Jakšić, Đura - PROZA
„Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne! Baš sam se ovih dana gledao u ogledalu“, reče, siromah „al’ kao da nema prilike da ću te mnogo mučiti“.
Ta kad smo pobedili Madžare na toliko mesta, pa kad je ono Bašahid goreo... He!...“ Htede majstor Sima i dalje da govori, ali se otac namrgodi i ćutaše duboko zamišljen. „Hoćemo li i kosu obrezivati?
„Hoćemo li i kosu obrezivati?“ zapita ga majstor Sima. „Reži, majstore!“ reče otac... Majstor uze makaze, pa je odsecaše sve pramen po pramen, da svu lepo izravna.
„Hoćemo li i kosu obrezivati?“ zapita ga majstor Sima. „Reži, majstore!“ reče otac... Majstor uze makaze, pa je odsecaše sve pramen po pramen, da svu lepo izravna. Jedan pramičak pade mu baš na krilo.
Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere... je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima.
je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima. „Čitav su narod porobili, prokletnici!...
“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima. „Čitav su narod porobili, prokletnici!...“ Videla sam kako su majstor-Simi u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a
“ Videla sam kako su majstor-Simi u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a posle poluglasno reče: „I vidiš, brate Obrade, kakvo nastade
?...“ „Jest“, reče otac. „Pobediocima sude pobeđeni, nad muževima vladaju kukavice!... Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom.
Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom. Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!
Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!“ Majstor naže staklence, pa se okrete mome ocu, nazdravi mu i pruži staklo, pa reče: „Spasibog, brate i komšija!...
Otac mu nuđaše za uslugu dva grošića: „Uzmi, majstore, neće biti pravo badava da gaziš blato“. „Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni... Zbogom, brat-Obrade!...“ Otac i tetka se ućutaše.
Obradović, Dositej - BASNE
” — „Ne govori više o tom,” — prišapće mu majstor — „jer vidiš da ti se deca smeju; a da znaš kako govoriš, i sam bi se sebi smejao”.
Spazi ga kasapin, no podaleko; reče mu: „E, taki li si ti majstor! Idi i uživaj, no pri tomu znaj da mi nisi uzeo, nego si mi dao srce i pamet, jer ću drugi put znati kako ću se s
Dođe novi majstor, i od| istoga bakara sodjela po novomu vkusu u nečem različnu, a v pročem podobnu pervoj statuu. Vidi je zavist,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kočijaša, poskupo ga pogodi, jošte mu toliko obreče, kad nas na prvu poštu odveze, da na pošti kaže da ga je post-majstor pogodio do prve pošte da nas odveze, jerbo u Fokšanu nije bilo konja.
Dođemo od Fokšana na prvu poštu. Naš kočijaš kaže, da ga je post-majstor pogodio donde i platio mu. Odatle uzmemo poštu i što brže od pošte na poštu teramo, dajući kočijašima dobre napojnice.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A kad je već sabor on i sâm dođe da zaradi koju paru. Osim toga, Sreten je u neku ruku i majstor. Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove, stolice, stolove, lotre
— Ono ima još svirača ovuda u nas, ali od Sreje boljega nema. — Da je majstor u tom poslu, to znam, ali nisam znao da mu se toliko plaća. — Plaća da vidiš, gazda Milune, dosta dobro!
— Šalješ nam onog tvog Sretena, te nam sve sude iskvari. — Što sam vam ja kriv? Vi ste ga hvalili da je majstor i da je vešt. — Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio.
— Što sam vam ja kriv? Vi ste ga hvalili da je majstor i da je vešt. — Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio. — Jes' — prihvati spustivši čabar — a sad ga ti valjda učiš da ljudma kvari sudove.
Ovo su, bogami! I svi istrčaše pred mehanu da vide. Stadoše se smejati i zapitkivati ko li bi majstor da mu tako podvali. Neko reče da je noćas čuo nekaka kola, gde često nešto prevlače, ali čija su, nije znao.
Povazdan tako deljka i majstoriše, što se tiče na priliku, kao majstor.« I doista, učitelj je Grujica imao sav i strugarski i stolarski alat i umeo je načiniti sve što samo očima vidi.
— Pa 'ajd ponesite n jedno burence majstor Stojanu, neka ga opravi. Ide blagdan — trebaće mi. — Drage volje, ponećemo — reče Nikola.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ne znam, to moj Lazar ujdurisao. On ti je majstor oko toga. — Pa šta mi radiš? — upita pop, pošto malo poćutaše. — A šta ću raditi? — reče Ivan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A šta je ovo ovako masno? Je li, magarče? — Pa, mehana je, majstor-Blagoje, — reče prljavo stvorenje, s toliko nepobitnog razloga, da se Blagoje savim razgoropadi: — E, gle ti njega!
— Kakav je to konj, upravo kobila! Majstor metnuo jedanput jedan sanduk — ovako ovoliki — ne znam šta je hteo! A ona: đem na zub, pa ovako!
Pa kako je letela, onako u avliju! A kola zakače; pa stražnji točkovi ostanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi, a prednji točkovi kod orâ, a kobila pred kuću, a mi da umremo od... od...
i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi! On se potrlja po čelu, htevši razgnati ove misli. — Majstor je, i bogzna kako, rad bio da se oždrebi — nastavljaše Blagoje, gledajući neprestano u mesto na kome je kapetan još pri
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i štap, koji je bio onakve forme kakvi su obično protojerejski štapovi, a doneo mu ga je na poklon s jednoga vašara majstor Leksa leceder još pre nekih dvadeset godina.
mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram priznati, pravi majstor. A moj popa opet to, pa samo to voli, kao da je, bože me prosti, švapsko dete.
