Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Kako ti drago! — reče Purko i sleže ramenima. — Samo da se ne pokaješ. Svakad je bolje milom nego silom. — Dete! — viknu Živan i ne slušajući šta Purko govori. — Čujem, čiko! — odazva se neki momčić iz kuće.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajduci se nasmejaše. — Baš bih voleo da danas poslujemo, ali da je bar kakvog posla!... — Biće! — Hvala milom bogu!... Ja sam mislio da ćemo se ono veče puškarati kad ti ono oca izbavismo; ali nam se ne dade!
— upita ga Bogićević. — Da ti dam ja moga hata... — Ne treba!... Ja i Mujaga ćemo pešački!... Ako milom bogu volja bude, eto me s Mujaginom glavom!... Pa izide iz šanca...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i nikad više u životu ne vraća, i misli su njene od nekog vremena često bludile izvan kuće, i zanimale se jednom njojzi milom i dragom slikom već od nekoliko nedelja. Ali to je još bila velika tajna.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Neću više ni da znam za nju. A hoćeš li je uzeti? — Neću. Ja do dve nedelje pravim prsten sa mojom milom. — E, kad je tako, i ja se vraćam kući, pa ću drugu tražiti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa je sa tom dušom, širokom, prostranom i svetlom, jurio, jurio, jurio u susret onom jasnom i milom plavetnilu svetloga neba. VII.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju? Tim bolje, ostaće ovde prost i neuk narod, pa će biti lakše sa njima. Milom, ili silom, ja sam rešen – a to je i želja caričina – da uredim ovaj kraj kraljevstva.
svoje blago, nisu bili umešani u intrige i svađe, trojice đenerala, koji su vedrili i oblačili u Kijevu i gledali, da milom, ili silom, što više duša okupe, ili kupe, ili vežu, na svoju stranu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
on bi zatim, obično, počeo naširoko da je podseća na onu njinu strašnu, razbludnu noć, kada je više silom, nego milom, zadobi.
Matavulj, Simo - USKOK
utvrđuje, da se narod pokorava sudovima, da su dobri biljezi e će se i porez moći prikupljati; predade se starac svome milom nadanju da će dajbudi u svakom plemenu moći otvoriti po jednu školu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Jer, ako se valjane dečje knjige ne pišu isključivo zbog dece, ona ih, što milom, što silom, ipak čitaju. Njihova stalna i stvarna prisutnost ne može se smetnuti s uma, bez obzira na to koliko
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
uticaj na tok državnih poslova, i od prvih dana počelo se raditi da se »šizmatički« doseljenici sa Balkana prevedu, milom ili silom, u »jedinospasavajuću« katoličku veru.
Sremac, Stevan - PROZA
Tu bi se do osam časova, do kancelarijskog vremena, razgovarao s društvom. Sedne tako pa se razgovara s Milom Mutavdžijom i Cvetkom Divizijarem (to jest pisarem iz divizije). Pretresu tu sve i sva.
Radičević, Branko - PESME
42. I veće posla vidi mog svršetak, Ka milom domu taki ja pojezdi; I veće vidi mileni vrletak, Di lepa tica moga srca gnjezdi, Već kućâ znani ugleda početak, I
Pa ko god nosi ove amajlije, Ni top, ni puška, ni sablja ne bije; I zakle mene da ne dam drugome, Već samo milom suđeniku svome. O, uzmi, uzmi ovo od meneka, Ta ja to čuva samo za tebeka!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sad je on kadar da štiti i sebe, i babu, i svu nejač i slabe na ovome svijetu. Pa ni milom se bogu taj ne ruga, ozbiljan dječak. Bog radi svoj posao, a on svoj, i mirna Bosna.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ustao nije, A budan petao već, živahno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan — i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il' katkad samo tek zviždanje jasno se čuje I težak, promuk'o glas.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja, Milom kumu i starome svatu, Po zakonu i ručnom deveru. 59. Šta se sjaji kroz goru zelenu?
A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja, Milom kumu i starome svatu, Po zakonu i ručnom deveru. 59. Šta se sjaji kroz goru zelenu?
— Što su trudni, vojno le! i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku. — Jel’ kolika, vojno le! ta devojka? — Milom kumu, vojno le! do ramena, Starom svatu, vojno le! do pojasa, A deveru, vojno le! do kolena, S mladoženjom, vojno le!
80. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom kumu u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda.
Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom svekru u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, milom? Groziš se moje ružnoće?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se mogla izmaći po neka munja, koja bezuzročno, samo za jedan mig, za jedan trenut sijne i nestane je u onom toplom i milom pogledu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
To će svako da primeti! Blagajnica, nosači, kondukteri, sprovodnici vozova, neko mora da primeti! Fala milom gospodu Bogu! Gde mi je tašna? To ga je sam Bog mlatno mojom rukom, da ga obeleži! Šta je sad? Zašto ćutite?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
svom igrala, mladost provodila i s roditeljem mojim venčala; u koje svake godine na Đurđevdan s braćom mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditelje svoje na nji[h]ovo krsno ime, svetog Georgija, posetiti: „Ostaj mi zbogom, vrištući
No kako sam se u vreme ove tri godine u mojem milom [H]opovu svetiničio, i kako nisam, to ću malo ponašire opisati; jerbo ako je ikad u meni štogod divije svetinje bilo,
U ovakom milom društvu, u četiri pet-meseci mogao sam lasno besediti; a kako polučim lasnost u prostom jeziku, jelinski mi je bilo
Pop David, ujac moj, pođe sa mnom u društvo. U milom Semartonu, predragom selu i mestu roždenija slatke roditeljnice moje, otidem nama[h] k crkvi s popom Radulom, parohom
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ugleda u daljini kao njeki mali kameni kip, a on je znao da su očice toga kipa uprte ka manastiru, da uzdasi lete k „milom Bakonjici“, da se ruke savijaju grleći njegovu priliku, te bi se i Bakonji suze zavrtjele i, prožet onijem milijem
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose, Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše.
