Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, vojni starešina, otprilike u činu majora BINA-EMIN, tur., nadzornik za zidanje i opravke državnih zgrada BIRTAŠ, po nem., krčmar BIRCAUZ, nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je siguran da niko neće ni lanuti. Pravo, tako, prođe kraj najmanjeg među bratencima, majora Đurđa, koji je bio rastom ne samo najmanji, nego i najdeblji.
Samo su oficiri bili u toj gomili na konjima i Garsuli poznade, među njima, majora Đurđa i Trifuna. Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored
Sve se može, kad se hoće. Eto, kaže, kroz koji dan, vraća se u Beč familija Joana Božiča, majora, pa je on, Trandafil, mišljenja da bi sa njim, Isakovič, mogao da putuje, lepo. Božič ima tasta u Budimu, pa dolazi često.
Božič je primio Isakoviča, ceremonijalno, u kola, ali je Isakovič, kraj sve ljubaznosti majora, čuvenog junaka, osećao da su, čovek čoveku, čak i sunarodnici, jedan drugom, zagonetka, i pustinja.
Mislio je da je pošao u šetnju, sa ćerkom junaka, majora Joana Božiča, a eto ga vodi, u špacir, unuka voskara Despotoviča. Pitao se s kim to putuje i kuda?
Bilo je udešeno da čuveni četverac majora Raškoviča dođe po njih, a oni da se, neprimetno, iskradu. Tako je i bilo. Samo, ta se bežanija, umalo, pa da završi
Pavle je crveneo i besneo. A di Ronkali ga je tešio, da majora Božiča ne treba ozbiljno uzimati. Takvi su, kaže, hungarski husari. Vole šalu.
Čemu te nakarade, koje je sreo na svom putu u Rosiju? Čemu ta žena majora Božiča? Sreća je – sreća, švaler – to ona traži, to traže sve žene koje nisu sretne u braku.
Pavle mu onda reče ime Joana Božiča, i gospože majora Božiča. A Volkova je to razveselilo još mnogo više. Ne treba, kaže, da se Isakovič ljuti na Kajzerlinga.
Za to vreme, u kući majora Božiča, kapetana više nisu očekivali, niti su ga spominjali. Tekla se, nekoliko dana, čudila što se Isakovič ne javlja,
To je žene razveselilo. Đurđe onda uzviknu, a da li je Pavle ispričao da je on titulu majora već dobio, i da oni, Isakoviči, imaju u familiji, kozaka.
U Oseku su na tragu jednoj mreži rosijskog majora Nikolaja Čorbe, koji rekrutuje ljude, za selidbu u Rosiju. Njegovi agenti skupljaju sirotinju po Sremu i Slavoniji, pa ih,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
tragovi Građani Užica: BLAGOJE BABIĆ, sa flašom GINA, njegova žena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ,
(Zatamnjenje) III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU (Pravo prema publici, unutrašnja fasada jednospratne kuće pokojnog majora Adžića. Duž celog sprata velika veranda.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nesvršeni đak, on je nekako doterao do seoskog notara, u selu Šurjanu. Bio se oženio lepom ćerkom majora Belanova („ot Domogled“), ali se odao lovu i kartama. Žena mu je umrla mlada. Moj brat je iz tog braka.
Posle bi zagrmeo strašni bas‑bariton arhimandrita Došena. Zatim bi se začula, kroz noć, komanda majora Dragojlova, koji je okretao bataljon, kao da je lepeza.
U jedan vod „trahomaša“, uz cerekanje majora Janaušeka, raspoređen sam bio i ja. Strah od smrti prolazi brzo, posle bitaka, ali, kad se setim trahoma, mene, i
Naime, moja mati nije u Beču imala samo tog brata, i tu sestričinu, nego i brata od strica, majora Kostu Vujića, koji se tada nalazio na položaju ađutanta Vrhovnog vojnog suda.
Operetu, iz Beča. Imamo i svoj bordel. Kažu da ima dva ulaza, jedan za činove do majora. Drugi za više od majora. Generali, kažu obešenjaci, imaju i profilaksu. Trupe koje prolaze imaju od koprive šinjel.
Operetu, iz Beča. Imamo i svoj bordel. Kažu da ima dva ulaza, jedan za činove do majora. Drugi za više od majora. Generali, kažu obešenjaci, imaju i profilaksu. Trupe koje prolaze imaju od koprive šinjel.
Nisam još očekivao vojničku pobunu, mislio sam da će početi, kao u Pešti, u radništvu. Preda mnom, jednog majora silom skidaju. Uzimaju mu kapu i seku mu sa nje carsku rozetu, a on se otima i oni hoće da ga tuku. Psuju.
Kad sam ja daleko, kaže, život za nju nema smisla. U Pančevu nalazim i onog majora, Kostu, koga je čitalac, kao i Birimca, upoznao u Beču. Neveseo je i Kosta. Veli, napustio je vojsku. Pitam, zašto?
nekoliko dana, u Segedinu, na stanici, uhapsili, sa jednom starom, beogradskom gospođom, i lepom ženom i lepom dečicom majora Š.‑J. Imao sam, dakle, ovu trobojku u džepu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Napred streljački strojevi, pa onda rezerve svih vrsta, i u našoj neposrednoj blizini pukovska rezerva, bataljon majora Ilije Petrovića.
Pukovnik Nedić učini dva-tri koraka, pa stade, vitlajući korbačem i adresujući na majora Iliju Petrovića reči, koje se ne mogu zabeležiti. Major je toga trenutka bio moralno streljan...
