Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ko će još i to da istražuje sada, pred zloglasnom Parašnicom, gde vri od puščane i mitraljeske vatre kao u kotlu. Krenuli smo po mraku. Mučno je osećanje kad se po mrkloj noći izlazi na položaj.
Zgrčili smo se u zaklonu jedan pored drugoga, lica nam skupljena, očni kapci nabrani... A u dolini vri od mitraljeske paljbe... jedan busen tresnu među nas, pa nas zasu. Relej nešto viče... viče... Ravnica je u agoniji...
Komandir prekide paljbu i čujemo gde pešaci viču: ura, ura! — U pravcu rovova se lomi, vri, krklja od mitraljeske i puščane paljbe. Uskoro mitraljez umuče, ali još odjekuju česti pojedinačni pucnji.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dim se lepršao i smešio nad srušenim kolibama. Sa svih strana iz gnezda pokrivenih suvim granjem dizale se uvis mitraljeske cevi. Nišandžije izdužene na leđima uzimale su odstojanje i sipale vatru iz dugih redenika. Klokotali su mitraljezi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ginuli su kao stoka. Zemlja je tutnjala od topovskih pucnjeva, a vazduh je krkljao od puščane i mitraljeske vatre. Na nekim mestima Bugari su uskakali u naše rovove, boli se tamo bajonetima. Mi smo tukli u gomilu...
U ravnici je vrilo od puščane i mitraljeske vatre, dok su razorne granate i šrapneli zasipali ispred nas. Dimovi šrapnela razvlačili se nad zagrejanom zemljom i
u nekoliko mahova Bugari navaljuju, ali se vraćaju sa velikim gubicima. Po tempu ujednačene puščane i mitraljeske paljbe uviđamo koliko su naši pešaci uporni, i ne daju Bugarima više glavu da pomole. Ni stopu nismo uzmakli.