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali!
Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!...
Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem...
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan, i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il' katkad samo tek zviždanje jasno se čuje, I težak promuk'o glas.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ti si mi nekad, kad mi ono Erazistratos baci omču oko vrata, spasao život. Sad ću ja tebe da spasem, pa bilo milom, bilo silom“. Arhimedes se bolno nasmeši, pogled mu pade na njegov rukopis. „Ipak si mi, Diokle, došao kao poručen.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam ja čovek, kako sam mogao samo da čekam tolike opomene, pa tek sad da pođem u ovu posetu koju sam svome divnom i milom drugu dugovao mnogo ranije? Deca spavaju. Na koga liče? Snajka se, znam, satrla spremajući kuću.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Peći su nam male, a gdegde i fine, Ne mož’ u njih badnjak, onaj od starine; A sobe su naše sad već patosane, Hvala milom Bogu i naprednom trudu, A gde jošte nisu tu treba da budu. Mi badnjak volemo — Ali ne možemo...
Sad će valjda Da se slonski javi. A on, šuviks, repom u vis Pa stoji na glavi. „Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi?
Digô bih je da je vidi ceo srpski svet, Sve bih tebi nazdravio: kol’ko kapljic’ tol’ko let’, Sve u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: I nisam, vere mi; ja sam na nebu, u raju, s tobom, mojom milom, bademskom, alvenskom Evicom. EVICA: Ja te ne razumem ništa. Šta ti se dogodilo? VASILIJE: Jošt pitaš?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali ja, ja, tvoja duševna unutrašnjost, vidim i razgovetno čitam u onim crtama neizmeran bol za ostavljenim ognjištem, za milom porodicom, za onim malim, gladnim sirotanima, što su ostali tamo daleko, daleko negde u Aziji samorani, bez oca, bez
« pa onda upadnemo u onu rasutu masu naših pešaka i počnemo ih vpaćati. Malo milom, malo silom, nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
SARAJLIJA MOTO na serpsku pervu Pjesnaricu Serpska moma Il' je doma Ili kod ovacah, Radeć pjena Kao ševa Milom svoga srca. On sviranjem Il' igranjem Odgovor joj daje, Da je tima Ljubve čin'ma Za sebe obaje. 1814.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski! Svejedno je to mom milom, dragom, rođenom Jabi. Je li tako? De, kazi svome Juji! — poče mu se bezazleno ulagivati.
Jakšić, Đura - PESME
“ — orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše.
Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali.
Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva!
Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Padoše mu na pamet đačke razmirice sinova jednoga jezika, novinarski članci sve o „našem milom narodu” i druge besmislice ljudi koji misle da su pozvani da vode narod i da budu njegovi pretstavnici, a pri ovakovoj
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pošto nije jenjavala, Makarije odluči da pošalje nekoga u Mitrovačku pećinu ne bi li odande doveo, milom ili silom, našega isposnika i pokajnika Nikanora. Ali, nikome se nije išlo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
ustao nije, A budan petao već, živosno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan - i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il katkad samo tek zviždanje jasno se čuje i težak, promukô glas.
Kroz tavne poljane i mirne Maglovit, nemirni lahor kad i kad lagano pirne, i tiho zatrese listak. U svome staništu milom Slavujak u snu se prenu i naglo lepršnuv krilom Otresa studenu rosu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zamisliću pri tom mom hodu da ste pored mene da bih u Vašem milom društvu oživio i saopštio Vam, draga prijateljice, još neke uspomene moga detinjstva, kao što Vi to, u Vašem poslednjem
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lekari su navaljivali, i pretili silom, da se ludak vodi u ludnicu. Julica je uporno govorila da ga ne da od sebe ni milom ni silom, jer zna da bi ga, takvog, u ludnici mučili i tukli.
Subotom uveče, svi ukućani, milom ili silom, izmiveni i očešljani. Bračni parovi porodice subotnje noći spavaju razdvojeno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drali su jednoga vola. Kažu, poginuo od mitraljeza sa aeroplana. — Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom! — čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A na Kosovu poginuli su knez Lazar i veliki junak Milom, poginuli su i neznatniji ljudi dok je Vuk ostao živ. On je vladao na samom Kosovu i nije poginuo!
Govori joj Mustaj-beže Lički: „Sestro moja, Hajkuna đevojko, nije l’ bog dô muka odminula?“ „Jeste, brate, milom bogu vala!
No eto ti Ture Malagića sa Hajkunom, svojom milom sejom; kad dođoše turskoj karauli, žale im se Turci Lijevnjani šta učini neznana delija. No da vidiš Ture Malagića!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O VERNOM DRUGU Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene, veli Eklesijast. I pravo je to. Svašto ovoga sveta polašnje je steći i pronaći, nego li po
Zao je zanat inat. Čovečiji jezik je popuzljiv i na kvar hvatljiv. Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene. Dosadi je otac sitost, a mati je bludu. Svaki kriv bežanac boji se.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tu je igru jako volela Zona i zbog igre, a još više zbog pesme koja je njoj mnogo kazivala i setom je nekom milom ispunjavala... Zona uze za ruku Genu, priđoše i uhvatiše se među igrače. Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju.