 1876.

Nastasijević, Momčilo - PESME

I pupeć u svemu moje seme, samrtno radostan, i sâm. 5 Pogled je — strasno za nerođeni plod u zemlju majku zaseca ralo. Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mlađi mu brat više je ličio na majku. Bio je nežan, bucmast, a Mladen je, onako crnji, koščatiji, više ličio na oca. Posle, kad je gotova večera, mlađi brat

Naročito je to bilo za majku Mladenovu. Svesrdno ju je oplakivala, plakala za njom, odlazila na grob, ne propuštala nijedan praznik, nijednu subotu

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Njime trljaju dete po ustima kada ima »babice«, pa steže majku za sise (SEZ, 13, 395). B. l. leči se i okobolja kod stoke (іbіd., 430 i (daje se) kokoškama, kada je pomor (іbіd.

mart, »blagdan Majke Božje«), devojke presađuju r. — da bi rasle i lepo mirisale, »da Majku Božju prijažaju rožice« (ZNŽOJS, 39, 1957, 53); r.

sem toga, niko drugi nego sveti Petar »na jelenu zlatorogu« (dakle: sa atributom paganskog božanstva) susreće staru majku, koja je »uranila svetoj crkvi na jutrenju«, i vraća je (kao čuvar starog, paganskog kulta) gostima koleđanima, koji

Ćipiko, Ivo - Pauci

Iako nije bilo velike studeni, cijeloga dana u kući gori vatra, da zagrije majku i čedo. Rade je pošao u šumu, nasjekao drva i sanio ih; očevidno nije se bojao lugara kod ovake prigode, iako su

— sažali Božica kad Rade izađe... — Bog se rasrdi na nas... i sam on zna što nas čeka.. — Ufajmo u Majku božju, Božice!... Neće nas ona zapustiti...

A sada odlazi da vidi svoj rodni kraj, majku, more, nebo i polje sve to obasjano sjajem ljetnoga primorja. Na dogledu mora pozdravi u njemu kao neku objavu istinskoga

Na brzu ruku obuče se i popije kavu. U kuhinji upita majku za oca. —Doli je u dućanu, — odgovori mu ona i opomene ga: — gledaj da ga ne ljutiš; on se, bidan, za svih nas muči!

Kada opazi majku u dvorištu, čisto mu dođe da je zagrli. U njenim dobrim očima zapazi brigu. Znadijaše da je ona bila blagodarna i dobra

No onaj glas, nanovo, nabliže, javi se, i on, obrnuvši se, ugleda Jurinu majku. Za njom pristajahu Jure i Marija i neki stranac koga nije poznavao. — Je li pravo da sve odnesete?

— Fala vam! — reče glavaru. — Ne zapustite mi majku, bićete pošteno namireni... — Dobro, dobro! — odvrati glavar — i nabaci: — Radi i moli boga, ma se ne vraćaj ako ne

— 'Ajde gori, 'ajde! — dosadi se starome. — Ko zna di je tebi glava! Ivo pođe u kuću; nađe majku u sobi do kuhinje, pozdravi je, i pogledi im se ljubazno susreta ju. — Drago mi je da si došao!

— I muči te još gore nego prvo! — reče on, i glas mu zadrhta, pa, da zabašuri ganuće, osmjehom pogleda u majku. — Je, uzviče se, ma valja pritrpit'! On se muči za sve nas! — Pa prevrne govor : — A tribuješ li ča?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ona se kikoće i bacaka, psuje mi na sav glas i oca i majku, sve dok se ponovo ne zamrsimo u drhtavo klupko. Posle, neko vreme, mirni i spokojni, osluškujemo bekrijsko blejanje i

Ilić, Vojislav J. - PESME

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô.

Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš.' Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često

Mi smo od njega čuli kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otišô s njome.“ (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...

Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao... Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež miris

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra! SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru? Veliš: kad ti ne možeš da me čuvaš i neguješ, što bar one nisu onda tu... Vidiš kolika si i kakva, Tašana?

Jeste li mislili na decu, kad ste hteli da im majku uništite? Pilićima kvočku niko ne može da zameni a kamo li detetu mater. Zato ona mora da živi.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka. Seku je najbolje tešio Srećko. I majku Stanojevu je on najbolje razgovarao.

Ristana leži, kažu da je udar kaplje. Srećko je sad sav oslonac i snaga. Preselio se kod roditelja, vodi kuću, gleda majku, svake večeri se dovija da oca u san prevari.

