Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
oko trga koji je neko iz vica, čega li, nazvao Pogača - videh Atamana kako se približava svojim gegavim hodom vukući Mitu Poparu.
Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto signališe prstima. Nisam dalje morao da gledam.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U njoj su sada premestili Mitu iz njegove velike, gostinske sobe, u kojoj je spavao sa ženom. Pa pošto je ona bila prostrana, velika i nije mogla da
I ja počeh u nju da gledam. Ubrzo opazih kako i svekrva joj ostavi Mitu, pa i ona poče da je gleda. Sad i Mita diže glavu i okrete se k njoj.
Ali da imaju, te bar ako su se oni mučili, on, sin im, Mita posle da se ne muči, pati. Sve su se nadali na Mitu, čuvali za njega, da posle s njim, i oni svi zajedno...
Sedosmo među ostale. Svi ćute. Niko ne govori. Čak u mrtvog Mitu i ne gledaju. Ljudi, prejeli, meškolje se, otpasuju se i nameštaju. Žene još večeraju. Jedu obično mnogo i užurbano.
mu, kad ču da se o njoj govori, trže se, pogleda, pa kao da odjednom dođe k sebi, uvide svu zbilju, skoči, pade na Mitu, prigrli ga i, naslonivši svoj obraz na njegov, poče iznemoglo, sipljivo da jeca: — Mito, sinko! Mito, sinko...
Samo ona nije smela njega, Mitu, da oplakuje, jer stid je da mlada žena pred svetom žali muža, a naročito da mu nabraja njegove dobre osobine.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I niko se nije mogao nadati da će iz nje kakva lepota izići. Ali ne prevarilo to njega, efendi-Mitu. Čim je takvu video, odmah, znajući u kakvu će se lepoticu docnije razviti, na iznenađenje i čudo svima, a najviše na
Kao da je on odavna za tako što i bio, pa sada, i naišavši na to, i na Sofku, i na efendi-Mitu, i na mater njenu, i na ovoliku lepotu i raskoš, sav je srećan.
kao što treba, i spreme sve za doček, brzo i to peške ode, vrati se kod Sofkinih, da otuda dovede prijatelje, efendi-Mitu. Stana, tek kada on ode, kad ostade sama, uvide da je zaista sve to istina. I onda se sasvim uplaši.
Eno ga dreždi i čeka pred amamom na mostu. — A tebi Jovana! — odazva joj se uvređen i srdit Vaskin glas. — Mitu, Mitu, puštajte!
Eno ga dreždi i čeka pred amamom na mostu. — A tebi Jovana! — odazva joj se uvređen i srdit Vaskin glas. — Mitu, Mitu, puštajte!
Besno grleći, dirala je: — Mitu, Mitu ovoj puštajte! — I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito!
Besno grleći, dirala je: — Mitu, Mitu ovoj puštajte! — I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito!
Stanković, Borisav - JOVČA
ANĐA Nemoj Mito, nemoj odmah na njega. JOVČA Kako on, kako »krasnik«, šta on radi? ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori). MITA Što me gledaš, što me moliš? Ne može više, sestro. Mora da se govori, mora da se zna.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss... poznajemo — progovori mahnuvši glavom u levo, hoteći tim načinom
— Jesi li i Radovanu kazao to za novce? — Jesam. A na ovoga Mitu pazićeš dobro da se gde ne opije, jer onda može da vam načini sto čuda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Mi smo ovde pre u prirodi nego u mitu i kulturi; u stvari, mi smo ovde u zaboravljenome, duboko zapretanome preklapanju jednoga i drugoga.
drugostepenim modelativnim sistemima (mitu, religiji, slikarstvu, narodnom usmenom stvaralaštvu i sl.) a memorišu se u prirodnojezičkome sistemu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Upravo stoga na Todoru, efendi-Mitu i na služavku Magdu, jednako kao i na gazda-Marka i Tomču, retko kad gledamo neposredno, nego pretežnim delom ili sa
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U narodnoj pesmi, koju po Vuku (Pjesme, 1, 671) navodi Šulek, t. se nalazi među uglednim biljkama u mitu i religiji (kroz pomaleno selo ne može se proći od momaka i devojaka i od cveća svakojaka: »Od selena i od kalopera,
Dovoljno je uz njih podsetiti na jabuke hesperida i na plodove sa drveta života u raju (koje je, u prvobitnom mitu, takođe čuvala zmija), pa ćemo se uveriti da se ovde doista nalazimo u punoj mitologiji.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne po mitu ni po kome hateru, poznanstvu li i nepoznanstvu; kako boljarinu tako i siroti i siromahu, gospodaru i slugi mu, kako
U svome oficirstvu pazite po mitu, po jazbi, po hateru ne suditi. Nego li sud prav da vam je. Sirote, siromaš, udovice ne cveliti, nego požaliti i