Obradović, Dositej - BASNE
kao da već savršeno zna da se bez nje plače, nju želi, na nju se najpre počinje osmijavati, i nju kao svoje prvo blaženstvo miluje i ljubi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Kad je momak valjan, čestit?... — prihvati čiča Mirko okrenuvši se popu. — Može, može, ja! — Kad i devojka nega miluje?... — nastavi Purko. — Može, može, ja! — odgovara pop đa ovom đa onom. — Pa kad može, hajdemo, braćo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan. — A baš bih želeo znati da li je Lazar miluje! — reče Kruška. — Znaš šta ću raditi! Kazaću Marinku da ga on ispita... Niko to ne umije kao Marinko!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” I tako se on sasvim otpadi od kuće. Samo ćuti. Materi nikad ne gleda u oči. Nas decu ne miluje ni osorne reči da rekne, a kamoli blage. Sve beži od kuće. Samo nam para daje koliko koje hoćemo.
A nekad, opet, mekan kao pamuk, traži samo da miluje decu, daje im po deset para i ni za šta se rasplače. Npr., kaže: — Eto, ja ostah kao suho drvo u planini!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da zaspi odišući i braneći se od nje. — Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dakle, napred u neizvesno, u kome je samo smrt izvesna! Evo osećam lepo, kako me miluje crno krilo gavranovo”. Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno Dojurio kući.
I tako zanet onim sladostrasnim opojnim osećajem on je sanjario kako grli, miluje i zavodi ono lepo i toplo telo što se s nekim bolom podaje, pa se ipak smeši i tako smešeći gubi postepeno svest.
Ko bi ušao u sve ono tajanstvo stvari, ili ko ne vidi i ne oseća onu ruku koja sve reguliše ona što nas miluje tačno „prema danima u koje nas je mučila i prema godinama u koje mo gleda i nevolju.
Afrika
šamara svoga marmitona, da se izdire na njega i plaši ga. ali sam video i da ga, čin se ovaj uplaši i rasplače, teši, miluje i mazi: „Ti si marmiton „za“ mene, ti si sin „za“ mene!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da čuje njen šapat i da oseća njenu ruku, koja ga, po potiljku, miluje. Veliko, zalazeće, Sunce, kao da još crveni iznad brda i Dunava, iz daljine, a ona stoji i sad onako kako je vide.
Gut! Jawohl? Kupio je seno ispod Cera, sa bratom, pa u tom zastade, pored svog malog sina, Gavrila, pa poče da ga miluje. A stariji mu brat poviče: Ostavi dete pa grabi seno! On ostavi.
Dugo je trajalo, dok je Isakovič uspeo da je umiri. Dugo je morao da je teši i miluje, dok mu se opet, sva, predade. Šaputala mu je, sa usnama koje su od uživanja drhtale, da ona i njena ćerka, Tekla, već
Osećao je, kako ga vetrić, sa Dunava, miluje po kosi i licu. Imao je običaj, posle, da kaže da mu je to bila najlepša nagrada u životu.
zaboravio, tako reći, a koja je bila tada već godinu dana mrtva, počeo je, u zatvoru, da sanja, kako mu dolazi, kako ga miluje, po potiljku, po kosi, kako ga ljubi.
Pavle, u snu, primeti da su zagrljeni, da ga ona miluje, u nekom bezumlju, a on oseća, preneražen, samo to, da lete, i da nisu više na zemlji.
On je, lično, bio osušio oznojenu životinju, a zatim joj nameštao žvalu, nekom čudnom nežnošću, kao da miluje neko lice, žensko. Sad je, pod njim, išla mirno, i veselo, kao da igraju. On joj je mumlao i tepao. Lisa, Lisa!
Bilo mu je žao Trifuna, samo kad bi ga video, kako po Podolju zadržava poneko dete, pa ga miluje i mazi. Liči, kaže, na njegovo, koje je ostavio, tamo, u daljini, u Sremu.
