Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Drugi pak veziri tajno su uzimali novce (mito) od Pasmandžije i nisu hteli od sveg srca tući ga. Tu je bio poslao sultan Selim nekoliko nizamske vojske u zelenom
i sve prihode sebi kupio, a caru ništa, no samo što su janičar-agi i drugim kapidžijama svojim i velikašima u Carigradu mito šiljali, da i̓ kod cara brane.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— u crvenim jemenijama s repićima; te — tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidžadetu pa puši iz čibuka; te — uzima mito; a već nos, glavu, vrat, trbuh, i noge nemoj ni spominjati! To načine da te bog sačuva i sakloni...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Oću, ’oću, Nićo! ’Oću, rode, samo kad ne tražiš štogođ više kao mito. ’Ajde, gucni malo! — veli Pera Tocilov, i pruža mu pun bokal vina. — Ta...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Tugo, Mito, domaćine! — Lele, sinko! Tugo čedo! Pa što mi se čedo u snu češće ne javljaš, ne dolaziš? Dođi, sinko, javi mi se, te
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred veče, tužilac Komande predložio je smrtnu kaznu. Tercini je proglašen krivim za feloniju, za mito, za dogovor sa Isakovičem, da mu omogući bekstvo, za novac, koji je, očevidno, dobio, za tu uslugu.
Odbrana je isticala neporočnu službu Tercinijevu, u prošlim ratovima. Kriv je, ali nema dokaza za mito. Nema dokaza saučesništva. Zaslužio je degradaciju, zatvor, ali ne i smrtnu kaznu, za feloniju. Felonija nije dokazana.
Ubio je nekog muža, pa sad čeka, da ga spase mito i kesa dukata. Ko zna ko je to? Agagijanijan se smejao kad mu je to nagovestila.
Istina, znalo se da i Bestušev voli diškreciju, mito, ali ko to nije primao u doba rokokoa? On, međutim, nikad nije zaboravljao testament Petra Velikog i odselio je bio u
Ništa se u njoj nije moglo, bez diškrecije, kako su mito zvali. Sve se moglo kupiti. Svi su mito primali. Ljudi su u toj prestonici smatrali, kao veliki napredak, onu sandučaru
Ništa se u njoj nije moglo, bez diškrecije, kako su mito zvali. Sve se moglo kupiti. Svi su mito primali. Ljudi su u toj prestonici smatrali, kao veliki napredak, onu sandučaru u kući, iz koje je zaudaralo, a na
Iz sela Višnjice. Došljak u Rosiji, kao i svi drugi. To treba Rusima reći. Rečeno im je, ali ne veruju. Primaju mito, dengi.
Pavle ga je prigrlio, i molio da mu da nedelju dana. Da da diškreciju. Daće mito. Ni govora o nekom suđenju. A dotle, Petar treba da ćuti, kao da je omutavio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Kakav nam je sad magistrat, a kakav je bio pre; prijatelji smo svi troje, pa možemo slobodno govoriti. Sad za mito možeš sve dobiti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹ Ova tri događaja čine ključne tačke životnog „mito-ritualnog scenarija“.² Rođenje je nesumnjivo biološki događaj, ali u ljudskom društvu nije samo to; ono je istovremeno i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
je, i to više, koji su se držali starih balkanskih kaluđerskih navika, smatrali svoj položaj kao izvor zarade, primali mito, grabili novac. Mitropoliti i vladike, često despoti prema mlađima, bez obzira su udarali razne namete na svoju pastvu.
Radičević, Branko - PESME
Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi. „Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što ja sad pusti usti! Ne, nije tako kô što sam ti kazô.
Ne, nije tako kô što sam ti kazô.“ — „Govori, Mito, izbavi mi dušu, U tavno srce bacaš nade zrak, Pa oćeš taki da ugasiš opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove, Pa
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Beše se nagao nad mangal i zamišljeno šaraše po pepelu. Mati ga, pokazujući na mene, brižno oslovi: — Mito, doš’o nam... On diže glavu. — Ja? Ti? — trže se i zaradova.
— Eh, bre Mile! — iznenada, odjednom prepade me Mita. Beše digao glavu i gledaše me pravo, netremice. — Ne boj se, Mito, ništa nije! ... — počeh da ga tešim. Ali on kao da se brzo pokaja za tu svoju malodušnost i ućuta.
digao, i kao uvek pošao u dućan kod oca, majka bi mu, ispraćajući ga, isporučila to što bi mu otac naredio da uradi: „Mito, poručio ti otac da to i to...“ I Mita bi, bez pogovora, odmah išao da to radi. Pa zajedno nisu s njim ni ručavali.
isto vreme i hoteći da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad njega i, pokazujući na mesečinu, poče: — Mito, znaš, ovako isto. Pantalej... sabor... — Mita se trže, okrete se njemu i poče iščekivati radoznalo.