Tako kaži i zamoli je neka ti ufate i dadu njihovog mačka, on je već čuven majstor za pacove. ’Ajd’, idi sad. Stoj! Ti ćeš to zaboraviti k’o i zapušač. Dakle, šta sam sve kazala? Šta ćeš da kažeš?
— zapita je gđa Gabriela. — Nisam, slatka,... nego s ovim šegrtima: sâm jedan jed kad nije majstor tu... — A, tako štogođ! A ja mislim, vi ste se tukli, jer to je sad, znate, ušlo u modu i kod samog noblesa!
« Obraz je splasnuo, a zuba nema, — e, pa ondak nek dokaže ako je majstor. — E pa to i ja znam, al’ to je đavo što je zub kod njega. Pa kako onda?
A, što rekoste »’asna«? Eh, a ko danas ima ’asne od rada? Niko! A paor ni toliko! — A jesi l’ bar majstor u tom poslu? — Ta, sad ja neću ništa da divanim preko sebe, nego, eto, pitajte druge ljude, i Džide i gospodu.
fališan zub — rekla je gđa Sida jače udarajući glasom na poslednje reči, baš kad je gđa Persa prolazila — tu će on biti majstor da namesti!« To je onda čula gđa Persa i odmah ubrzala da izmakne, da ih ne sluša više. Bila je tada ljuta celoga dana.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Ko mu je otac, pita me doktor, a ja mu kažem bandist, gospodine, tambur-majstor u diviziji, proklet da je. „E, veli, ne valja mu otac ni dve pare, nije se vladao kao čovek“. Znam, reko', i sama.
Ovako bi' ja njega. Pa zgrči svoje koščate prste u kandže, kao da davi. — Ne svira on u klarinet, on je tambur majstor. — U tamburu, u šta bilo, tek ne bi više zasvirao.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Katici na gitar. JANjA: Kirije imon! Koliko sum krajcari već dao kroz to prokleto gitar! JUCA: Gitar-majstor je već pet sati zbog žica propustiti morao. JANjA: Da ti kerveros nosi gitaru, da ti nosi modu i moju pametu!
Idem kao majstor Glišina žena. A, nećemo mi tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni. KATICA: To je istina da on ima novaca, ali kad mu
jedva sam ga naterala da te da učiti gitar, a i to ne bi učinio da nisi gitar na poklon dobila, i da mu nije gitar-majstor dužan, od koga inače ne može da se naplati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Vlada je, dok je išao u gimnaziju, bio majstor za te stvari. Sada se ponašao kao kurva, ponesen parčetom celuloidne slave.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
A kad se oblači, pa kravatu veže, dođe sestra ili mati da mu pomognu kravatu nameštati, i premda je u tome majstor bio, ipak njima je to dopustio, jer im time radost čini.
pozna odmah da on bolje svira od frajle Lujze, premda i ona ne svira baš tako rđavo, ali Šamika je na gitaru majstor. Frajla Lujza dođe sa gitarom. — Herr von Kirić, vi svirate gitar? — Žao mi je, al’ ne sviram, — a ovamo smeši se.
Ja vašu kuću jako poštujem. Polaček malo misli se, pa onda proslovi: — Oprostite, gospodine, ja sam čovek majstor, nisam fiškal, ali ću vam onako od srca odgovoriti. Meni je milo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
To znači da devojčica kao šegrt ide na specijalnu obuku kod stručnjaka za vezenje. „Majstor je odrasla devojka iz kuće ili komšiluka, koja preko zime uči devojčice u ’kućarici’ da vezu (...).
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Umesto dobrih, lepo vaspitanih dečaka na scenu stupaju uličari, dečji proletarijat: dovitljivi šegrt Kraka, koga majstor Lazar „grdno lema”, mali radnik u trikotaži Ždera Njore, čija je najveća želja da se pretvori u kita Pa da svoje besne
U kasnijim pričama Ćopić se izveštio kao majstor kratke prozne forme; neke od njih tehnički su urađenije od onih iz detinjstva i o detinjstvu, koje se često svode na
sporazumeva s konjem o veličini i vrsti samara koji treba da izradi: Ded se poslušno diže i dovodi okretna konjička. majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo.
IV Bogatstvo slika Ćopićeve seoske priče daje posebnu boju kako viziji detinjstva, tako i opisima prirode. Ćopić je majstor lirskih atmosfera: i to su gotovi, davno zaokruženi utisci, koje on žudno, sa strašću oživljuje.
