Obradović, Dositej - BASNE
nas baka uči da ako što u srditosti i strasti i rečemo da ćemo učiniti, kad se gnjev i strast utole, o tom ni da ne mislimo.
Mnogokratno izbegnemo velika bjedstvovanija; a onde gdi mislimo da smo u bezopasnosti, iznenada i naprasno nađe nas nevolja. Razumno je, dakle, vsegda čuvati se.
Mi onda ako i ne smemo, ili nam je žao reći mu, ne možemo da ne mislimo: „Ta gdi ti je pamet? Pomagaj! Kazivao si nam to”. Ili: „Govori što drugo, ili se smiluj pak ćuti i ne davi nas.
No zasad neka nastranu što o nami drugi misle i govore; razmotrimo pače što mi sami o sebi mislimo i mudrujemo; za ovim vesma mnogo stoji, a kad se ovo u pristojni poredak položi, i drugo će bolje sljedovati.
A mi u Hopovu, gdi su, hvala bogu, prave žene kao što ih je bog stvorio i mati rodila, hoćeš zar da o njima ne mislimo? Sve su laži s vremenom zaludu, valja da im se tragovi nađu.
Dakle, kad su oni onde zadovoljni, mi, koji imamo i proleće i leto i jesen, po svakoj pravici valjalo bi da mislimo da smo u raju. I zaisto, kad bi višenapomenuta sredstva kako nadleži upotrebili, tako bi nam i bilo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovda im kaže šta je to „važno”, pa nastavi: — Pa sam razgovarao o tome s popom i Ivanom, i mislimo da bi ovako najbolje bilo... Šta velite vi braćo?... — Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje!
— Nisam. – Zovi!... Kmet izide te naredi Simi da sazove selo, pa se vrati u sobu. — Šta mislimo sad? — zapita on popa. — Još ne znam... Hajdmo sudnici, pa ćemo se razgovarati.
— reče Stanko. — Svi su oni glavni!... — Ti si ozlojeđen, pa ti se tako čini — reče mirno harambaša — ali mi mislimo drukčije. — Šta drukčije? — ciknu Stanko i skoči, a oko mu seva. — Nećeš, valjda, reći da Ivan Miraždžić nije kriv?
I sami razgovorni Zavrzan povukao se u se pa premišlja. Najedared će zapitati Jovica: — Pa kud mislimo sada? — Hajdemo u Parašnicu — reče Stanko. — Parašnica je zgodna za hajduka kao kolevka za detence.
— Bolje je — veli Stoja ozbiljno. — Mlada krv, zdravo meso... Ozdraviće pre nego što mi i mislimo. Čekaj samo dok mu previjem ovaj melem što čisti... — A da neće ostati sakat? — Neće...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Jeste, očekivali smo vas željno, — veli Arkadija. — Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga! A kad ono niste vi nego kakav Žida što dolazi za perje, žito ili kukuruz.
Afrika
Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put. Mi mislimo još uvek da je to jedan od naših trkača pus–pusa, i hoćemo da ga silom upregnemo, da ne bismo zadocnili.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kuma poljubi u ruku i kaže mu: „Sus božja misla uf nidelja lagime (mislimo) da krstime!“ (đevđelijska kaza). Na Kosovu kum se poziva pogačom na koju se stave šećer i kita bosiljka, a pored toga
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Traže se da nam oproste što im ne pišemo i što ne mislimo na njih. Traže se dedovi, pradedovi, bake, prabake, stričevi, ujne, ujaci, braća od stričeva, tetaka i ujni, kumovi se
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Možemo prema njoj biti blagonakloni, a da, pritom, mislimo kako prava književnost počinje kasnije, drukčije, na višem nivou, otprilike onako kao što i istinski život počinje tek
Mi, odrasli, vladamo i mislimo u ime dece. Uloga odraslih se nekad sastojala u tome da deci ne dopuste čitanje izvesnih knjiga.
prema domovini i progresu, i onoga časa kad deca stanu da ponavljaju formule koje smo lansirali u njihovu sredinu, mislimo da smo obavezu idejnog usmeravanja mladog naraštaja obavili izvanredno umešno i mudro.
Sremac, Stevan - PROZA
Upravo sam odbio, imam prečega, da idem tamo. — I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu. — A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
su svi, izgledi, bili zauzeti pametnijim poslovima, poslali njega, stručnjaka za intermezza, da nam postavlja pitanja šta mislimo da postanemo u životu, kada se jedanput izvučemo iz ove naše ludnice. Da ste samo to videli!