One su, između ostalog, objavile: da se pešački kapetan prve klase Tasa Melentijević proizvodi u čin majora u istom rodu oružja.
one svadbe, upravo i nije nikakav čovek, već tip, i to takav koji se usuđuje izdavati i proturati za nekakvog bivšeg majora i oficira, dok u stvari to nije, niti je kadgod toj viteškoj profesiji pripadao, nego da je, naprotiv, mnogima poznat
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad susretnem neznanca ispršene pojave i sigurna koraka, s klasičnim izgledom majora u počivci, pomislim: teško da će biti umjetnik. Volja se razvija na štetu fantazijskog i senzibilnog.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
postao je vrlo značajan, zahvaljujući dejstvu ovih cevi, a pronalasci mog bivšeg studenta i saradnika u istraživanju, majora E. H.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na Francusku, postao austrijski oficir, da bi se zatim preselio u Rusiju i, u vojnom činu, napredovao do general-majora. Okvirni tok događaja koji je u njegovim memoarima našao, Crnjanski uglavnom nije menjao.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ćutite, gospodine majore, čuće vas vojnici. Duško se nagao i vukao za rukav majora. Četvrtasta glava poručnika Luke se bojažljivo okrenula iznad ugnječene jake.
Bela koza sa dugom bradom uvukla se u šator i munula majora. Okrenuo se. Nekog je opazio. — Ima li već jednom? — Još ništa... ni patrole nema.
Ostao je samo major Milorad sa Duškom. U mraku se nisu videli neveseli, čupavi brkovi, ni bore briga na licu majora, ali su njegove oči sijale drhtavim, zelenkastim sjajem. — Ja idem do Ljube. Ti sa ordonansima budi kod druge čete.
Noć počinje da biva hladna, i na nebu se oblaci razmiču. — Poginuću, — strah struji kroz dušu majora, i očajna ruka prihvata čuturicu. I duško leži kraj njega i drhti. Kuršumi mu presekli sećanja i misli.
Oči se majora nemoćno raširiše, pa kad ugleda više sebe izranjavljene grančice, koje kao da je nekad u strašnome snu video, licem mu
A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica mrtvog majora. VI BELA BARAKA Ipak on nije umro. Svršavao se avgust, a žega je bila uvek ista. Grad je živeo noću.
— Jedan po jedan, na odstojanju čuo se glas majora. Pogledi su sada ozbiljni, ukočeni, no Mirni. Ipak poneki pogled drhti kao i telo.
bacajte oružje... jedina je istinita velika, večna ljubav nad nama... bacajte... Tada je zagrmeo strašni glas majora, i na svetlosti vatre zatresli se njegovi uspravni brkovi. Vojnici se uzmuvali. Nešto se desilo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedna, druga, treća... Đeneral Černjajev hodao je zlovoljan i uzbuđen po svome kabinetu. Ja sam mu čitao telegram majora J.
Prugovac je pao. Turci prodiru Šumatovcu. Vojska majora J. Petrovića rasprštala se. Sa dvaestinu Crnogoraca i nekoliko narodnih vojnika pokušao sam na svoju ličnu odgovornost
Zauzeli smo ga, jer Turci još ne behu stigli. Tražio sam od majora Petrovića pomoć, pa da branim šanac. On mi potporu ne posla, no šta više naredi da napustimo šanac.
— Ne, reče mi kapetan, tamo će biti Turci. Ostavim šanac i posle priličnoga lutanja nađem kapetana Sirovackoga i majora J. Petrovića, gde sede pod kruškom više Prendićeve vodenice.
Ova se skrušenost ogledala i na inače muškom I odvažnom licu majora Petrovića. Predam Sirovackom đeneralovu poruku, uzmem od njega revers i pohitam u Aleksinac. Kad tamo, a štab prazan.
Između ostalih potkrepljenja, naredio je da s leve obale moravske pređe na aleksinačku stranu i odeljenje majora Steve Velimirovića koje se 11 avgusta borilo ceo dan na žitkovačkim i prćilovičkim visovima.
Ovo spominjem stoga, što se ovaj događaj, kao što ćemo malo čas videti, svršio katastrofom i smrću majora Velimirovića. Rano ujutru 12 avgusta dovedu vojnici u štab nekoliko zarobljenih Turaka.
dozva sebi i između njih dvojice otpoče se ovaj razgovor, pri kome sam ja imao nesreću da budem tumač između đenerala i majora. — Gde ste vi dosad?
— Skinite mu sablju, napišite komandantu drugog korpusa da ja ovo stvorenje (đeneral pokaza rukom na majora Velimirovića) dajem pod sud, pod najstrožiji vojnički sud; neka ga pod stražom isprate za Beograd, neka mu tamo sudi
Komarov me povuče za ruku, te stadosmo obojica pred majora Velimirovića. — Otpašite sablju, rekoh mu ja — (po zapovesti Komarova) — vas stavljaju pod vojni sud, još danas će vas
Ja nemam reči da iskažem onaj izraz koji se tada razli po bledom licu majora Velimirovića, To je bila neka čudna smeša od bola, gneva, gorčine, sumorne ironije, i teške, teške tuge.
Predajući stoga vojnome sudu majora Velimirovića, naređujem da ga pod stražom isprate u Beograd, gde će mu se suditi po svoj strogosti vojenog zakona.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kažu mi ona dva vojnika da je ona supruga jednoga majora, komandanta bataljona. Bežala je pred navalom. Tamo negde oko Prizrena nađe muža i pridruži se njemu.