Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
MILOŠ i DIVONjA Tako bio jedan čovjek pa imao sina Miloša, jednog vola Divonju i ženu. Ali ova žena bila je Milošu maćija, pa ga je mrzela, da ga nije mogla očima gledati, a često puta nije mu dala ni jesti.
Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče: — Evo ima već dva dana kako mi moja maćija ne dade ni krušne mrvice da poijem, pa sam tako ogladnio da sam gotov umrijeti!
I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana. Čudi se maćija kako Miloš živi kad kod kuće ne dobija jesti, pa pomisli, možda mu komšije daju, te će ona na njega paziti.
Kad je to maćija vidjela, namisli i ona da kuša onoga jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu
glavu da se nisi osvrtao, jer je jarac gadan, pak mu nećeš moći uteći; a onda ako utečeš, idi kući pa vidi šta ti radi maćija. Sjutradan oni se najprije lijepo oproste, i onda odu na Dragi Kamen: kad oni tamo, ali stara jarčekanja čeka već.
Taj dečko išao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i benastom ocu dečakovu: — Hajde, čovječe, da jedemo.
Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam. Moj sinko, ti plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom, svakome zlu može
On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča. Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako brzo poveže goveda, te će jednog dana pripaziti šta on radi s
Pred ručano doba, prije nego će dečko dognati goveda, sakrije se maćija na tako mjesto odakle će moći sve čuti i vidjeti.
Sjutradan ukrade maćija onu šibljiku, te je spali, a dečko kad dogna goveda, traži šibljiku, ali nje nema tamo gdje ju je on obično ostavljao, te
Dok on poveza goveda, maćija i otac pojeli sav ručak, te on opet gladuj. Drugi dan, kad je dečko odagnao goveda u polje, sjede opet onako gladan na
On joj sad kaže kako mu je maćija ukrala onu šibljiku, te kako sad opet mora sam goveda vezivati, a dok on goveda poveže, oni pojedu sve jelo, te sad
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ali ona se zaljubila u nekog siromaška, nekog mladog kancelistu i zadala mu reč. A mati (razume se: maćija) nije htela ni da čuje za tu ljubav, nego je jednako terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i
Rakić, Milan - PESME
Život će proći ko trenutne pene, Maćija nekad a nekada mati, Naprečac će, u naponu, da svene, I šta je starost nikad neću znati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
34. MAĆEHA I PASTORKA. Bila jedna devojka koja je imala maćiju, pa maćija na nju mrzila da je očima ne vidi za to što je ona bila lepša od maćijine kćeri koju je dovela.
” On siromah | pristane na to i rekne joj. „Barem spremi joj što na put, da ne umre prvi dan u šumi od gladi.” Maćija joj umesi pogaču, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u šumu, pa se ukrade od nje i vrati se kući.
” Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj kući ništa nije znala, već da je maćija oterala, i sve redom iskaže kako je bilo.
Kad on sve čuje, ražali mu se zdravo, pa joj reče: „Maćija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja hoću da te uzmem; hoćeš li poći za mene?” „Hoću” rekne ona.
Otac joj nije bio kod kuće, već maćija koja kad je vidi, uplaši se da nije pastorka došla da joj se osveti, i potrči pred nju govoreći: „Vidiš, ja sam te na
Zdravo joj žao bude što oca nije našla kod kuće, ali polazeći dade i maćiji dosta novaca. Maćija za njom preteći pesnicom rekne: „Čekaj nesrećo! ne ćeš ti sama tako ići, odmah sutra i moja će kći.
Deca izišavši na put otidu kući. Devojčica kako opazi maćiju i oca, brizne plakati, a maćija kako vidi da joj mesto suza biser iz očiju ide, raširi ruke, pa je stane grliti i ljubiti: „Blago meni kad si mi došla!
| A gde si mi tako bila?” devojčica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ruža. Onda se maćija još većma začudi, pa je zapita: „Gde si taku blagodet na sebe dobila?
” devojčica joj kaže kako su u planini tu i tu našli ženu na izvoru pa je žena blagoslovila. Onda maćija zapita: „A jeli ta žena još tamo? da i ja svoju ćer k njoj pošljem da dobije tu blagodet.
da i ja svoju ćer k njoj pošljem da dobije tu blagodet.” Devojčica joj odgovori da je iza njih onde ostala. I tako maćija stane govoriti svojoj kćeri da ide onamo, a ona se zatezala i suprotila, ele najposle mati je kojekako namoli i ona
36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. Bila jedna devojka pa imala maćiju, i maćija imala kćer što je dovela, pa mrzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god išla, patila je glađu i golotinjom da
Kad maćija vidi da joj ovako dosaditi ne može, otera je od kuće kad joj je otac nekud na put bio otišao. Ona išla ne znajući ni
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sada kad oni dođu niže dvora, srešće ih maćija na mostu i daće svakom po jednu čašu vina neka popiju. Čim to vino ispiju, postaće od njih dva slana kamena.
Oštar Dan to odmah zapiše. Ujutru, čim svane, dignu se na put. Kako dođu na most više dvora, srete ih maćija i dade svakom po jednu čašu vina da popiju.
Taj dečko imao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući, maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i benastom ocu dečkovu: — Hajde, čovječe, da jedemo.
Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam. Moj sinko, ti plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom, svakome zlu može
On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča. Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako brzo poveže goveda, te će jednog dana pripaziti šta on radi s
Pred ručano doba, prije nego će dečko dognati goveda, sakrije se maćija na tako mjesto odakle će moći sve čuti i vidjeti.
Sjutradan ukrade maćija onu šibljiku, te je spali, a dečko, kad dogna goveda, traži šibljiku, ali nje nema tamo gdje ju je on obično ostavljao, te
Dok on poveza goveda, maćija i otac pojeli sav ručak, te on opet gladuj. Drugi dan, kad je dečko odagnao goveda u polje, sjede opet onako gladan na
On joj sad kaže kako mu je maćija ukrala onu šibljiku, te kako sad opet mora sam goveda vezivati, a dok on goveda poveže, oni pojedu sve jelo, te sad
Hraneći se ovako, bome poče ti on rasti i napredovati tako da što ga uveče omrkne još ga toliko ujutro osvane. Njegova maćija počne se čuditi i glavu lupati: otkuda je i kako je to da dečko napreduje, kad kod kuće ništa ne jede.
— Drugi će tu morati vrag biti, — pomisli maćija — njega neko potajno hrani. Jedanput će zapitati ona njega otkuda se tako uhranio, i ko ga hrani.
— Taman bi ti bio taki zavratak da te pastiri hrane suvim kruhom! — reče maćija, te naumi da tome uđe u trag. — E moj mali, — veli mu ona — kasno si se ti rodio da bi mogao mene prevariti.