Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurađ je spavao go, i leti, i zimi, a spavao je, i posle pet godina bračnog života, sa majoršom, bolje reći na majorši. On se bio navikao da zaspi na njoj i Ana je morala da ga, onako teškog, svaljuje sa sebe, kao neki kamen.
Đurđe je jahao, raskrečen, pored kola Aninih, ali su ćutali. Iako je prošlu noć, Đurđe bio, silom, proveo, na majorši, supružnici su se bili zavadili, poslednjih dana, i nisu govorili.
Đurđe više nije mogao da spava, na majorši, ali je ležao, noću, na tatarskim jastucima, na zemlji, kod ženinih nogu, kao da mu je, bože prosti, mati.
Sve će to proći. Pošto više nije mogao da zaspi na majorši – koja više i nije bila majorša, nego kapetanica – Đurđe je počeo da se umiljava ženi, pred svima, prekodan, pa je na