Srećko — zasuče se, pripaše materinu kecelju, radi po kući sve sem kuvanja, majku diže i premešta, stigne i u baštici nešto da uradi, a ako se uveče sve smiri, zapali u svojoj sobici petrolejku, čita

Ja po visini, kao nešto malo i sećam na oca, a po svemu drugom ni na oca, ni na majku. Rodih se u nekoj debeloj koži, i ona mi sve kosti poravnala, i došla sam trupac.

A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku. Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija.

”... Ne valjaš ti, moj brajko. K'o svi crkvenjaci, više je u birtiji nego u crkvi. Žena u grobu, a ćerka, mesto da majku zameni, kelneriše... I tu sam nakaznost prvi put videla u ovoj blagoslovenoj zemlji...

Čajnovića i njegovu gospođu. Hvaleći Pavla, novine su hvalile i uglednu njegovu majku, uglednu građanku za čije se ime zna u svima dobrotvornim društvima bez razlike vere i narodnosti.

Marta je imala staru majku, i staru neudatu sestru, i staru dvospratnu kuću između divnog starog puta Via Apia i divnog brežuljka na kojem stoji

Svi poosob su joj bili krivi što njenu majku niko ne pominje, niko na nju ne misli, pa ni on, otac njen. Koga da pita? Gra-gra. Kome da se žali? Gra-gra.

Dečko je dobar, vrlo dobar, nadam se da će slušati mene i tebe bolje no majku, i da ćemo ga dobro uputiti... Pametan je nekako i suviše, pravo da ti kažem, nekako mator...

Neki apsenici ceo dan nisu u apsu, rade po zgradi, a već su i moju majku slušali, i tako je kao da i nisu ništa krivi. Možda i nisu. Oni i pevaju.

” — Ne prodajem, gospodo! apsolutno ne! — Kojeg dana je Nata sahranila majku, te večeri je Mirko izgubio oca. Pod orahom, stari Sava je taman ispio flašu piva, raširio ruke kao da nekoga hoće da

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu. Stao sam odlučno pred majku i izjavio da neću više da nosim suknju.

Ako je majku takvo proročanstvo i umirilo, oca nije moglo i zbog toga su u porodici vrlo često vođeni razgovori o toj temi.

Mojoj radosti, razume se, nije bilo kraja. Odjurio sam kući, te zagrlio i poljubio majku, sestru, a mlađem bratu od uzbuđenja opalio šamar, pošto sam prethodno, još pred školom zagrlio i poljubio famuluza,

Jedva što mi je onako kroz zube pomenuo nešto oca i majku. Razume se, kad sam se već jedanput zbunio, da je posle sve išlo naopako.

— Jeste! — reče ona i pođosmo. Cela se stvar, međutim, svršila ovako: Ona je otišla kući i zamolila majku da joj spremi postelju da umre. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa mnom.

— i, sasvim zaboravljajući da sam i ja prisutan sednici profesorskog veća, katiheta opsova kolektivnu majku trećem razredu gimnazije.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Šta to bi, pobogu čoče, te izljegoste iz zemlje? — E, velika sila udari... — A vala, pas im majku gonio, zapamtiće, svetoga mi Petra, Crnu Goru, te će i na onaj svijet pripovjedat.

— Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali? Dete je ćutalo i držalo majku za haljinu. Jedan od vojnika obrisa rukavom oči, pa će reći: — Zvali su ga Mića. — Hajde, ponesite ga!

Uostalom, svi gladni imaju sličan izgled. „Da li ima majku?“ — pade mi iznenada na pamet. Naljutih se na samoga sebe što tuđu brigu vodim, kad ni meni nije lako.

Najzad se pronese glas, kako će nas Italijani sprovoditi dalje. Pa, majku mu, ovakvi kakvi smo, u stanju smo da ih sateramo u more — ljuti se potporučnik Živadin. — Nismo mi zarobljenici!

— veli, smejući se, kapetan Velja. — Hajd što rekoste da je šakal kao konj. To je još i mogao da proguta. Ali, majku mu, gde vam pada na pamet da šakal vuče kola, pa još i topove!

— Čekaj, pobratime, da vidim koji je pravac našeg nastupanja... Uh, majku mu, opasne su urvine pred nama. — Šta ima! — objašnjava stručno Luka.

Teško mi je mnogo... Ne znam šta će sa mnom biti. Ako stigneš u Srbiju živ, druže, zagrli mi majku i pozdravi sestru. Tvoj Dragoslav.“ Noć se bila spustila... Na frontu su bleštale raznobojne raketle...

— Svaki misli „sproćom sebe“ — on zevnu i protegli se. — Je li, bogati, gde te raniše? — U nogu... — De, majku mu, toliko znam. Svaki dan te previjaju. Nego na kom položaju? — A... Na Kajmakčalanu! — Kajmakčalan?...

