Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Kako što? Zar on nije hajduk? — upita Krunija. — Ako je! — Šta veliš?! I pogled majčin zaroni joj u dušu. Ona zadrhta. — N... n... ništa... — A ti reče: ako je hajduk... — Pa jest. On je pošten čovek...
Ona uze njegovu ruku i pritisnu je na svoje smežurane obraze... — Muška ruko!... Odbrano nejakih, a ponose majčin!... Idi, sine!... Majka će plakati, ali će te blagosiljati!... Idi, sokole moj!...
Disala je teško i isprekidano. Svi stojahu oko nje, nemi kao grobovi... Ona opet otvori oči: — Kažu da je majčin blagoslov što i božji. Ja vas sve blagosiljam! — šaputala je.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Daj sad zini i zapjevaj, majčin sine, u ovoj tjeskobi, kad se pred tobom, nadohvat ruke, izazivački poigrava Veseličina kumovska napast!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
ti jedan katramunać i anatemu, pak će ti doći jedan proiguman i dva zakleta starca, te ćeš ogra(j)isati kako nijedan majčin sin.
Kostić, Laza - PESME
SAMSON I DELILA I „ O j, Samsone, majčin dane, Izrailjev Dični brane, mrzi, sinko, Filišćane — Filišćani mrze nas! Al' ne ljubi, moj golube, filišćanske tolke
— Narod bega: „Oj, Samsone, majčin dane, Izrailjev dični brane, udri, sinko, Filišćane, Filišćani tuku nas! Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kakvi ste, bre, ljudi, dođu vam gosti pa ni da ponudite. A šta — namignu na Aleksu — došao majčin sin. Da vidiš sad kad zavapi: „Gospodine potporučniče, u zoni sam pešačke vatre, ne mogu da osmatram“ — potporučnik
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I eto, odrastao je, a druga nije stekao. Da li je uzalud prošao majčin blagoslov?... Činilo mu se, da ga sumorne zidine njegove sobe s prekorom gledaju, i on je taj prekor osećao jasno, kao
Odmah do njega stanovao je neki sudija s porodicom. I, eto, dete se probudilo i nadalo vrisak. Čuo se plašljiv glas majčin, koji je utišavao malog plačljivka, ali bez uspeha.
I najgore je, što ona baš tada traži pogled majčin, da iz njega, kao iz tetina pogleda, pročita beskrajnu, nežnu ljubav.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dok duša pliva kroz nadahnuće, Majčin glas prekida njena stremljenja: „Ovamo, dok je jelo jošte vruće! Za sto! Večera čeka spremljena!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A kad bih se, zatvarajući oči, zamislio tako, vodila je ravno na majčin grob, magnetsko potitravanje igle u meni to mi je jasno pokazivalo.
Ustadoh. Ustade i starac. — Hoćeš li na majčin grob? — upita vadeći iz dubokog fratarskog džepa snop ključa da mi otvori vratašca koja iz trijema vode na groblje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pa razvi bošču. Sinuše, majčin sine, dukati, biser, drago kamenje i drugi skupi adiđari, te dedi stadoše oči, pa će veselo: — Hoću, hanumo, što neću?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Očigledno su se majčin razum i srce nadmetali da opravdaju moj dolazak kući ovog leta. Majčino pismo pobudilo je u meni osećanje krivice i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Poočim odavno se negdje iselio i nije znala kuda je pošao, a nije nigda ni saznala za majčin grob. Tuzi nije bilo razloga ni s druge strane.
Gleda djetinje pomodrele usnice i sluša teški mu zadah, — i osjeti majčin bol.... Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi se tuđega posla!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
glas koji ispoveda fluidno subjektivno stanje: lični stav i procenu, osećanje dvostrane odgovornosti prema mužu i ćerki, majčin ponos koliko i oprez.
Junaci Stankovićevi u drugom slučaju internalizuju roditeljski autoritet (očev/majčin/babin), u raznome stepenu, pa se dramatični napon između oprečnih težnji prenosi po dubini njihove - upravo stoga -
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh. Nije joj se sin uplašio ni kad mu je zrno srce raznosilo. „O, dobro, sine, dobro!.. Samo da se Arnauti ne slade!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red... Na izvor je ići lako — Prazne ćupe, voljan gred.
I opet će, i dugo će Nad visinom Crne Gore Kao sunce odozgore Sjati majčin sjaj. Seglo nebo, al’ se trže; Šta bi srca, šta bi stene Bez Milene uzor-žene? — Jauk, lelek, vâj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
sa stanom na Vetreniku... sedamnaesto brdo odavde... des-desno od jaruge, čet-vrta zemunica sleva. Tamo... dođi, majčin sine, d-a mi se pre’staviš — i kapetan „Fikus“ se svom težinom navali na dežurnog.
Ali pozadina misli da ga je time kaznila... E, kad je takva i takva stvar, onda čekaj, sinko majčin! — Kosta prevuče šakom preko lica. — Pozovem ovog poručnika i nas dvojica se dogovorimo...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zato je sinove i poslô, kod toliki' naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad ta djeca, majčin sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i protokure, pa se onda vrate u očeve dvore, teško vami!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. . —Ne mari, sine, majčin savjet nije nigda na odmet... —govori Smiljana svojim suvim, tihim glasom.
— Da mi je znat' kud se je do ove ure skita! — govoraše otac. — Pusti ga bidnoga, i večeras si ga smutio! ču se majčin glas. — Ti uvik: pusti i pusti! — jače će otac. —Ja vidim da se arči bez koristi...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos. Brada opet ko zna čija, nežna, večito drhtava detinja brada. A nad njom jaka vilica.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Tko si ti?« rekne mu na to Roman. No ovaj, ne otvarajući oči, jednako rukom majaše: »Ah, dalje mač od mene.« »Majčin sine«, rekne na to Roman, »gdi je Burjam da te vidi kakvog junaka zemlja nosi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali to je već bajka... Odnekud sinu sunce. Kao majčin osmeh. Ali se ubrzo izgubi među oblake... Sada je četiri časa. Valjda nećemo još dugo.
Jedan od one dvojice kao da opazi moju nameru, i stisnutih pesnica kao za boks, polete na mene. Nećeš, sinko majčin! Dočekao sam ga pripravan i slobodnom rukom udarih ga po licu. Onaj drugi ščepa me za gušu.