Znam, sada majka mu, bez šamije, raščupana, pišti, i preplašena istrči od njega mrtvog iz sobe u kujnu: — Mito! — I pravo, ničice, još s praga sobnjega licem pada i rasprostire se po zemlji. Samo joj se temenjača beli.
I kad priđoh da mu više glave, kao i ostali, i ja sveću zapalim, majka mu samo se trže, huknu: — Mito! — I opet, kao da nije ništa bilo, nastavi, zanese se, u ono nameštanje kose mu po čelu.
svu zbilju, skoči, pade na Mitu, prigrli ga i, naslonivši svoj obraz na njegov, poče iznemoglo, sipljivo da jeca: — Mito, sinko! Mito, sinko... — I, kao da je nešto prekinula pa sada nastavlja, poče da ređa: „Zašto, sinko?
skoči, pade na Mitu, prigrli ga i, naslonivši svoj obraz na njegov, poče iznemoglo, sipljivo da jeca: — Mito, sinko! Mito, sinko... — I, kao da je nešto prekinula pa sada nastavlja, poče da ređa: „Zašto, sinko? Što nas ostavi, otide?
negovanja, primere njihove ljubavi prema njemu, jednako ga grleći i ljubeći po čelu, očima i čak ustima i ponavljajući ono: „Mito, sinko! Mito, sinko!...“ Žene počeše da je teše, plaču, muški da šmrkću, okreću glave.
njihove ljubavi prema njemu, jednako ga grleći i ljubeći po čelu, očima i čak ustima i ponavljajući ono: „Mito, sinko! Mito, sinko!...“ Žene počeše da je teše, plaču, muški da šmrkću, okreću glave.
Iz kujne pojavi mu se otac. Ukočeno dođe i stade više glave Mitine. Gleda ga, gleda, pa huknu: — Mito, sinko, što bre ovo s nama uradi? I, onako neočitanog, poljubi ga u čelo.
užurbanije pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne, već pada na grob i zajeca: — Lele, Mito!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko groznica: jedna je ladna, druga s
Ali ti s tvojom naravi, hu, bu! Pa kud će i ona? Jesi li video, kuma Mito, Grizeldu? KUM: Ee, bogme! Takva žena kod takvog muža! Treba i kuma Maksima da vodimo u teater.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i taštom bog te pita, a došao mu teča Mita iz provincije, a on mu, kad je video u čemu je fazon, kazao: „Samo ti, teča Mito, koji si baš stigao iz provincije, sedi lepo u salun i odmaraj se ko čovek, a mi odosmo u Corps diplomatic da je
te volja, tamo je kupatilo; iz leve slavine curi hladno, iz desne teče vruće, a iz srednje med i mleko; samo ti, teča Mito, sedi lepo i odmaraj se ko Čovek, kad ovde pritisneš, upali se televizor i to u bojicama“. — „Koliko košta?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ne bi l mi mogo koji grošić dati, da kupim potajno leba i da ga malo umirim? ALEKSA: Bogami, ne mogu, Mito. MITA: Eto ti mi prijatelja! A zašto? ALEKSA: Iz najprostijeg uzroka. Nemam! MITA: Šta?
ALEKSA: Al’ su nam dosta i pomogli. MITA: Vidim da moram skapati od gladi. ALEKSA: Znaš šta je, Mito, nisam ni ja baš tako sit, a novaca nemam; ajde u onu kuću što je malo uglednija od drugi.
(Iziđe.) MITA: Zaboga, šta radiš? Crko od gladi! ALEKSA: Ćuti, Mito, dobro će biti; nagovori samo tvoj trbu da se jošt malo pretrpi. MITA: Da, da se pretrpi!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U snu je vikao : »E moj Periću, ne ide to tako, neću ja, brate, mito, ja hoću samo pravdu; naposletku daćeš mi pedeset dukata, pa mirna krajina«...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ja ću prvi poći pred kumama, ja za glave bratsko mito dati. Tek smirimo, dinar prekinimo i krvnice puške objesimo! KNEZ ROGAN Efendija, ti ne ugoneta oko šta se ovo
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nikako neće da sedne na jastuke, da ih ne bi uprljao, već traži stolicu a svaki čas se okreće ocu i moli: — Ama, Mito, da idem ja, da ne dosađujem. Ali mati ne da gostu ni da progovori.