Imao je kartoteku svih svojih naručilaca, njihove adrese, mere, opaske o posebnim zahtevima. Radoviću su oči zasijale. Majstor! Svetitelj rada i požrtvovanja!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
tako isto i dirljivi spev engleskog pesnika Alfreda Tenisona Enoh Arden (1880), tragediju rumunske kraljice Jelisavete Majstor Manole (1897).
pisce osamdesetih godina; vedar, zanimljiv i simpatičan pisac; prevodilac retkih sposobnosti i velike radne snage; majstor u srpskom jeziku — Glišić, iako ne ide u pisce prvoga reda, jedan je od onih pisaca koji čine osnovu i snagu jedne
Ilića ostaje kao jedan datum. On je najbolji pesnik svoga pokolenja, najveći pesnik koga je Srbija dala, najsavršeniji majstor u srpskom stihu, i sa Njegošem, Zmajem i Jakšićem on ide u red prvih pesnika cele srpske književnosti. VLADIMIR M.
on piše vanredno izrađenim stihom, uglađenim, utančanim, sa obiljem slika i bogatstvom reči, pokazujući se kao majstor u reči. Njegovi fluidni, živopisni, sjajni stihovi idu u najbolje stvari koje je srpska poezija dala.
Sremac, Stevan - PROZA
« — »Pa, pazari se, pazari; kraj s krajem, eh, taljiga se, taljiga!« odgovori majstor ili bakalin. »E baš mi je milo kad ti ide pazar, veli Jova, baš dobro te mi nećeš odbiti jednu malu molbu.
Ti samo nakrivi kapu!« — Nekome se već dosadi da ide sam, pa pošalje šegrta. »Pozdravio vas majstor i poslao vam ovo«, veli dečko i daje mu ceduljicu. — »A, vrlo dobro!
Gledaj ga samo! More, ta ti si mi već momče na ženidbu!« — »Molim vas, prekida ga dečko, kaz’o mi majstor da se ne vraćam bez para!« — »More, upade mu Jova u reč, doneću ja sam!
Jova se hvali da je on majstor u tome: dvadeset i pet godina »tranžira« on svakoga Božića. Izneše pečenicu na sto. Rumena, lepa pečenica, kora joj
Krivo šefu pa veli: — »E, Jovane, rđavo ću te konduitisati što nisi ti doš’o da mi kupiš i izabereš pečenicu kad si majstor u tome!« — To verujem — veli Kaja — ali da koju dobru rekne za tebe, to neće! — More, šali se, šali čovek.
A moja Kaja ume da šporuje, majstor je u tome! Lane sam ti, pobratime, naš’o šest napoleona u slamnjači. Pomisli samo, a mi sve u bankama akontiramo.
I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama. Gleda samo u lubanju, pa u decu, pa u učitelja, pa opet u lubanju, ali mu sve nekako
Radičević, Branko - PESME
85. Svuda čudna mešavina, Sve tu srnja kô da s' vija: Gospa, kera, gospar, psina, Majstor, šegrt i kolija. Ali nešto drugo tedo, Kud se vragu u grad dedo? 86.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Samar mu pravim, a ti ...Daj ga dovedi, vjere ti. Djed se poslušno diže i dovodi okretna konjička. Majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo.
— A da je konj pakostan i zavidljiv, da tuđu sreću očima ne može gledati? — navaljivao je majstor. — Bog s tobom, nemoj kukavnu marvu ružiti.
Iz godine u godinu, dobro je to majstor pratio, bakra i bakarnog posuđa bilo je sve manje. Sve se trošilo, tanjilo i nestajalo.
Prilično mu i vjeruje, ipak je majstor, makar i kalajdžija, svijeta je vidio, a jadni seljak — nikud iza goveđeg repa. Ostane tako kalajdžija kod njega i
Jedna je najbolja u napadu, druga je, opet, majstor za ulične borbe, treća je dušu dala za čišćenje terena od četnika, četvrta . . .
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sede te ga momak obrije.
Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata
Ali ga najposle stane mučiti i gristi gde ne sme nikome da kaže, te se počne gubiti i venuti. Majstor to opazi pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne sme
“ Onda mu majstor reče: — Kaži meni, ja neću nikome kazati: ako li se bojiš meni kazati, a ti idi duhovniku, pa kaži njemu; ako li nećeš
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: — Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište. Dete jedva dočeka i pođe s njim.
Dete jedva dočeka i pođe s njim. Idući oni tako po kraj one vode, najedanput majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu: — Hajde za mnom skoči u vodu, i uči plivati.
Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: — Ne boj se ništa, nego skači. Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo.
Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.
Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: — Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo.
Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti
A ono mu odgovori: — Nisam još ništa. I tako prođu tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete šta je naučilo, ono mu svagda odgovorilo da nije ništa.
Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. Ali se nemoj šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) STEVAN, SULTANA STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor Srete nema mlogo. SULTANA: Orjatine, ti se smeš meni protiviti, ne vidiš da sam ja tvoja gospođa?
Okovao se i onaj koj te drži u kući. STEVAN: A gle majstor Sretinice, kako lepo zna pretiti! SULTANA: Majstorica ti bila mati, pa te lebom ranila. Ja sam tvoja gosjgođa.
STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava! STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ.
SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.) STEVAN: Čekaj malko da te ja naučim, kad ne ume majstor Sreta. (Stisne joj ruke ujedno pak je tuče.) Je l’ to lepo, seka Pelo? SULTANA: Jao!
SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ja ne mogu imati dve žene. STEVAN: Aha, eto majstor Srete, sad će je on naučiti pameti. POZORIJE 3. SRETA, BIVŠI SULTANA: Jao, zaboga, ne dajte me, ne dajte me!
