Krakov, Stanislav - KRILA
Tri škotska oficira uletela su sa vikom u ložu. Od rukovanja mu je pocrvenela ruka i utrnulo rame. Mitford je bacao cveće na binu, a mala pevačica slala je poljupce.
Duško se smeškao. Ivona, Iveta... sve se to mešalo po njegovoj glavi. — I njega, i njega, — vikao je Mitford. Mala nije oklevala. Na stepenicama se debela Marija pogađala sa kapetanom iz mesne komande.
— Bibi... Žena je otvorila oči. Videla je pogrešku i nasmejala se. — Ah, mislila sam da je Mitford... Ipak je pružila ruke, i privukla muškog. Telo joj je bilo razmekšano i toplo. Kao i u baronice Ivon.
Onda ih je Iveta ponekad ostavljala. — Sigurno ima sastanak sa onim vražjim Talijanom. Ipak se Mitford smešio zadovoljno. Samo se Duško ljutio, škripao zubima, no nije govorio ništa.
Odilazili su u ”Odeon”. Posle svršenog programa Mitford je odvozio Duška svojim autom u njegov stan. Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke.
Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke. Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom. Svakog drugog večera je Mitford noćivao u logoru Tumulusu, i ostavljao Duška i Ivetu u njenome
Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke. Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom. Svakog drugog večera je Mitford noćivao u logoru Tumulusu, i ostavljao Duška i Ivetu u njenome stanu. Duško je bio zadovoljan, samo je novac nestajao.