Tako se i mi svučemo, to jest samo delimično, na šta maman vrisne da smo prave nakaze, i upita nas kako uopšte mislimo da se pojavimo na plaži medu poštenim mršavim svetom.
Uzbuđeni smo kao niko, jer sve nešto mislimo da će nam se dogoditi fenomenalne stvari, da ćemo, kao, isplivati, da ćemo najzad imati nove džempere i cigarete u
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo u modrini koja suzbija svetlinu nebeskih tela, neki drugi, daleki naraštaj.
No niko od nas ne voli da se ogleda u mraku i mislimo kako je najvažnije da postojimo. Opet se čuje jedno otegnuto neeeeee, malo strožije izgovoreno iz malo veće daljine.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sad je vreme za žalost, a ne za pozorište! Da je sreće, sam bi se setio! A ne da mi mislimo umesto vas! VASILIJE: Ali mi imamo dozvolu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Do nas stižu prve vesti o katastrofi austrijskoj na Balkanu, ali mi na to više i ne mislimo. Živimo kao da smo na Mesecu. U mom pansionu nema više mog Birimca, ni Marijete Loriol, na spratu.
Oni nas ne znaju – tome smo mi krivi. Talijani su npr. zaprepašćeni kako o njima mislimo. Jedan moj mladi prijatelj pokazivao je, ovde, malog anđela, drvorez, iz jednog od naših najstarijih manastira.
Mi, tamo kod nas, mislimo da je to svršena stvar. Obucite neke dame u crno, i pošaljite ih na grob vojvode Putnika, pa ćete videti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Nema, brajko, ništa bez muke, valja se i promučiti, ako mislimo uspeti odgovaraju na to najodvažniji. Probiše posle mnogih napora trnjak i pođoše dale.
!... Međer nema naše kuraži daleko!... — Pa šta mislite da radite? — upitam stidljivo. — Kako šta mislimo! Videćeš ti samo naše junaštvo! Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Hvala ti, nano, koja me učiš kao svoje dete, Bog ti dao, no šta da radim kad mi još i ne mislimo na to. Kaja nema ni jedne košulje nove.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li im i služite, zapovesti radi koju zapovedismo, ipak ne dozvoljavamo da izvoljevaju. Mislimo da žive smerno, kao što priliči monasima, da i oni za trpljenje prime nagradu, a to je uzdržavanje od pohota i tuga od
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I šta valja da mislimo od kaluđerskoga čina?” Episkop: „Dve stvari u isto vreme pitaš, od koji[h] samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do
Stari su mislili za sebe, a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani. Ljudi smo slovesni, umom i razumom od boga o[b]dareni, a pritom imamo u ruku
Na isti način, o čem god mislimo rasuždavati, ne valja se nimalo strašiti, nego svaku sujevericu odbaciti, slobodno pristupiti s bogodanim razumom
Poznajući čistu istinu i ne kazujući ju, s kakvom sovestiju mislimo pred boga doći? Kako bi ko mogao po pravdi reći da sam jeretik, videći jasno da ja ništa drugo ne potvrždavam razve
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Čudi se kako već nije istrulio i veruje da je to poslednje pismo, a mi na njega ne mislimo i tek kad ga nestane videćemo šta smo u njemu izgubili. I sve tako, sve tako.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad smo neprestano s ljudima, upoznamo tuđu unutrašnjost kao ponutricu izlizane kese. Ali desi se da ne znamo što sami mislimo i osjećamo. U besprekidnom društvu istapa se naša ličnost.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On je, brate, nas uzjašio, pa vodi kud hoće, kô stoku... a mi se plašimo ni od čega. Vidimo da je pametan, pa sve mislimo da on drma celom vojskom. Ja sam to opazio, kad on nas šalje na posao. Vidim, brate, čovek kô i mi, samo veća glava.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Mi mislimo na nove misli u društvenim, a ne u prirodnim naukama - rekli su na to oni, objašnjavajući svoje pitanje. Odgovorio sam
- Mi mislimo na nove misli u društvenim, a ne u prirodnim naukama - rekli su na to oni, objašnjavajući svoje pitanje. Odgovorio sam
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A neposrednu potvrdu da ispravno mislimo daće, nešto kasnije, jedna druga pesma, za koju se može verovati da je potpunija varijanta od ove: tamo su sve
ostaje skriveno kakvo je mesto i značaj ona imala ne samo u književnom razvoju nego i u širem, kulturnom pogledu. Mislimo, razume se, na našu kulturu, kojoj je književnost sastavni deo.