Besno grleći, dirala je: — Mitu, Mitu ovoj puštajte! — I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito!
— I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito! I to „Mito“ sve prihvatiše i počeše sa toliko čežnje, strasti, ludila da pevaju i izgovaraju, da i
— I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito! I to „Mito“ sve prihvatiše i počeše sa toliko čežnje, strasti, ludila da pevaju i izgovaraju, da i sama
— I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito! I to „Mito“ sve prihvatiše i počeše sa toliko čežnje, strasti, ludila da pevaju i izgovaraju, da i sama amamdžika,
— I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito! I to „Mito“ sve prihvatiše i počeše sa toliko čežnje, strasti, ludila da pevaju i izgovaraju, da i sama amamdžika, razdragana,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti. 6 Pitali kadiju: — Zašto ti je mito milo? — Zato što je mukte došlo. 7 Pitao aga agu: — Od ovijeh tvojih čipčija koji ti je najmiliji?
Stanković, Borisav - JOVČA
Neće. Veli: što ću i ja tamo? Neće, ja; neće, jer zna da mora za njenoga onoga sina, krasnika... ANĐA Nemoj Mito, nemoj odmah na njega. JOVČA Kako on, kako »krasnik«, šta on radi? ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori).
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta ćeš, gospodin-Mito, prostota!... — Gledaj, more, da ne naiđeš još na kakve svoje čakšire... da nije i njih tvoja domaćica donela na dar —
— Što da neću, ko to kaže ? — oduševi se terzija. — Eto, de za kavu! — Čuvajte se, gospodar-Mito, da na tako ogromnoj berzanskoj špekulaciji ne stradate.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Imao je dva sina. Jednoga mu Turci pozvali u vojsku. Došao je u Gilane i plaćao i zakonski otkup i nudio mito punu šaku lira. Setili se Turci i bilo im krivo, pa ga odagnali.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito! Ja mnidijah: ti ćeš meni Ono krajnje „S Bogom“ reći, Al’ ti, brži, brzo svrši, Ostavi nas hudoj sreći.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A i kako ćy, kad prvo što bi trebalo da zapišem to je preteški gubitak jednoga vrlog prijatelja... ...Mito, neprežaljeni druže moj, da li ćy ce ogrešiti pred tvojom blaženom senkom, što uspomenu na te beležim sa suzama u očima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ostadoh sam, čudeći se šta im bi najednom!... Tek sam tada čuo zvrjanje aeroplanskog motora... — Mani ga, Mito, a on pa kuražan! — munu Luka laktom Vojina. — Priznajem... priznajem, molim...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osluškivao sam zveckanje njegovih okova. Nikanor Momak koji nosi hranu Doroteju (čini mi se da se zove Mito Krezo ili Mito Čkrbo, ne znam tačno) ispričao nam je da naš zabludeli brat nimalo nije zabrinut za svoju sudbinu.
Osluškivao sam zveckanje njegovih okova. Nikanor Momak koji nosi hranu Doroteju (čini mi se da se zove Mito Krezo ili Mito Čkrbo, ne znam tačno) ispričao nam je da naš zabludeli brat nimalo nije zabrinut za svoju sudbinu.
Taj Mito ga je zatekao kako se igra s nekakvim sićušnim mišom koga je, izgleda, uhvatio još prvi dan kad su ga zatvorili i onda
Prošlo je sedam ili osam dana, najviše deset, otkako leži dole i već je uspeo da se tome potpuno prilagodi. Mito kaže da se smejao (razdragano, zadovoljno) mrdanju mišije glavice i šapica, milujući ga prstom po leđima.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane lunjaš, samo puške, sablje, žene. I dokle ćeš?
ARSA (drma ga): Ustani! Jesi li živ? MITKA Za tebe — ne! Mrtav. ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh.
ARSA (drma ga): Ustani! Jesi li živ? MITKA Za tebe — ne! Mrtav. ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh.
Zašto raspasan, zašto žut, bled?... MITKA (zaglađujući se): Što mi je? Ništo mi nije. ARSA Čuj, Mito. Ili te više (pokazuje na Cigane) s ovima ne nađoh, niti videh u mehani, ili te ja — ja ubih!
(Plače.) Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala, da ti ovakoj s’s mene... ARSA (uzbuđeno): Mito! MITKA (brišući suze): Eto toj! Rasplaka me! Slatka moja majka! (Polazi.) Još od kad vu sveću nesam zapalija.