Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama. I ona je već velika; danas sutra pa će joj se javiti kakva prilika... pa treba da zna, i nju ću naučiti.
— Verujem, slatka. — Pa kako je mene moja mama učila, tako ja sad učim moju Melaniju. — Slatka! I moja Juca tako isto. Zna vam ta svašta.
— Ah, beštijo jedna, gledaj samo kako je pakosna, mora da ujede! — reče u sebi gđa Sida ljutito, a posmatra Peru i Melaniju kako su seli jedno do drugog pa razgledaju album. — Perso, dede malo vina — veli pop Ćira.
O, Spiro, spavaš li? — A? — Spavaš li, reko’? — Spavam, mani me... — A mora li gospodin Pera uzeti baš pop-Ćirinu Melaniju, kad je dobio za učitelja? — A? — Hu — huknu gđa Sida. — Mora li učitelj uzeti Melaniju? — A šta će starcu dve žene...
— A? — Hu — huknu gđa Sida. — Mora li učitelj uzeti Melaniju? — A šta će starcu dve žene... — Uh, ta ne stari, nego novi učitelj, gospodin Pera... — A, on!... Ne mora...
pospešnom vetru, na pop-Ćirinu kuću baš kad su izašli da se šetaju, a rešeto je užasno zablebetalo i lupalo, da je Melaniju formalno ućutkalo, i ova ne mogaše do reči doći. — A, a, to se ne može izdržati! — viče Melanija. — Zaista ne može.
Celog sam puta im’o s njim glavobolju. — No, dobro samo kad si i sad doš’o. Mi se već zabrinuli da si to... A već Melaniju sirotu ne mogu da umirim. »Juh, kaže, da nije samo popi unangenem štogođ pasiralo.
« a to je, znaš, nišanila na našu Melaniju... »nek pričuva onu njenu Genofefu«, kaže, »dok je nisu spevali paori u šoru!« — Oho!
« E, eto joj sad... — Al’ molim... — Ele, gospodin Pera se zaljubio do ušiju u frajla-Melaniju, pa je svaki dan kod njih, i donosi joj sve lepe nemecke knjige, sentimentalne i pune žalostivni’ stvari za plakanje.
kako joj je muž kaz’o da će gospodin Spira biti obrijan k’o dvaput dva, a parohiju će dobiti gospodin Pera čim uzme Melaniju, a baš će biti krasan par; i čim se zapopi. Da šta vi mislite! Ode brada. — Hahaha!
Čuješ li, mamaljugo banacka? — Al’, za ime boga, Persida, pa dosta mi je udovletvorenija! Eto, Pera je isprosio našu Melaniju; kroz nekoliko nedelja će biti i svadba. Pa zar ti nije dosta kad si mu, takoreći, ispred nosa ugrabila zeta?!
što ste, to jest, vi, u svoje vreme, izabrali gospođu Persu sebi za suprugu, a ona opet vaspitala gospođicu Melaniju! ...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Kakvo pismo? - Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju? Mita se slaže da bi to trebalo da bude dugačko i onakvo - Ataman oliznu prste - znaš već kakvo pismo?
Zamislih Melaniju kako stoji za katedrom s onom svojom bezbojnom kosom, očima i svim ostalim i odmahnuh glavom. - Ne verujem da sam
već ujutro zakucala na prozor mamine kuhinje i promolivši unutra svoju crvenokosu glavu izrecitovala da je ono upalilo: Melaniju su tog jutra videli kako polazi od kuće smešeći se svima redom.
Gledajući Melaniju kako predaje o elektromagnetima smešeći se i vazduhu oko sebe, gledajući njeno sivo lice sa isto tako sivožutom kosom i
Nisam dalje morao da gledam. Znao sam: dogovarali su se za novo pismo. Posmatrajući, zatim, Melaniju kako u prolazu kroz hodnik klima glavom fiskulturniku, a lice joj se rascvetava, zarekoh se daja neću biti taj koji će
Jutro je dolazilo sporo, ali i na dnevnoj svetlosti nisam mogao da ne mislim na Rašidinog oca. Pismo za Melaniju napisao sam, takođe, misleći na njega, samo u početku, doduše.
Konačno, to je pismo Rašidu izbacivalo iz kože. A šta ako Melaniju ne izbaci? - promile mi hladnoća niz kičmu. Šta ako ona opazi zamku?
To čime je mahao bilo je moje pismo za Melaniju, puno žara i molbi da nijednim pokretom ne oda svoju tajnu ljubav. Te molbe bile su čista glupost.
— Ko će da izađe na sastanak? Nisam znao šta da odgovorim. Video sam Melaniju kako stoji na skeli čekajući Markotu, a dlanovi joj se znoje. Video sam je kako odlazi pognute glave.
Zatim još videh čitav jedan čopor karanovskih njuški kako se keze opkoljavajući Melaniju, Poparu i Atamana, ali ono što ću pamtiti nisu bile te idiotske njuške, već Melanijino odjednom posivelo lice sa nečim