A pesnički se subjekt sasvim povukao. Ne vidi se kako posreduje. Mislimo na „Sunčane pesme“, koje izgledaju kao čiste deskripcije, pomalo hladne zato što nisu subjektivne.
A imali su ga samo retki i, mislimo, uistinu veliki pesnici. (2000) ANDRIĆEVA NOVELA „MOST NA ŽEPI“ Devojka je, veli jedna narodna izreka, kao kameni
U dva, mislimo, najvažnija i u suštini programska eseja „Helioterapija afazije“ i „Mladićstvo narodnog genija“ Rastko Petrović je
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ako se može suditi na osnovu samo tri objavljena nastavka, uz to i kratka, a mislimo da može, Stanković ni na samome početku nije imao nameru da napiše delo u prvom licu, i to se kod njega ne da ni
I možda zato što je Stankovića povukao da počini krupnu pogrešku, toliku da je, mislimo, imala udela u njegovome naglom odustajanju da produži objavljivanje, a verovatno i pisanje prve verzije.
A to je za tumačenje, pa i vrednovanje Stankovićeve sintakse, mislimo, od osobitog značaja. U V glavi jedan sporedniji lik, služavka Magda, dobio je prilično mnogo mesta.
Pojava je, mislimo, značajna i za razumevanje Sofkinoga lika. Kod nje možemo jasno pratiti kako sticanje svesti o samoj sebi u ranom
Valja to istaći, mislimo, zato što se na osobine književnog lika, posebno na psihičke pojave koje su kod njega opisane, ne sme gledati kao da su
Seobe su, mislimo, dobar primer. Najpoznatija - a valjda je i najznačajnija - poema Miloša Crnjanskog Stražilovo (1921) sva je u
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put. Mi mislimo još uvek da je to jedan od naših trkača pus–pusa, i hoćemo da ga silom upregnemo, da ne bismo zadocnili.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mi nismo znali šta upravo da mislimo. Po ustavu zna se da knez samo dvaput dolazi u skupštinu: da je otvori i zatvori. Ali otkud sad knez u skupštini usred
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I nama se kosa diže od straha, jer sve mislimo, sad će među nas. Njeno dejstvo na moral onih u rovu mora biti užasno. Posle jedne takve eksplozije, četvorica Bugara
Pogledao sam na časovnik. Bilo je dva časa. Ako šta bude, biće sada. Daleko je do svanuća. Ali opet mislimo: a šta će biti sutra, ako se digne magla? Pobiće nas artiljerija. A mi dublje ne možemo da se sakrijemo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A ne samo koliko ti ploda dade!...A mi računamo: daće mi, stavimo, oranica pedeset kvarata kukuruza; eto, to je, mislimo, čisto, kao da nam je iz neba palo, a ni brige nas za naš trud. — Što veliš, Rade!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Poezija srpskih prosvetitelja i romantičara (ovde, pre svega, mislimo na autore koji namenski pišu ili prevode tekstove za decu) pokazuje, pre svega, potrebu pisaca da decu vaspitaju i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedni drugima dobro ne mislimo, a opet zajedno taljigamo... Tako je valjda i svugde u svetu. To ti, vidiš lepo, ne može biti uzrok da kupuješ imanje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali začudo, niko više ne misli, niti govori o svojoj kući. Naše nevolje su isuviše velike, te mislimo na neposredne događaje i ono što nas večeras očekuje. Mrak je uveliko pao. Mi još uvek idemo.
Ordonansi izveštavaju da su neki konji već pali. Od silne žeđi i naša misao kao da je zamrla. Ni na šta drugo ne mislimo nego samo na vodu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Rasmatramo se podobre što je naša prava muka, što li nije. Odašta mislimo što Bogu na dar davati i za dušu deliti? Da ne uzbudemo koga što obedili, globili, preoteli što i s prevarom zaneli i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A koje mišljenje mislimo da neće biti na odmet kad od jedne takve osobe dolazi. I onda nije nikakvo čudo što je njegovo subjektivno mišljenje i