Teodosije - ŽITIJA
A i starac se nekako čudan pokazivao, jer kao što je u svetu prvo pravdom i verom, milostinjom i milosrđem prema ništima grabio carstvo bez truda, tako se pokaza i u vršenju podviga kao lihvar.
bogomudri, koji se nađe dobar u svemu, jer divan se pokaza hrabrošću u zemaljskom vojevanju, pravdom i verom ukrašavan, milostinjom i darežljivošću ništih ulepšavan, među carevima apostol, jer je apostolski narod svoj naučio i verom prosvetio; hramove
Odsluživši dane njegove svete uspomene, milostinjom i milo srdnom štedrošću nište veoma obogati i počasti, tako da nije ništa ostavio kod sebe nego sve razdade mnoštvu
A iznad svega ukrašavaše se milostinjom, po Solomonu: „Neka te ne ostave milostinja i vera“. I zbog toga se još više podvizavao k Bogu, i pošto ga je Bog
Osuđivaše se, tužaše, iznemagaše, molbama i molitvama k Bogu i ka svome svetome ocu uzlažaše, milostinjom prema ubogima i svima dobrima i odviše podvizavaše se, da bi očekivani od Boga gnev zaustavio, i govoraše da će dokaz
mu kao svedoka Danila, koji je rekao Navuhodonosoru: „Savet moj neka ti dođe na vreme, o care, grehe svoje očistićeš milostinjom prema ubogima i bezakonja svoja milosrđem prema ništima“.
blagorodnima podigoše ga, i sa njime stigoše do velike lavre svetoga Simeona u Studenici, i tako, psalmima i pesmama i milostinjom prema ništima kao što je dostojno I bogougodno odavši mu počast, položiše ga tu u crkvi Svete Bogorodice, blizu
Hvalim te, dobri oče Savo, što si me za života, stradajući po zemlji čovekoljubno milostinjom pomilovao, a kada si otišao Gospodu, smelošću od njega podigao si me od puženja po zemlji da pravo hodim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kojom sad beše i nekoliko Cigana, u krpama, skoro golih, koji su skakali sve na jednoj nozi, proseći i vapijući za milostinjom, ne beše ništa čula, ni videla od onog što se iza kapije događalo.