Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina želi da ne rodi, toliko puta napuni sudove vodom, pa ih prospe“, piše Milićević. Za vreme venčanja, nevesta koliko godina želi da bude bezdetna, toliko puta krišom okrene prsten.
Ili, u istom, šabačkom kraju, kaže Milićević, čine i ovo: „Muž se raskorači s razdrešenim gaćama, držeći svitnjak od njih u ruci, a porodilja — žena njegova — tri puta
Evo jednog takvog postupka koji je zabeležio Milićević: „Koja je (trudnica) rada da zna: nosi li muško ili žensko, ta nađe u bašti dve dugačke i jednake travke, nameni jednu
Trudnica se, piše Milićević, „čuva da ne vidi zmiju, jer će joj dete biti šareno“. Negde, opet, misle da će u tom slučaju dete biti „večito hladno
„Ako se dete rodi na Vaskrs, drži se da će mu skoro umreti otac i majka“, piše Milićević.¹⁷ Posebno je značajno i zanimljivo uočiti kako narod u svojim verovanjima i običajima vezuje pojedine dane u nedelji za
pogleda u lepo dete, u napredno tele ili ždrebe, i začudi mu se lepoti, može detetu veoma nauditi čak i da umre“, piše Milićević.¹⁶⁸ Ureći se može pogledom, rečju („u-reči“), mišlju, željom ili nekim magijskim postupkom. Srbi se silno boje uroka.
„Dete ako je slatke krvi veoma je slabo od uroka“, piše Milićević. Osim dece, koja su posebno osetljiva na zle oči i uricanje, u opasnosti su i svi oni ljudi koji su na neki način postali
U šabačkom kraju „koje dete ne progovori na vreme“, piše Milićević, „valja ga zapojiti vodom iz klepetuše (medenice)“. U okolini Požege, u slučaju da dete ne progovori kad mu je za to
U srpskoj seoskoj kulturi važi kao aksiom: „Muška je strana svakad pretežnija od ženske“, piše Milićević.²⁵ Ovo nepisano, sveto pravilo priznaju ne samo muškarci, već i žene.
Deci svojoj ona će reći: tata vam je to i to kazao... Najčešće ga obeležava zamenicom on“, piše Milićević.³⁵ Na Kosovu za ženu je „ime muževljevo tabu, i nije ga smela pomenuti ni pred ljudima, ni pred ženama“.
“²⁴ I mala pomoć deteta na selu veoma je dragocena i po svom značaju velika. Milićević kaže da u seoskoj porodičnoj zadruzi deca oba pola „čim malo odvrknu, počnu pristajati uza starije, i pričuvati se
je da prikuplja i opisuje Vuk Karadžić, a posao su nastavili njegovi sledbenici: Nikola Begović, Vuk Vrčević, Milan Đ. Milićević, Luka Grđić Bjelokosić itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ. MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA
STANKOVIĆ 365 IVO ĆIPIKO 367 PETAR KOČIĆ 369 MILUTIN USKOKOVIĆ 371 RADOVAN PEROVIĆ NEVESINjSKI 372 VELjKO M. MILIĆEVIĆ 373 JELENA DIMITRIJEVIĆ 374 ISIDORA SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI
(Dimitrije Davidović, Đorđe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola Tomazeo, Milan Đ. Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih pisaca).
Odmah za njim Vuk Vrčević je stao opisivati život srpskoga naroda u Hercegovini, a Milan Đ. Milićević u Srbiji. Po njegovom imenu, Karadžić zvao se etnografski »list za srpski narodni život, običaje i predanja« koji je
MILAN Đ. MILIĆEVIĆ Jedan od pisaca za koga se sa najviše razloga može reći da pripada »Vukovoj školi«, i čiji rad umnogome podseća na
razloga može reći da pripada »Vukovoj školi«, i čiji rad umnogome podseća na rad Vuka Karadžića, bio je Milan Đ. Milićević. ŽIVOT. — Rodio se 4. juna 1831. u selu Ripnju u okrugu beogradskom, 1845. dođe u Beograd u gimnaziju, 1846.
proslavio je pedesetogodišnjicu svoga književnoga rada. Umro je u Beogradu 4. novembra 1908. godine. PEDAGOG. — Milićević je najplodniji pisac u novoj srpskoj književnosti: za nekih pedeset i sedam godina književnoga rada napisao je preko 100
obrazovanja, pišući u doba kada naučan i književan rad nije bio specijalizovan, u stvari jedan vredan i plodan samouk, Milićević se bavio svim tim različnim poslovima kao nestručnjak, ne stvorivši ništa veliko i trajno, uradivši mnogo za života,
Leguvea (1876), Žene XX veka od Žila Simona (1894), itd. Bogoslovac stare škole, samouk u stvari, Milićević je te pedagoške poslove radio bez stručne spreme.
U nedostatku pravih stručnjaka, Milićević i njegov kancelarijski i književni drug Milorad Šapčanin oko 1870. godine predstavljali su pedagošku struku u Srbiji.
) Sav taj posao Milićević je radio bez stručne istorijske, geografske i etnološke spreme, više kao prost opisivač, ograničavajući se da,
PRIPOVEDAČ. — Milićević se bavio i pripovetkom, i njegov pripovedački rad u tesnoj je vezi sa njegovim istorijsko-etnografskim i vaspitačkim
Milićević, Vuk - Bespuće
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Bajić: Srpske narodne pripovetke iz Banata, Novi Sad 1905 („Knjige za narod“ Matice srpske, sv. 115). 17. M. B. Milićević: Život Srba seljaka, Beograd 1894 (drugo izd.) 18. Kićine priče — narodni humor — sv. 1, Beograd (1923?). 19.
Objavljena u Bosanskoj vili za god. 1901, str. 249. 26. OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA: Zabeležio M. B. Milićević, književnik iz Beograda. Objavljena ijekavskim narečjem u Bosanskoj vili za god. 1887, str. 170. 27.
Zimonjić) iz Gacka i objavio u Bosanskoj vili za 1887, str. 107. 56. KAKO JE POSTALA KRTICA: Objavio Milan B. Milićević u svojoj etnografskoj studiji Život Srba seljaka, str. 52 (drugo, prerađeno i popunjeno izdanje, 1894). 57.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
skinula dve male puške koje je nosila za pojasom a koje su, kako je zapisao, prema sećanjima očevidaca, Milan Đ. Milićević, „bile okrenute na pokornost, na molbu a ne na boj“, poklonila se, duboko, pred onim koji je sad bio samo Gospodar, ne
Ili praštaj, ili ubijaj; ovako se više ne može!... Ali Milan Đ. Milićević nije zabeležio, niti je mogao da zabeleži, ono što ni očevici nisu videli: kako je Ljubica, dok su se njenom glasu i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
god., koji je kao neki „srpski Don-Kihot”: „Kad bi se ta pesma našla” — piše M. B. Milićević u Pomeniku 1888, 610 — „vredno bi bilo preštampati je.” N.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ona prvu temu, vezanu za sličan milje susedne like, Veljko Milićević (1886-1929) je u romanu Bespuće (1912) književno transponovao u moderniji oblik čovekovog otuđenja.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ŽSS — M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1894. ZNŽOJS — Zbornіk za narodnі život i obіčaje Južnih Slavena LM — Auѕführlicheѕ
koji je ponikao iz grančice koju je carica Milica pobola u zemlju na dan rođenja svoga sina Lazara (Milićević, Kneževina Srbija, 767). Naročito je interesantan b. kralja Milutina.
Pri tom valja naglasiti da sva »Vidova vrela« leče, na Vidovdan ili inače, od očiju, cf. npr. SEZ, 41, 1927, № 185; Milićević, Kneževina Srbija, 133).
kako je olistao, izvadio je cvancik i darivao ga (Milićević, Kneževina Srbija, 75). G. i inače može uživati poštovanje kao retko koje drvo. On se ponekad naziva svetim drvetom (v.
Ili ju je Bog prokleo da nikad nema mira zato što je odala Hrista sotoni, ili Jevrejima (Milićević, Knež. Srb., 638). Upor. i GZM, 6, 371; i 19, 320. Mezgra od jasike privija se od opekotina (ŽSS, 274).
Upor. ѕ. v. Konoplja). Zrno k. meće se u amajliju protiv bolesti (Karadžić, 4, 1903, 199). Milićević (ŽSS, 78) spominje jednu gataru koja je gatala po k. zrnima: ona bi uzela k.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Za zreliju mladež srpsku (prevod i prerada) 1868. Rođen Mihailo S. Petrović Alas Milan Milićević u Beogradu pokrenuo Školu, list za učitelje, roditelje i decu 1869.
Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ. Milićević: Đačka radost (proza) 1872. Stevan V. Popović: Venac pesama (antologija) Stevan V.