Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Kupi mi ga ludo-mlado, ludo-mlado neženeto, na Petraća — ete, reče — mlàt Mitanča!... ta te, reče, maksuz potraži’, čorbadži-Petraki, da ti reknem.
— Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena. — Crna Perso, što ti se odi dete napraji! A Mitanča — što napraji? — Ešek! Što će praji?
Mislio i mislio Mane, dok se naposletku ne seti Mitanča Petrakijevog, poznatog već čitaocima iz glave pete. To mu je iz detinjstva dobar drug, iako nešto mlađi od njega.
Zato Mitanča još jednako neteže i tavori s onom malom platom i, da ga majka krišom ne potpomaže, bilo bi zlo n naopako.
Njega se, dakle, sada setio Mane, a setio se još i toga da Mitanča užasno mrzi čorbadži-Zamfira, jer je ovaj podstrekivao čorbadži-Petrakija da onako uradi sa sinom, a i sad ga još
Kao krvni neprijatelj čorbadži-Zamfirov, Mitanča je dobro došao sada Manu: da se slože i sloški da napadnu na zajedničkog im neprijatelja.
Tada se jedva jednom razvedri i sinu lice Zonino. Za drugog kandidata za devera lako se pogodiše. To je bio Mitanča, čorbadži-Petrakijev sin, i čitateljima već dobro poznat iz ranijih glava.