Jakšić, Đura - PROZA
„Hoćemo li i kosu obrezivati?“ zapita ga majstor Sima. „Reži, majstore!“ reče otac... Majstor uze makaze, pa je odsecaše sve pramen po pramen, da svu lepo izravna.
Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!“ Majstor naže staklence, pa se okrete mome ocu, nazdravi mu i pruži staklo, pa reče: „Spasibog, brate i komšija!...
“ Posle toga govora uze svoju kačketu i spremaše se da ide. Otac mu nuđaše za uslugu dva grošića: „Uzmi, majstore, neće biti pravo badava da gaziš blato“. „Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni...
Tu u Zemunu beše malo življi svet, činjaše se kao da bolje živi nego kod nas u Banatu; videla sam trgovce, majstore, pa i proste ljude gde se smeju, pa sam i sama bila malo hrabrija, te sam, onako umorna, lako i mirno noć provela.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Činovnici nađu nam majstore, raskopaju kola i poprave što je falilo. Natovarimo opet našu bogažnju i dođemo u Kamenec Podolski.
Sad dâ nam dozvati majstore da nam kola opravljaju, koja za četiri dana jedva biše gotova. Sutradan pozove nas kijevski gubernator, pita nas tko
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Služio je po Ovčini kod boljih gazda, dok je malo odrastao i ojačao. Posle je otišao po majstoriji. Pristao je uz majstore Osaćane i slazio s njima čak dole u Posavinu, te gradio kuće, vajate, i ostale zgrade bogatim Posavcima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
od Šace iz dva uzroka: prvo, što je Šaca isteran iz četvrtog, a on iz petog razreda; i drugo, što je Šaca otišao u majstore, a on (Tima) u beamtere. A to je, mislim, prilična razlika.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A najviše i zbog toga što nije tražio novaca. I ne samo što nije tražio, već je i odbijao kad mu se dâ. — Ne mogu, majstore, ne mogu — odbijao bi uplašeno. Koliko puta bi ga našli, a obično uza zid, u ćošak ispred kakve ćerane1.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu.
(Petru.) Čiča Pero, idi brže. Traži te gospodar. PETAR: Naći ću ja majstore za kože, koliko god oće, tek moja ruka neće pristupiti. (Otide.) MIŠIĆ: Ovaj sve o konjma brigu vodi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Napustili su bili donekle i zidarski zanat: Boka je u ranijim vremenima davala čuvene majstore, koji su zidali Nemanjićima mnoge zadužbine, tako i po Mlecima, zatim su gradili kuće, crkve, mostove po Hercegovini,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Majstori počeše kuću rušiti. Čuje to Šamika, dozove pandure, pa pozatvara Peru i majstore. Podigla je sestra Lenka parnicu protiv Šamike, no bez uspeha.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Drugi prodaju u bescenje svoja, do juče, nova kola, samo da se reše bede. Ko će usred leta prevoziti olupinu, tražiti majstore, petljati se sa delovima? Starci su posrednici.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Glišić ismejava činovnike i popove, ali se naročito baca na zelenaše i seoske dućandžije, na majstore u »kaišu« i »podvali«, na koje se tada, u trenutku materijalne krize na selu, bila digla velika povika u celoj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ I najzad, bruka da bude veća, tu je cedulja mala: „Odlično pričaš, majstore Tošo, svaka ti, brate, hvala. Ja sam te slušo sa pažnjom pravom Kumašin Žderko, s vrećom i glavom.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Podnela sam sezonce, vojnike, srčane i plućne bolesnike, đubretare koji tegle kante, majstore, terence, diletante, podnela sam kočničare, klince, Nišlije, Vranjance, Krčedince, i u masi, a i pojedince!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
mi psi skupimo i ko što ima gotovijeh para da donesemo na jednu hrpu, ne bismo mogli ni naimara platiti, a kamoli sve majstore. ZVALI MAGARCA NA SVADBU Drijemao magarac nad praznim jaslama, dok neko zakuca na vrata od obora.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ti, majstore, uvijek pregoniš! — ljutnu se Mićan. — Dvadeset ulčeka sirove zobi! Ne griješi, bolan, duše! — Ne gudi ni ti, Glišo,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta. Pa onda uturi noge u cipele, ustade, i poče: „Pantalone, majstore, to je teška stvar. Eno, pogledajte one oficire što idu tako prekoputa. Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice.
Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice. Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi. A pantalone, to vam je nogavica, i šlus.
Znam ja, majstore, šta govorim, i video sam to što govorim, i eto toliko sam hteo reći, i hvala što ste me saslušali.” Šnajdernica se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta to kopaš, majstore? — Proširujem otvor na ovoj pećinici. Ovo sam još neki dan otkrio. Jovančetu zažagriše oči. — Ček da zavirim...
— Štrop! — pljesnu opet iza samih Mačkovih leđa i on odskoči kao da ga nešto lupi. — Al si strašljiv, majstore! — podrugnu se Jovanče. — Eh, strašljiv! Ne bojim se ja, neg ovo iznenada... — Pa da, iznenada.
Zamisli: izgori ti baterija, a ti ostaneš u mraku, u vodi. — Toga se nisam ni sjetio, majstore — reče Jovanče i strese se od jeze. Kako se više nije moglo dalje, morali su opet natrag, u veliku dvoranu.
Kod te rupe Jovanče bi često zastao i zamišljeno je razgledao, dok jednog dana ne reče Mačku: — Majstore, sad sam se nešto sjetio. Od ove bi se jame mogla načiniti Žujina tajna kuća.
— Moramo još danas nešto smisliti — zabrinuto reče mali harambaša i zovnu na stranu Lazara Mačka. — Šta misliš, majstore, bi l sada valjalo kazati za pećinu, pa da se svi tamo sakrijemo? Mačak odlučno zanijeka glavom. — Ne, to nikako.
Jovanče zastade. — Idemo tamo, šta veliš, majstore? — Možemo — tiho se saglasi Mačak. Poslije sedam-osam koraka naiđoše na bistar potočić, koji im je sjekao put i