POZORIJE 3. SRETA, BIVŠI SULTANA: Jao, zaboga, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Je l’ to tvoja žena, majstor Sreto? SRETA: Trebalo bi da je moja, ali evo ušlo joj u glavu da je ona milostiva gospođa, gdi mlogo na milostivu
Poganijo ženska, vuci se kući. SULTANA: Ovo je moja kuća. SRETA: More, jesi li ti luda ili pijana? TRIFIĆ: Majstor Sreto, tvoja je žena u opasnosti, nego gledaj te zovi doktora da joj pusti krv.
Promisli samo, i tebi na čest ne služi da me na ovakav način odbacuješ. TRIFIĆ: Majstor Sreto, poznaješ ti dobro tvoju ženu? SRETA: Kako je ne bi poznavo kad me od dve godine jede.
POZORJE 5. PELA (s valom preko šešira, stupi), PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Odi, sunce moje, oće majstor Sretinica silom da ti preotme mesto. PELA: Milostivi gospodine. TRIFIĆ: Šta je? PELA: Oprostite mi, ja nisam kriva.
SULTANA: Svi ste vi nevini. To je zar tako nebo hotelo da iskusim ono što nisam nigda ni pomisliti mogla. Majstor Sreta me je naučio da nije sovestno decu sasvim maziti i raspuštati.
Ali danas me je majstor Sreta naučio da je lako tući, ali vrlo teško trpiti. TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.
TRIFIĆ: Možeš spokojno spavati. SRETA (preti Peli): Razgovaraćemo se. SULTANA: Opet ti počinješ, majstor Sreto! Oćeš da me rasrdiš? Mani ženu, moja je krivica.
Lalić, Ivan V. - PISMO
S vernošću istom, kao da ista je težina. A ljubav? da li i ona obnavlja se iznutra, Uvek nedovršena, jer tako hoće majstor? Klonula si od šetnje, ono popodne, kad smo Supijani od sunca uplovili u senke I svežu hladovinu sobe u Uja Fіrenze.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gde si dosad bio?“ A Gile ti, ni pet ni šest: „Izveo me“, kaže; „na večeru onaj balet-majstor iz pozorišta što nosi košulju na cvetiće i pudra se. Mnogo fini čovek! Tako je osećajan!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Októbar pali bregove Banata. Lekovit žamor, koji pogled pitom: trenutak leta uzrelog nad ritom. Dežura negde Majstor bez alata da srcem sluša tajni jezik Oca, dok oknom zukti izgubnica osa. Októbar pali bregove Banata.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Po šumi, danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta. Veštak i majstor u poslu svom radi i čuva rođeni dom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ali, stari sam ja majstor, ne ispuštam situaciju kad je jednom ščepam. Okupim ti ja njega ukrštenim pitanjima; pa ukrštena pitanja, pa ukrštena
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A po izvršenoj kazni, podnarednik Trailo držao mu je lekciju kao za utehu: — Dobro, ukrao si. Molim lepo... ali budi majstor da te ne vidi komandir. A ti razmanuo kao barjakom. To i babe umeju. E, da znaš!...
A što je glavno u ratu, majstor je da ukrade i da ga „niki“ ne uvati. Je li tako, Krsto? Ovaj ne poriče njegovu hrabrost u borbi.
— Opet neka kola — reče Aleksandar. — Pričekajte da vidim, znaš, onaj majstor može da me potraži... Mislio je na komandira. Zapitah Milutina dokle će da ostane ovaj komandir.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
158. Uzraslo mi je drvo zeleno; Pod drvetom mi je svilena halja, Na halji sedi majstor Manojlo, Te kaftan kroji carevoj ćeri. Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem.
mi je drvo zeleno; Pod drvetom mi je svilena halja, Na halji sedi majstor Manojlo, Te kaftan kroji carevoj ćeri. Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem. Tude prođe careva ći.
Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem. Tude prođe careva ći. Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Lud čovek! Šta ima da učini?!... Znamo ga svi: i ko je i otkuda je i čiji je sin i šta jede u kući. Otac mu bio majstor, ali poslednji čovek, a on otišao u školu, mlatio se negde po svetu, pa došao natrag i započeo da mi priča: treba
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
a?” JEVREM (zadovoljno): He, he... formalna agitacija! SEKULIN: Pa, brate, to ti je naš posao! Svaki majstor treba da je pečen u svome poslu. Zašto sam ja ovde, i zašto mi je kralj dao ukaz nego da uputim ovaj narod!
JEVREM: Pa da se ispeče. SRETA: Da se ispeče, jest', al' dela ga umesi ako si majstor. A znaš li ti: kako se mesi javno mnenje?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Nisam ja«, veli on, »jedan gurbet i niko, ja sam jedan čovek radenik, majstor; ja pošteno zarađujem svoj komad hleba u ’vom selu!« I vlast ostane, ne sme dalje.
A seljak ustane posle toga, ispružuje noge, gladi se zadovoljno po obrijanoj bradi i veli: »E fala ti, Mićo, i baš si majstor! Nek ti je, vala, alal taj groš!« Umeo je i zube da vadi. I ovo poslednje s uspehom.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jana koji bješe odveć živahan, poučavao je u razmacima i u mačevanju, u toj je vještini grof bio pravi majstor. Djeca su redovno dolazila na ročište, veselo idući tamo kao na zabavu, a vraćajući se doma svaki dan bolje osnaženi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). — Pripoveda se kako je arhimandrit od nekakvog manastira zaokupio siromaha čoveka, za koga je znao da je majstor ukrasti, da mu piše ždrepca.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: „Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište.” Dete jedva dočeka i pođe s njim.