Uoči tog dana, Pavle usni da mu je došla žena – i da ga miluje nežno, nežnije nego što ga je ikad milovala. Reče mu da ga ona voli, a da ga voli i Varvara, koja plače, jer je
Šta bi sa gospožom Sofikom Andreovič, na prvom prenoćištu, kad je Trifun odlazio, da joj miluje i uspava decu? Trifun na to poče da viče da to nije isto. Višnjevski je, kurvarski, napadao, na tuđu ženu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
mu se u zaborav Ovaj ga traži u travi Traži ga traži Gde ga sve ne traži I tražeći njega izgubi sebe ZAVODNIKA Jedan miluje nogu stolice Sve dok se stolica ne pokrene I da mu nogom slatki znak Drugi ljubi ključaonicu Ljubi je kako je samo
sunčati se naga Ja nikad nisam marila meso Ni mene nisu te krpe zavele Ludim za tobom ovako nagom Ne daj sunce da te miluje Bolje da se volimo nas dve Samo ne ovde samo ne na suncu Ovde se sve vidi koščice draga IV.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MILE (miluje joj ruku): Dakle, reci mi, šta je? RINA: Zamisli, moj prvi muž, muž koji je izvršio samoubistvo davljenjem, pojavio se,
Ja hoću da mi venčanje moje jedinice bude najveseliji dan u životu... (Miluje je po kosi.) Strpi se malo, videćeš, sve će dobro, sve će lepo biti. VUKICA: Još na sve to ti mi dovodiš tetka-Agniju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dete poče da ga miluje rukama, hvatajući ga za srebrne kićanke na klobuku, smejući se, kroz plač. Nad ritinama i vrbacima počelo je da se
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
prvih četrdeset dana svog života, posebno do krštenja, i zato je zabranjeno da se ono iznosi iz kuće, da se ljubi i miluje za sve ovo „kritično vreme“. Porodilja se čisti prvi put odmah po rođenju.
⁸² U vezi sa ovim tabuisanim radnjama jeste i krug veoma zanimljivih i neobičnih zabrana da se ljubi i miluje malo dete. Dete ne valja ljubiti, piše Miodragović, naročito noću, jer neće dobro spavati.
u našoj tradicijskoj kulturi nipošto ne uzima u ruke malo dete, niti ga oblači, ljulja, hrani, retko ga nosi, a još ređe miluje i ljubi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
obrazom pouzdanu tvrdoću njenog novčanika u malom džepu i svežanj ključeva, hladno zlato burme na ruci koja te rasejano miluje po obrazu), ali, ponosna si ti, izdržaćeš, nikada nećeš priznati da si poražena, pa nastavljaš da se boriš sama protiv
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih nada i želja, pobeda i uspeha, jer su te oni, Republiko, stvorili i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Šta, šta? Može biti u pozorištu, ali u svetu toga čuda nema. KUM: Zašto; ako žena svoga muža miluje. MAKSIM: O, puca im srce. Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro. NIKOLA: Kao i mi za ženama.
da vidiš kako se tu pravi kur. STANIJA: Šta je to? LjUBA: Kad se momak u devojku zaljubi, pa joj kazuje kako je miluje, i ona njemu odgovara. STANIJA: Pa to slušaju ljudi? LjUBA: Katkad ima po šest stotina, i bilo bi više, da je soba veća.
STANIJA: Lele, majko, kako se iskvari svet! Ona je zemlja nesrećna, gde se ne uči kako treba momak da miluje devojku, i devojka momka. Ama to se stide činiti u kući pred majkom, pred starijima, a ovi rade to pred tolikim ljudma.
STANIJA: Lepo, lepo. LjUBA: Oćeš i ti da slušaš? STANIJA: Oću. Bolje to, nego kako se miluje. LjUBA (čita): Glava jedanaesta. Sljedujući dani bili su dani nepresječne ljubovi. STANIJA: Što, i u knjigi ljubov?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
svetlom nekog čudnog i nepredviđenog optimizma, kao i neviđenom ljubavlju za sav ljudski rod, uključujući tu i nas dve — miluje maman po kosi, grli je i umiljava se kao mačor u februaru, obećavajući brda love, pravi viski, pravu kućnu pomoćnicu,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kyćo, prizme, kvadrata, trougla, romba, kockaste lopte: šire se širom Božija vrata nesreće tonu, zgibelji hropte. Miluje mesec čelo mi, pete. Sanjajmo skupa, rumeni svete.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati. Da ste samo jedan dan bili u Beču! MARKO: A miluje li on tebe? JELICA: Ja sam njega mojom lepotom tako opčinila kao Sikharda Genoveva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga grli, miluje krestu i repić kriv. „Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.
BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan. Svakoga jutra zamoli mene, staru, opiši slike, svaku boju i šaru.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
1972-3. TO SLOVO 1. Dok ide ispred nas dlan koji nas vodi i gleda miluje našu vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj čovek mora da se seća dok udariš dlanom o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vetar ćarlija i povija talasasto već zrele stabljike kukuruza, a sunce jesenjim zracima kao da miluje. Oko tornja čuje se veselo cvrkutanje vrabaca.
Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak... čovek nema šest života. Sunce blago sija i povetarac kao da miluje. A ona tikva probušena, sigurno od kuršuma, i ja podskočih, te se prilepih uz jednu vrzinu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
a on se uprepodobio, pa samo trepće i miluje decu po glavi... Ko bi pomislio, da se u takvoj školi cele godine razleže jauk i plač jadne, nemoćne dečice !...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju. Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju.
Vikala bi u snu i probudila se vičući. Zatim mi gleda u oči, usne joj drhte, miluje mi ruku, pa se smeši. KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ Zimu 1918. proveo sam kao u snu, u selu.
ROBOVIMA Ne ubijajte pseto ni vuka. Nećete skinuti jaram s vrata – nema slobode, dok vam ruka miluje decu, i sestru, i brata. Ne tražite po ulicama mračnim, ritu i blud, što crveni.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ajde sa mnom... volim te kao svoje rođeno dete. Siroče: Idem! Gospođa u crnini. (Miluje je.) Milo dete moje!... Siroče: Mati moja! (Odlaze.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Skupiće se ljudi pa će svaki potrošiti i poručiti po nešto; neko kafu, neko rakiju, vino, — ko šta miluje; ele trošiće se piće, pazarićeš.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje. I onda ona druga počine da je teši, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva čekala kada će doći noć, kada će leći, i onda, osećajući se sasvim sama, u
I pošto pruži materi ruku, koju ona poljubi, poče Sofku da miluje po kosi i obrazima, nežno, uzdrhtano, svojim već sparuškanim dlanovima. Sofka se zbog toga oseti tako potresena.
Pandurović, Sima - PESME
zime daha zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet osuo krune novog, belog gloga, Vetrić svežu travu miluje i giba.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ljube se kao luk i oči. Ljut kao ovca. Mekano kao kost, medeno kao žuč. Milostiv kao zla maćeha na pastorče. Miluje kao vrag tamjan. Mio mu je kô trn u nozi. Miran kao jare. Naudiće mu kao vrabac guski. Pazario kao pas na vašaru.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad on sve čuje, ražali mu se zdravo, pa joj reče: „Maćija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja hoću da te uzmem; hoćeš li poći za mene?” „Hoću” rekne ona.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
da su njeke od tijeh slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mršav, visok, mlad čovjek, drži roštilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Jeronim („naš
Ćosić, Dobrica - KORENI
je one drukčije nego ikad, gledaju je ne kao Đorđeve sitne i zle; opusti pesnice, spusti ruku na šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što joj se zaljulja u glavi i drhtavicom se
buljuk žena da ga smiri i u san zaveže, a ne jedna pritkasta žena s mekim, duguljastim sisama, koje je bradom voleo da miluje i gnječi, očajan što nisu žive lubenice mesa, dok je ona kroz nos jaukala, izlomljeno, kmekavo.
— Lažeš. Zar bi babica što je lično kraljicu Nataliju porađala jela mačke? — kaže Mijat i miluje ibrik u senci. — Hoćeš u Aleksu da ti se zakunem da mi je Đorđe davao prase za onoga moga šarenog mačka?
“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš... Nikad nemoj, tata.“ Đorđe zavuče ruku pod čergu, miluje mu nogu, otkriva je. I ona je modra! Ima li te gde, bože? „Dede, obuci pantalone.“ „I one su mi male.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada je pored njega uvek mala, mila sestra Pound da ga povrati iz grča. I naslonjen na njeno rame i dokle ga ona miluje svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu bedne dece što su
osetih, ja tada čudno osetih da je ono jedino koje me žali, jedino koje me sa puno beskrajne dobrote i nežnosti gleda, miluje i voli. Bio sam se već sasvim povratio kad ugledah dva leptira što su poletela iz cveća. Ja skočih.
Za sve vreme ovoga moga napora osećao sam kako me njen pogled miluje, i kad mi ona polako reče „hvala“, ja se, rumeneći, nasmeših i odgovorih: — Hvala Vama.
pokretu kola, i ja sam češće osećao kako me, izvučena ispod krzna, pod kojim je dva plava oka drêm sve više osvajao, miluje njena kao svila meka kosa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U LOVU 345 BABA I BLAGOVIJEST 346 BABA I SMRT 347 SVETI ARANĐEO I BABA 348 NAZIREM 349 HURIJE I HURCI 350 KO NAJBOLjE MILUJE? 351 ŠTA JE 3APOVIJED — ZAPOVIJED JE 352 SVOJSTVA LIJEPE ĐEVOJKE 353 I VRIJEDI 354 POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO!
Kada svekrva ode da traži haljine, vještica će: — Boga ti, sultanija, miluje li te kako muž? Sultanija se začudi, pa će joj: — Boga mi, miluje, ama mi je za čudo oklen ti znaš da sam ja
Sultanija se začudi, pa će joj: — Boga mi, miluje, ama mi je za čudo oklen ti znaš da sam ja sultanija. — Kako ja ne bih znala, kad ja svašta znam?
Teta lija ostala kao cura u carskome dvoru. E ne zna car šta da radi s njom! Miluje ju, gladi, meće na koljeno, posadi na krilo, ljubi, grli, dok odjednom među zlaćanom joj kosom zapazi jednu običnu
Čudi se sav carski dvor i dvorjani: da čudna junaka, da lijepog zlatnoga konja! Ogledaju ga, car ga miluje, dok jednom sluganu zapovjedi car da ode u vrt i donese zlatnu jabuku. Sluga ode, utrgnu je i donese mu je.
Sluga ode, utrgnu je i donese mu je. On s jabukom u džep, pokloni se i ode, uzjaha na svog konja pa bjež̓ dalje. Car miluje konja, pipaj ga, ljubi, pita ga nješto njemački, a on mu maše glavom i lupa kopitom; onda mu dade grudu cukora i zapovjedi
Svaki čas je pipa, svaki čas je miluje, al̓ kako nije, dosta da se baš ta višnja osuši. Otac, kad je to vidio, od žalosti ne zna šta će, već uzô sikiru pa od
— Jok ono, — odgovori joj. — A zašto ne? — upita je. — Bogme, zato što u koranu ne piše. KO NAJBOLjE MILUJE? Siđele negđe žene i đevojke na prelu prema suncu, pa se o svačemu razgovarale.
Jedna đevojka koja tu bijaše, dosta pristara, reče: — Ma hvala botu, da mi je znati ko najbolje miluje? Jedna reče: najbolje pop; druga: nije, nego đak; treća: nije, nego čoban; četvrta: nije, nego mlinar; a peta: nije,
Ne miluje, moje mi duše, niko tako, slađe i milokrvnije, kao Svetogorac bog mu dušu upokojio, kao i hoće! ŠTA JE 3APOVIJED — ZAP
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— A ne zna naški.... Ima jedno njihovo magare što im poštu nosi. Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno... Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada...
Isprvice brani se, a poslije ne može da mu odoli: danas u crkvi dobio je na nju pravo, i pušta da je miluje. No on, postupice milujući je, sve jače gori od požude, i nehotimice zbliži se, da mu osjeti mušku volju, i šapće joj:
osjeća njen pogled nad sobom, i nekoliko puta opazi njenu ruku da se lagano vuče oko njegovih obraza, kao da hoće da ga miluje, ali lijen je da se prene i odbrani...Uneke, djevojka se oslobodi posvema i, iznebuha, obima rukama obgrli ga.
Da se odbrani od griješnih misli, prestrašen, uze preda se najmlađe dijete i miluje ga po glavi. Ali ono, pošto drugi put zagrmi i sijevnu, zaplače; za njim zavedoše se ostala djece.
Marko navikao da svoju curu miluje, obgrli je, diže se, povuče je za sobom i besno zaigra. Stara Stana, nasmejana, čuči na zemlji, gleda svoje dete i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje. I onda ona druga počinje da je teši, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva čekala kad će doći noć [. . . ]”.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Sa muzama pravi brak, Jest blaženstvo, to zna svak; Kad po kući žena psuje, Muza mene tad miluje; Kad je žena neočešljana, Muza meni ide sjajna. I kad šešir hoće žena, Muza je s cvećem zadovoljna. POZORIJE 6.
Petrović, Rastko - AFRIKA
šamara svoga marmitona, da se izdire na njega i plaši ga. ali sam video i da ga, čin se ovaj uplaši i rasplače, teši, miluje i mazi: „Ti si marmiton „za“ mene, ti si sin „za“ mene!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nemoj da mi umreš, mamo moja slatka! tebe tvoj Stojan voli... i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom
se od mene, pobeže dva-tri koraka, prileže potrbuške na travu, jednu ruku diže kao da nekoga, ko leži pored njega, miluje po glavi i reče: — Ćuti, ćuti, Stojanko. Eto Turci u selo, da nas ne čuju. Ćuti...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatim onjuši revolver i stade da ga liže. — Osetila vazelin! — smeje se Dragan. Uze na grudi mačku i poče da je miluje. — Hodite da čujete kako prede. Fr... fr... fr... — preo je mačak i žmirkao očima. — Da čovek pozavidi...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U toj dijecezi ne zavidim ni mitropolitskoj mitri. Moja dijeceza mene miluje, počituje, ima povjerenije k meni, i moja je sva radost, utjeha i dika u njoj!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A čovek luda!... Hrani kopilad! Ljubi ih, tepa, mazi, miluje, U punoj bolti svog suparnika Kupujuć sigre deci ljubljenoj: Medene strasti, šećer pakosti, Vojnike hitre, brzu
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kako si mi, kako si mi, magajce jedan? Nijesi ti konj, već onaj vejiti, vejiti magajac! — tepa mu, i čuje se kako ga miluje i lagano udara po sapima. — Sad će tebi tvoj proto dati soli, pa dati zobi, pa te onda lijepo napojiti i istimariti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
više njih, zna on to, jer oseća u sebi mušku volju i neodoljivu čežnju za curama; čak mu u snu prilaze poneke, i s njima se miluje kao da je na javi... Ali još nije čisto odlučio koju će: odumiće zadnji čas, kad mu dogori.
Ščepa je i grize je po vratu, i položi gdje mu je drago na zemlju, miluje je i ruke joj meće u njedra; i cura pušta, i tek se trgne kad mu zagleda divlji plamen u očima i kad osjeti njegovu ruku
Da, vele da Radivoj Cvijetu u noći, taman u času kad je žena najmilija — bije, biva: u isti čas miluje i kinji na svaki način...
— Ostani, Mašo, još ostani! ... Ovako mi je lijelo ... Fala ti! Ovo ti neću nikada zaboraviti ... I sve strasnije je miluje... Maša osjeti dodir i golicanje njegova lica na svome, osjeti njegovu mušku volju...
i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne daljine, blaži mu žestoku, mladićku strast... miluje ga i uspavkuje lagano, lagano...
— usprotivi se on. — Misliš da je meni lakše? — i obuhvati je rukom oko pasa. Djevojka jednako plače; on je miluje i tješi, i veli joj: Sjednimo na žalo; slušajmo more! Proći će nam! Sjede na vlažnome žalu. Šum ih uspavljuje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I najzad: ležim tako u naramku slame u jaslama, oko mene su kravlje njuške, mladi dah mi miluje lice, velike blage oči me milo gledaju.
Jelena ukrstila ruke na krilu, ispreprela prste, dlanove okrenute nagore, dugim vlasima kose ih miluje pokrećući sporo malo nakrenutu glavu, levo i desno. Pipac gricka nokat na palcu leve ruke.
Pogledam: i on i ona su nepomični. Nadnosi zatim svoje lice nad njeno i ja ne znam da li je ljubi, ili je miluje; da li oplakuje njenu smrt ako je mrtva, ili je budi ako je ošamućena. Obodem konja i žurno pređem preko vode.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pri ovome osvetljenju, kakvog ga još nikada ne videsmo, izgledaju svi predmeti čarobno. Zemljina mesečina miluje list Vaše ispružene nožice, a ja zavidim tim hladnim zracima.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano! O ne znaš ti, nano moja! KATA (miluje je): Pa kaži, čedo, kaži nani svojoj! TAŠANA Ne znam. Samo znam da ne mogu više. Ne mogu više da ovako izdržim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje. Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane.
Zasvirala je muzika, i ja sam se probudio. — Gospa Nola je milovala Švabu po rukama, i nije znala da ga već dugo miluje. — Gluposti govoriš, Švapče, ali neka. Metni mi, bogati, taj melem za glavu; mesto zlatnog perja.
Lekso, sine — umiruje je mati. — Ja ću ići tamo gde ima škola. Ja znam i gde ima, i šta se sve tamo uči. — Stefan miluje svoju kćer: — A ti ne opažaš da sam ja baš na zanat mislio, kad sam kupio za tebe klavir, i udesio s učiteljem iz
U stepeništu, otac je digne u naručje, i miluje je, i oboje podrhtavaju i ćute. Sokina jedina sreća. Prekine sreću Soka: „Pusti me, zaduvaćeš se.
Nova praksa kao da mu je godila. Stane pored ćerčice, miluje je po glavi i počne da joj priča. Sve tako stojeći priča ponekad vrlo dugo, i lepše od lepšega, o deci i raznim
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
devojku zaljubi, on traži svakojako priliku da joj se dopadne, pomaže joj u svakom slučaju i jedva sme izustiti da je miluje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Lađa je izlazila na pučinu... SAN ILI JAVA Sunce je odskočilo uveliko i kao da nas miluje svojim toplim zracima. Ljudi se bude i, čisto čudeći se, posmatraju oko sebe.
Glavu sam jedva održavao u uspravnom položaju. Jedan od onih sa ogrtačem priđe mi i poče da me miluje po licu, tešeći me da moje stanje nije opasno. Lekar je bio moj poznanik.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dve tamne oči, dve noći, Kail sam mnogo na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi te ona miluje, Da živiš kako gidija, Da gučeš kako kumrija, Bre, lele, džanum, Stojanke, Stojanke, bela, vranjanke!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
tako i zaspi s glavom uz kamenu ploču, sanja čudne snove, a kad se od straha prene, dugo trlja oči buljeći u ovce, miluje otpao kamen i šapuće: — Gdje si, Jovanče, sad si bio tu? Tako si mi nešto lijepo pričao, a ja zaboravio.
Pa čak bi se i zbog toga ražalostio i brišući suze, stao je da miluje gunj. — Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko li u samstvu miluje živiti, gorak je i čemeran njegov život. Kod svoga blaga svašta je željan i ninašto nedostačan. Svakad hudi i tuži, u
A po svojoj kući ništa mu se ne miluje slatko zgledati; i jeto mu je gorko ove i nevaljalo, ka neke isto splačine, ako bi i ponabolje bilo, kako mu se svidi.
U zlobi i osedesmo! Od sveca prelasno slepac bude. Propadne kroz grane i na cedilu ostane. Ko miluje pravdu, taj Boga miluje. S lažom se mešte gubera pokrivamo. Nepravda sama sebe s lažom pogubi.
Od sveca prelasno slepac bude. Propadne kroz grane i na cedilu ostane. Ko miluje pravdu, taj Boga miluje. S lažom se mešte gubera pokrivamo. Nepravda sama sebe s lažom pogubi.
Siromaši ne žali, mladež ne miluje, sedinje se ne stidi, mita ne prima, plača ne sluša, mobe ne zna što je to, sklanjanja ne motri, nit se od koga što
vladike ne počituje, starce ne štedi, dečicu i mladež ne poznaje, udovice ni sirote ne žali, lepote i krasote lične ne miluje, blaga ni kamenja draga za iskup ne gleda. Sve jednako mori kako što kosac travu kosi i ništa ne probira...
RASPRA Ko veli da zna što je, ono mu i jest bog, što on zna. A istoga boga nejma svoga. Tako i odviše ko što miluje, za čim li sve durma želi i o čemu se vrlo stara, ono mu je njegov bog, a ne koji drugi. A bog je nedoznat nikim.
Jer kako ženu za sebe ju je obručio, a kano svoju kćercu miluje, i ka na sluškinju misao na nju nosi i ka devojku je čuva, kano bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi
I apostol veli: »Ne opijajte se braćo s vinom, jer u tome je blud i svaka nepravda, a i siromaštvo. Tko reče miluje vino i mazno jesti obogatiti se ne može. Razdrto ruho na sebi nosi ni poslovati što može.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Drugo zastupi sag! Srbija! Srbija — slobodija!... Ako za toj! Nek’ si ne pita, nek’ si izbere što si miluje. Ete, i moj pokojni Đorđija ne pita mnogo, veće reče na tatka mi: „Ako gu ne davate sas alal, ete, Jevdu vašu, a ja ću
Vaska što je donosila abere od teb’ do men’?... — Mori, — reče dosadno Zona — Vaska mogla da si zbori što si miluje, — toj si je njojno znanje... — Tol’ko? — Tol’ko se zbori... — reče hladno Zona i okrete mu leđa.
Malo posle eto ti i Manulaća: vodi ga majka i gura ga da se i on uhvati i da igra. On se otima i neće, a ona ga miluje po obrazu, ljubi i moli ga i hrabri ga da igra.
„Ja si učini’ toj, zbori si Zone, a on sag neka si čini što si hoće i miluje!... Ako mi, reče, ne dođe sag u jesen u kuću, — na prolet će mi dođe tam’ pod Goricu!...“ — Ama!