Petrović, Rastko - PESME

ga besomučno po licu Izbijam jednu ljubičastu varnicu; A tu mišicu belu, I oblivenu krvlju i belu, Umočili, majku mu! u apokalipsu.

Plakah od ushićenja da si mi toliko žrtva; Da uskoro će nas (i nas) taj pokolj naći Gde naći! Kad naći! Oba mrtva: Majku mu! I ne uspesmo nikada postići vanmišićne ekstaze! Već skrivasmo se pod klupe i u porube Zločinci!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ti je ne možeš tražiti umesto njega, ali popni se na Sunčev Breg i pitaj Sunčevu majku za savet. Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati!

Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona već bila mlađa! Šta je mogla da priča s njima?

Krilati Belko i sam je neko vreme oklevao, a onda reče: — Pođite za mnom! U svoj moćni zagrljaj Belko prvo uze svoju majku i odnese je na obližnji brežuljak.

niz planinu i spazi kućerak žene sav zgrčen na mesečini, zastade kao okamenjen: šta ako gaje Smrt prevarila i nadjačala majku? Šta ako dete nije živo? Jedva je poslednje korake prešao i otvorio vrata.

Zatim se prisećao i ljuto kleo. — Obmanula me Zvezda! Možda izgubljeni ključ i ne postoji? — U svom snu viđao je majku kako ga čeka i kuću svoju miliju i raskošniju od Zamka.

— Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

da vidim njih, decu, dom, kuću svoju. (Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka?

(Kune): Oh, sinko, sinko, suza te moja ne stigla. O, prokleta Ciganko! Oh, sinko, što za nju kuću ostavi, što majku osramoti? Što se u nju zagleda — oči joj ispale! Što te omađija — usta joj otpala!... Oh, Gospode!

I mnoge majke ucvilio, rasplakao, u crno zavio, a najviše majku Jovanovu? Sina, jedinca, Jovana joj zaklao. Pa... majku, oca, sestre, sve ih naterao da igraju i da pevaju.

I mnoge majke ucvilio, rasplakao, u crno zavio, a najviše majku Jovanovu? Sina, jedinca, Jovana joj zaklao. Pa... majku, oca, sestre, sve ih naterao da igraju i da pevaju.

U bašču, na ava, na zelenilo iskam! (Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si!

STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko? Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila. STOJAN Što si me rodila... KATA Pa majka, sine, za sreću te je rodila.

TOMA (ne slušajući je): ...Ženu? Nemam. Nikad je nisam ni imao. Imao sam majku. A majka za mladost nije. (Obzire se, gleda po sobi. Viče): Marko! Dolazi Marko. TOMA Kamo sofra, vino?

) De, bre... (Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De!

— Majku si nesam pitala, Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, J

— Majku si nesam pitala, Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i

MITKA (uzbuđeno prekida ga): Majku, njuma da mi ne spominješ. Ona jedno pogreši, što prvo tebe, pa posle mene rodi, te s’g moram da ćutim, da te slušam,

Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? i samo hadžiju, oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da služim? Da pred njima klečim i noge da im perem?

Šantić, Aleksa - PESME

No starica samo trese se i grca I upire pogled u spomenik beo, Svrh kog ustremljeni orô svetlomrca, Kao da bi majku ogrejati hteo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Poneka ličnost dobila je gorostasnu figuru, neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka izvanrednu snalažljivost u

Beše tada gorko ridanje i plač. Odvodili su druga od druga, brata od brata, sina od oca, majku od sina“. Ali za odmazdu Turci su dobijali odmazdu, osvetnička hajdučka ruka vraćala im je žao za sramotu.

U trenutku kad treba da pogine on ne žali ki majku, ni sestru, ni ljubu, ni imanje, nego žali što će umreti „bez zamene“.

“ Zato i njega, i zemlju koja ga je dala, i majku koja ga je rodila, prati vatreni narodni blagoslov: Veseli se, pod Cerom Pocerje, kojeno si gn'jezdo sokolovo!

prima raskošno obučene sirotice i stavlja u gornju trpezu bogate nove gospodare u novom skerletu) i što ne poštuje oca i majku (ne drži ih za stolom i ne daje im prvu čašu vina), i, ovakva, ova etička ocena (koju je bilo ko bilo kome u različna

smrti, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane; nego brže hodi b'jelu dvoru, ne bi l' živu zastanuo majku!

““ To su braća majku Poslušala; brže pišu knjigu na koljenu, te je šalju u Šaru planinu, svome bratu, Miloš-čobaninu: „Oj Milošu, naš rođeni

“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“. U b'jela se lica izljubiše, Miloš majku u bijelu ruku. Stadoše mu redom kazivati kako care ode po đevojku nadaleko, u zemlju latinsku, a ne zove svojijeh

Bude njega lale i vojvode: „Ustan' more, mlađano Bugarče! Bog ti staru ne ubio majku, koja te je takoga rodila i u svate caru opremile!

Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele Samodreže crkve, i oni se

ti Banjsku, sine, ojadio: i živijem ognjem popalio, i najdonji kamen rasturio, vjerne tvoje sluge razagnao, staru majku tvoju ojadio, sa konjem joj kosti izlomio.

Tužne glase donese jedinici ćerci svojoj. Kad je mlada djevojka svoju majku razumjela, pusta konja hranila na puno na osam danak̓; konja bješe pustila planinome zelenome, i još ga pokrila čistom

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Kad bi mi neko rekao Kako je zemlju stekao Kome je dušu prodao Da bi po zemlji hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ko li voli rit više bistrog izvora planinskoga piti? Ko li voli jed negoli med? Ko maćehu nego svoju rođenu majku? Oca i očuha? Trnje i lepu, čistu zemlju? Ko strnjište ili pšenicu?

I s krvlju ga dostadoše. IZ CICERONA I TUKULA Dva brata — Kleobes i Beton — vrlo počitovahu svoju im majku, a pogani bijahu, te kad bi joj valjalo u zbožnicu iti (njihovu crkvinu), a ne bi im se konja zdesilo, sami bi se

Gavril Sav je ovi svet progledao višnji Bog odzgor al' nigde nije takvu devojku priličnu našao za svoju majku krome tebe. Te dobra mu volja eto bi da iz tebe prođe posvećene.

Rečeno je u pismu, kad se čovek ženi, onda ostala svoga oca i majku te se slepi sa svojom ženom. I obadvoje njih s jednim gelom budu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

“, ali ne puštaju odmah ruku: drže ga duže za ruku i sve nađu ponekoga da pozdrave. „Pa pozdravi se na majku ti Jevdu!“ pa ga poljube u čelo ili u obraz.

Stra’ me što ćeš sas men’ da naprajiš rezilak kako onaj tvoj Mitko čorbadži-Petraćov što napraji sas majku i tatka mu!... — Što će načinim?! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!? — reče prekidajući razgovor.

Priseti’ se ja: u dućan si ne sedi, tatka ne sluša, majku ič da ne vidi; neće kondure, košulju neće što mu majka tkaje i šije, iska dućansku!...

kad stanu ašik na onu čengiju Đulsefu... Čelebija se zvaše?! — Ostavi si čovek i tatka, i majku, i dućan, i trgovinu, pa si fati put sas Cigani u guberl’k... I sag jošte je živ!

I ona navaljuje na majku svoju i moli je da joj ustupe tu malu sobicu, ćiler, u koju se ulazi na vrata koja su između dva dolapa, pa se tako

ta... da se ceniš, hizmet da ni činiš u kuću!... — Ete, što pa da si cenim?... — odgovori joj Kalina. — Imam si majku i brata... Izmećarka neću sam!... Sal pri majku hizmet ću da činim... — I pri muža...

— Ete, što pa da si cenim?... — odgovori joj Kalina. — Imam si majku i brata... Izmećarka neću sam!... Sal pri majku hizmet ću da činim... — I pri muža... — upade joj u reč zajedljivo Zona. — Pa, ako dadne Gospod i k’smet mi bidne...

— poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje. Poje si ono mome Evrejče, što si češlja kosu i klne majku si što gu rodi da je Evrejka.. Ete, na tuja pesnu gu sag kef; sal tuj pesnu poje eli goni mene da gu ja pojem...

Ete, na tuja pesnu gu sag kef; sal tuj pesnu poje eli goni mene da gu ja pojem... — E, zašto da klne majku kad neje Evrejka?! — pita je Mane. — Risjanka je, ta što gu treba veće?!...

Kao ono što se priča za onu staru Rimljanku, plemenitu Korneliju, majku braće Graha, da je decu svoju smatrala za najlepši i najskupoceniji svoj adiđar, tako je isto i Persida smatrala svoga

Sve je on to znao i imena svima njihovim i mnogim komšijskim kokoškama. Tek uleti usplahiren pred majku i počne isprekidano: — Nane, „Gigan“ sag stade, ete, merak i ašik na „Gaćanku“! — Ako, sine, ako...

tako pametno dete, koje je tako mnogo obećavalo već u najranijim godinama, kada je oca ushićavalo, — kako je onda tek majku Persidu srećnom i ponositom činilo! i zato nije nikakvo čudo što ga je ona svuda vodila sa sobom da se podiči njime.