” Dete jedva dočeka i pođe s njim. Idući oni tako pokraj one vode, na jedan put majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu: „Hajde za mnom skači u vodu, i uči plivati.
” Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne uto | pi; a majstor mu odgovori: „Ne boj se ništa, nego skači.” Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedp.
” Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedp. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.
Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: „Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo.
Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću
” A ono odgovori: „Nisam još ništa.” I tako prođu tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete šta je naučilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ništa.
Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. Ali se nemoj Šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi
Ni nju ne će moći niko kupiti, a majstor će moj doći, i platiće štogod zaceniš. Ali ne šali se ne daji mu ključeve u ruke, nego kad novce primiš, udri ključevima
Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car, što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sedne te ga momak obrije.
Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata
Ali ga najposle stane mučiti i gristi gde ne sme nikome da kaže, te se počne gubiti i venuti. Majstor to opazi pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne sme
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Videći, moj majstor, da dobrovoljno pišem, izabrao me bio kao za pisara; davao bi mi kojekakve stare, od mnogo godina, teftere da
Jošt k tomu jedan osobiti slučaj dao mi je mnogo misliti svrh kaluđerskoga čina. Moj majstor imao je svoj dućan u kućam’ gospodara Jove Mucula.
Ali šta neće nužda izmisliti! Polazeći iz Smirne dao | sam bio načiniti jednu gornju [h]aljinu od fine ingleske čoje. Majstor mi je načini odveć i dugačku i široku. Ovu sam sve potezao sa sobom, a nisam je ni jedan red obukao.
priča kalabaluk — množina, navala, zbrka kalavrtski — kalabrijski Kaligula — rimski car iz V stoleća kalpagdžija — majstor za izradu kalpaka (kape) kalpak — kapa, šešir kamara — soba kamarad(a) — drugar kamilavka — popovska kapa kanave
slabost, plašljivost margarit — crkvena knjiga marjaš — moneta u vrednosti 17 novčića (u Dositejevo doba) master — majstor, gospodin mastiha — mastika, vrsta rakije mautski — carinski maća — pega, mrlja medik — lekar medičeski — lekarski
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Najzad osta svak pri svome mišljenju. Sutradan dođe majstor Lovrić. Bijaše to čačurak, ali žilav i okretan, dugačkijeh crnijeh brkova i crvena nosa.
To je, znaš, jaje koje se izleže bez kore. A on je bio tako jaje, pa je pukao od studeni... — Sakrrr! — viknu majstor. — Na koga se uvrgao, sakr!?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tvrde, beslovesnici, da sam majstor što pravi srebrne dinare nekom spravom smeštenom u podrumu, u koji niko, sem mene i gazde, ne ulazi.
Plakao si i mučio se da uguraš nogu u duboke crne cipele. Aja sam... „Kako ne možeš da obuješ? Majstor mi je rekao da su za dete od šest godina, a ti još nisi napunio šest. Nakazo božja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
kako ga je video Mavrogeni, postao je u austrijskoj prestonici, u kojoj su zanati i veštine uvek bili na ceni, glavni majstor a, kako su nedelje i meseci prolazili, i veliki maestro.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Treba ih znati pregledati, opipati i odabrati. U tom poslu ja sam veliki majstor; uverićeš se o tom večeras“. Grilus poče pregledavati jagnje po jagnje, tumačeći njihove osobine.
Ali kad moj majstor načini drugu, savršeno okruglu, loptu, uspeo sam da je skoro potpuno ispraznim“. „Divota!“ „Kad otvorih slavinu te
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Garderobu otkupi Aleksa zvani Lepir, stolarski majstor, veliki poklonik Talije; a šabački sin, glumac one družine, Mika N.
, osta u Šapcu da, kod svojih roditelja, očekuje novi angažman. Lepir Aleksa, stolarski majstor, inače u osnovi jedna umetnička iako nebohemska priroda — što je, kod nas bar, velika retkost — vatreni, dakle,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je bio rad čuvenog prekomorskog majstora-dekoratera, jedna od umjetničkih dika našeg mjesta. Majstor se zvao Spaventa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se veoma. — Ene de, odkud ti to?.. E jesi majstor!... Ko bi se toga setio... — Kažem ja tebi da kod čiče ima svake zgode.
Radovan će ti sve kazati šta imaš da činiš; on je najbolji majstor za te stvari. Gledaj da svikneš taj posao što pre, pa posle da ti umeš drugima zapovedati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ obuče gaće i pođe u dućan. Kad dođe u dućan zapita majstora: — Šta ću raditi? Majstor se stade obzirati: čuje ga gđe govori, a ne vidi ga, te će mu reći: — Ama oklen ti to govoriš? Ja te ne viđu.
Pošto se prene iz nesvijesti, promisli se kuda će i kako će, te opet starome majstoru. Majstor ga dočeka, izgrdi, naruži, ama štono reknu: ni pas s mesom, te mu dade opet stari posao, da prodaje somune.
Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sede te ga momak obrije.
Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da odsad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata
Ali ga najposle stane mučiti i gristi gde ne sme nikome da kaže, te se počne gubiti i venuti. Majstor to opazi, pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne
Onda mu majstor reče: — Kaži meni, ja neću nikome kazati; ako li se bojiš meni kazati, a ti idi duhovniku, pa kaži njemu; ako li nećeš
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: — Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište. Dete jedva dočeka i pođe s njim.
Dete jedva dočeka i pođe s njim. Idući oni tako potkraj one vode, najedanput majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu: — Hajde za mnom skači u vodu i uči plivati.
Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: — Ne boj se ništa, nego skači. Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo.
Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.
Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: — Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on opaki majstor, nego je đavo.
Nije on opaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Trebalo mi je često ohrabrenje i ja sam ga tamo nalazio. Rut je bio veliki majstor da podstiče i one studente, koji, kao i ja, nisu imali ambicija da polažu ”trajpos” ispite. Bio je izvanredan.
Bio je virtuoz matematičke tehnike i pripremao je virtouze; bio je veliki majstor kojije uvežbavao buduće ”senior renglere”.
” Osećao sam slrminu uspona, ali nisam video zvezde ispred sebe. Rut je bio veliki majstor za rešavanje matematičkih problema, ali nije bio stvaralački genije; bio je virtuoz, ali ne i kompozitor.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sutra, pre no što je svanulo, nađoše se na trgu pred radnjom, i čekaju da dođe majstor. A došavši, kad baci pogled na njih, čisto pretrnuše od uzbuđenja.
Ipak držao se čvrsto na nogama, a bojeći se da mu majstor ne odbije od nadnice, ne htede poći s radnje, no s mukom izdrža do kraja dana.
Ono jeste bolje onome što je jači i obrtniji, ali kao da i oni nijesu zadovoljni: tuži se mjerač, tuži se majstor, tuži se čak i zastupnik, — ljute se na se i na nas. Ni nastojnoga ni ostalih dana nije Ilija došao na rad.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: Ta ja nisam lud; koliko sam puta dolazio dok je jošt i pokojni majstor živio. FEMA: Riftik, opominjem se, kad je teo za pedintera stati. VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu?
FEMA (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš? VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena? FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica? Ah, same daske moraju od žalosti plakati!
Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio? JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio? FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kažem, magarac; ti treba da budeš pametniji. JOVAN: Šegrt od majstora?
JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio? FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kažem, magarac; ti treba da budeš pametniji. JOVAN: Šegrt od majstora? FEMA: Dakako, medvede!
JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste? — Volim ja izučiti zanat, pa biti pošten majstor nego bitanga svetska. FEMA: Jokan, dobićeš jošt i Ančicu. JOVAN: Ančicu, Ančicu! Hm, ala ste vi majs ...
MITAR: Jovan, pak šta se tako naružio?... Jovane! POZORIJE 10. JOVAN (uniformirat), PREĐAŠNjI JOVAN: Evo me, majstor Mitre. MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi? JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite!
MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi? JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite! Ja nisam više Jovan, nego Hanc, Žan, ili ako to ne možete da upamtite, Johan.
JOVAN: (Ded sad, Jovane!) FEMA: Ne parle francuz! JOVAN: (Pravo sam ja majstor Mitru kazao da je poludila.) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski.
FEMA: Komi fo! Žan! Aport! Johan, Hanc, Žan! POZORIJE 2. JOVAN, PREĐAŠNE JOVAN: Evo me, majstor... (Stisne usta.) Da ti đavo nosi takav jezik, kad sve na bedu ide!
FEMA: Gurbijan, ti nisi rođen za pedintera, nego za kakvog šegrta. JOVA: E, a znate kako mije pokojni majstor... FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin.
JOVA: E, a znate kako mije pokojni majstor... FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin. SARA: On govori o vašem suprugu? FEMA: Da!
FEMA: To je impretinencija! JOVAN (produži): Pa znate li, majstorice, kad vas je pokojni majstor oklagijom čak u podrum oterao, što niste teli raditi. FEMA (skoči): To je bezobrazluk!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sviju pomenuti (a i drugi svaki, koje bi ko našao) pogrešaka može se slobodno kazati, da je Luka bio pravi estetičeski majstor načiniti stihove; i sa samom ovom, ovako posle smrti njegove izdatom knjižicom, zaslužuje mesto među prvim našim
Gospoje nemam, Frajle me neće, Kojekakve drolje neću, — Moje nevolje! Majstor me gura, Hauskneht me tura, Birtaš neće da me sluša, — Jao nevolje!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Daj mi kaži, Mićane! — trže se majstor Glišo kao iz dubokog premišljanja, primače se vatri, istrese lulu o dlan, pa je opet napuni i metnu ugljen...
I to mi je vladika i jedan Kristov svještenik! — viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova
— uzdahnu majstor Glišo i opet prezrivo pljunu. Poslije dugog moljakanja i ustezanja, Simeun izvrnu čašu i poče: — To je bilo prve neđelje
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On je vrstan znalac srpskog jezika, istinski jezički stvaralac, majstor besedničkog stila. Srpska književnost ipak nije krenula putevima ikoje je otvorio Venclović.
artist u poeziji, "umetnik-pesnik", reformator srpskog stiha (najosobeniji mu je stih šesnaesterac), brižljiv stilista, majstor forme.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To se radi ovako. Kad kakav čovek ili čeljade dođe blizu do mesta na kome zidari rade, majstor uzme p. i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju sopstvenu pogan, i onda uzida p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
S njima će doći majstor, da ih namjesti. I zaključi: — Eto je troška i biće ga, ma i selo imaće se čime podičiti... Neka sve bude na slavu
* Dva dana kasnije, po najžešćem krijesu, dopratio je majstor šjor Antonio orgulje za crkvu iz Mletaka. S mora do u selo valjalo je da ljudi na rukama nose komad po komad, da se ne bi
Župnik ga namjesti u krčmi, gdje mu i sobicu napose pripraviše. Još istoga dana potuži se majstor da su stan i hrana rđavi, voda nečista i mlaka, i da je on naučio na bolja jela.
Živo se prepiraše s družinom, govoreći o njem, a zatim bi prsnuo u obijestan smijeh. Majstor, zabezeknut, jednako ih gledaše, pa napokon, uvidjevši da je to ipak dobar svijet, udobrovolji se i smijaše s njima.
Ovdje se mrska, a kod njega doma, da je bilo i kapule! Oni, bolan, i ne jidu nego kanule i zeleni; isto ka i živina! Majstor međutim ne slušaše veseloga mladića, već se slatko zalagao i silno se znojio... vVražji pliše!
— Reka bi da kogod mašku za rep potiže, tako podikad mijuče ... I momci se najposlije primiriše, a majstor, pošto dovečera, još ih je milije gledao i slatko se smješkao na njihove šale. Oni ga u zadnju ponudiše i vinom.
Najednom dopriješe do njega iz crkve zvuci orgulja. Sigurno ih je majstor ugađao... A mladiću se pričini da ti zvuci unose nesklad u ono veličanstvo što se pred njim prostiralo i pred kojim se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izgleda da je glavni majstor Stikrios zamerio Jakosu što je Judu naslikao suviše odvratnim. Nije mu se dopadalo takvo preterivanje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
veštački izrezuckanom biljnom ornamentikom, očuvanih i svežih kao da su juče izašle iz kamenoreščeve, koji beše veliki majstor. Sada su se i istoričari prisetili da je ovde nekad ležala jedna velika varoš.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nadimak taj je bio i ostao samo slučajna i sporedna stvar u životu majstor Kostinom. Nekada svima u varošici poznati Kostica šnajder bio je malo, slabašno, mirno stvorenje.
Sve što je kriva linija, to on tegli i prošiva za mašinu. Rukavi njegovi su bili čuveni, kao živi. Majstor ga je cenio; malo malo pa zvizne neku poruku svom mlađem kalfi, Kostici; ili mu hitne paket iskrojenog komada u krilo.
” Šnajdernica se zaprepastila. Majstor je promenio deset izraza lica, a prvi kalfa i dvadeset. „Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?
„Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?” zapita naposletku majstor. „Video sam; a sam vam hvala što se ne naljutiste.” Kostica kao da je tog dana položio neki važan ispit.
Jednog dana iznajmio dućan i počeo samostalan rad. Čitaonica ga je prva dočekala s novim imenom: majstor Kosta. Posle se ono čulo više i više, na pijaci, u odborima zanatliskog udruženja, u opštini.
Šnajderski momci bez rada i mali krojači bez materijala nisu ispuštali iz usta ime majstor Kostino. Nekim devojkama se učini da je novi majstor i porastao i raskrupnjao se.
Nekim devojkama se učini da je novi majstor i porastao i raskrupnjao se. Drugi i možda veći deo palanke nastavio je staro, ono što palanka smatra „šalom”: da
U jednom društvu u kavani umalo se jednom ne posvađaše iznoseći dokaze za i protiv majstor Kostinih profesionalnih i fizičkih svojstava i preimućstava. Jedan će tad uzeti da umiri.
Počeo od rukava, prešao na kaput, pa na pantalone. Sad ima još da se pokaže majstor za suknje, i onda ćemo mu priznati majstorstvo, i šnajdersko i ono ostalo.
” Tek što se smej stišao, u kavanu ulazi majstor Kosta, i pravo tome stolu i praznoj stolici do govornika. Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu,
Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu, pa se tek opet razmimoiđu. Sede majstor Kosta, poruči neki slatkiš, kako to već biva, tačno oseti da mu se niko nije obradovao.
Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase. — E, hvala na društvu.” Tek što je majstor Kosta izašao, a onaj govornik tiho zapeva: Oj Kostice, tugo moja, Šta će tebi deca dvoja, Kad ne mogu biti tvoja.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Koliko sam puti u kuću moga Gliše čizmara odlazio, i pri svakom pitanju: Je li kod kuće majstor Gliša? odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša?
odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog,
odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog, majstor-Glišo!
A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog, majstor-Glišo! A on meni »sluge«, to jest mi, majstor Gliša, jesmo sluge. No vreme je da dođemo k predmetu našeg pisanja.
Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog, majstor-Glišo! A on meni »sluge«, to jest mi, majstor Gliša, jesmo sluge. No vreme je da dođemo k predmetu našeg pisanja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nevjera — (znači i:) neveran, nepouzdan čovek, izdajnik nego — (znači i:) samo neđe — negde neimar — graditelj, majstor koji gradi kuće, crkve, gradove nejak — dete, mlad, nedorastao nejačak — mali, neodrastao nejmati — nemati Nemanja
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Drugovi su ga voljeli zato što je bio vesele ćudi, okretan, otvoren i veliki majstor za pravljenje najrazličitijih igračaka: pušaka i prskalica od zove, zamki za ptice i zečeve, raznih vrteški, čigri,
— Šta da sad radim s ovim čudom? — zabrinu se dječak. — Lazare, ti si majstor, daj pomozi. Kad si znao popraviti zemaljsku kuglu, umjećeš i ovaj šešir za moj „globus“.
Kad bude kiša, ja ću sjediti sa Žujom, ona to voli. Majstor Mačak pažljivo je izmjerio Nikoličinu visinu i kujinu dužinu i počeo da pravi kućicu, a ostali su mu pomagali.
Jedini koji je u čitavoj ovoj đačkoj graji ostao tih i ozbiljan bio je Lazar Mačak, glavni majstor. Koliba je, u stvari, bila njegovo djelo, pravljena po njegovom planu, i zato je on, kao i svaki pravi stvaralac,
— Ehe, doći sad, strašni starče! Gdje si, babo s torbetinom ?! Majstor Lazar Mačak načinio je u logoru i ljuljašku, pozabijao u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti
— uzbuđivao se sve više Jovanče. — Možda jazavac, lisica ili nešto još opasnije? Da možda nema zmija? Majstor Mačak ozbiljno zanijeka glavom: — Zmija sigurno nema. U jarugu nikad ne dopire sunce, a u pećini je uvijek hladno.
Tamo ga čeka neugodno iznenađenje. Đoko Potrk javlja da majstor Mačak neće doći. Zadržao ga otac da mu pomogne u nekom hitnom poslu oko jednih kola.
Jovanče se naježi. — Ko bi znao šta nas čeka danas? — Težak posao, kopanje — odgovori staloženi majstor Mačak. — Valjaće dobro zapeti.
“ Ovo je, razumije se, sastavio pjesnik Đoko Potrk grickajući zamišljeno kiselu stabljičicu „zečjeg kupusa.“ Jovanče i majstor Lazar Mačak bili su neumorni u izmišljanju raznoraznih novina. Kao najuspjelija pokazala im se ipak „Žujina tajna kuća“.
— Bogme će biti dreke i poderanih čakšira! — uskliknu majstor Mačak. —A i po danu ćemo mi tako prikriti jamu granama da će u nju upasti svaki nezvan gost koji ovuda naiđe —
— A na Golo brdo? — kiselo upita Stric neljubazno mjereći Lunju. — Ko bi drugi nego Mačak, majstor za vatre, dimove i za sve ostale mudrolije — povika Jovanče.
— Ono je puškomitraljez našeg Nikoletine! — veselo namiguje Lazar Mačak. Svi mu vjeruju. Majstor Mačak je u njihovoj družini specijalista za sve vrste oružja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kade ga preda njega dovedoše, ta ga car i raspita je li on kojigod majstor i što li zna poslovati; zna li dunđerluk, drveni ili zidarski koji i oko kamenja posao?
Teško tome, ko dvojim putovi hodi! Kano kukavica leleče. O tome se proznaje dobar majstor, kojino iz nevaljala i zločesta što cigurno i dobro upralja. Naći će se i bez preporuke svačem sajbija!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
mućnuo glavom, setio bi se da je šegrt baš od njega istog čuo i naučio tu pesmu, kao što je on čuo i naučio od majstor-Mana.
baš da je sve zaboravio kalfa Kote, nije trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu istu pesmu pred njim zapevao. Zato je više nije pevao pred majstorom.
Kad je odslužio rok, vratio se, i tada je po drugi put otvorio dućan. Bio je dobar majstor, ali siromah; pa ipak je bilo razlike između onog prvog i onog drugog, docnije otvorenog dućana.
Onaj prvi je bio manji i prazniji, a ovaj drugi veći i puniji. Onaj prvi nije imao ni vrata, nego samo ćepenak, a majstor Mane je preko ćepenka uskakao vanredno vešto.
Pa kao što je bio dobar majstor, tako je bio i lep momak. Crnomanjast, lepa, velika oka, sastavljenih tankih obrva i tankih brčića.
Pročuo se majstor Mane i sa krupnijih radova! Nekada se ponosio samo muštiklom koju je izvezao Ibiš-agi, ili tabakerom u gazda-Gana, ili
Posle svake takve na zadovoljstvo izvršene narudžbine osećao je majstor Mane potrebu da se malo poodmori. Tada bi uzeo tamburu i otišao u lojze, ili pušku, pa otišao malo u lov.
sveg njegovog lepog zanata i zlatnih ruku njegovih: nije im se dopadao što je lovac, binjedžija i veseljak, — i tako je majstor Mane od njih i dobio onaj nadimak: čapkun-Mane... GLAVA TREĆA Ona je pomalo i nastavak glave druge.
Kao što je Mane bio mali majstor, tako mu ni kuća nije bila velika. — Kuća mu je bila u Jeni-mahali. Mala ali lepa bela kućica s povećom baštom, sa
Kad god bi Mane zapevao i ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada zažalio na sudbinu svoju i na uređenje u svetu: što je to bog ostavio da čovek baš mora raditi i u znoju
Četi si svet, pa se smeje! I doista beše izišla jedna poduža beleška o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde se napada na njega: da nije nikakav majstor i da ne treba svete crkve da poručuju kod njega
jedna poduža beleška o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde se napada na njega: da nije nikakav majstor i da ne treba svete crkve da poručuju kod njega crkvene utvari i sosude, — jer on zaradu tu upropašćuje s