Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
) BATRIĆ TOMAŠ MARTINOVIĆ OBRAD VUK RASLAPČEVIĆ VUKOTA MRVALjEVIĆ VUK TOMANOVIĆ MNOZINA BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ VUK MIĆUNOVIĆ VUK MANDUŠIĆ VUK LjEŠEVOSTUPAC POP MIĆO SESTRA BATRIĆEVA HADžI-ALI MEDOVIĆ, kadija SKENDER-AGA MUSTAJ-KADIJA ARSLAN-AGA
Čas proklinjem lanski po sto putah u koji me Turci ne smakoše, da ne varam narodnje nadanje. VUK MIĆUNOVIĆ LEŽI BLIZU VLADIKE, PRITAJIO SE KAO DA SPAVA, ALI SVE ČUJE DIVNO. VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš!
VUK MIĆUNOVIĆ LEŽI BLIZU VLADIKE, PRITAJIO SE KAO DA SPAVA, ALI SVE ČUJE DIVNO. VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš! Kakva te je spopala nesreća teno kukaš kao kukavica i topiš se u srpske nesreće?
Ko najprvi smuti na sastanku? KNEZ JANKO Kâ iz ruge to bi u početku. Vuk Mandušić i Vuk Mićunović započeše s Hamzom kapetanom oko vjere nešto popovati; dok odjednom oni zagustiše, uljegoše u krupne riječi.
Reče Hamza Mićunović-Vuku: „Ja sam bolji, čuj, Vlaše, od tebe, bolja mi je vjera nego tvoja! Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od
Raspali se Mićunović Vuče, pa se Hamzi poprimače blizu: „Kakvo Vlaše, krmska poturice! Đe izdajnik bolji od viteza? Kakvu sablju kažeš i
Bič sam boži ja spleten za tebe, da se stavljaš što si uradio!“ MNOZINA Mićunović i zbori i tvori! Srpkinja ga jošt rađala nije od Kosova, a ni prijed njega.
A evo smo kao oni miši te za mačku zvono pripravljahu. DOĐOŠE MARTINOVIĆI. VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča.
TOMAŠ MARTINOVIĆ Nije svađe među goste bilo, no ni Turci ženu ugrabiše. VUK MIĆUNOVIĆ Kakvu ženu, rugaš li se zbilja? Danu pričaj što se dogodilo, a ne boj se, svak će te slušati; takve posle svako rado
Ko razgađa, u nas ne pogađa. VLADIKA DANILO VIĐE DA SU SE OKUPILI SVI, PA I ON IZIDE MEĐU NjIH. VUK MIĆUNOVIĆ Ne drži nas ovako, vladiko, no otršaj ovoliko ljudstva.
Bog da prosti Uroševu dušu! Krasne žertve što joj učiniše. VUK MIĆUNOVIĆ Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!
KNEZ JANKO Efendija, ovako ti hvala! (podiže kapu) Lijepu ni iščita prediku: što tražili, ono smo i našli! VUK MIĆUNOVIĆ Krst i topuz neka se udare, kome prsne čelo, kuku njemu! Jaje zdravo dobije slomjeno. Što uzmognem, čućete hoću li!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Svoj surovi odnos prema Turčinu svaki hajduk mogao je da opravda rečima kojima je Vuk Mićunović u Negoševu Gorskom vijencu napravio razliku između vezira i sebe: On je hajduk roblja svezanoga, on je bolji e više
Zatim se iznosi boj na Carevu lazu (1712); junaci njegovi jesu po pesmi: Vuk Mićunović, koji je predstavljen kao najveći junak toga vremena (ima pesama koje i njegovu smrt opisuju); Janko Đurašinović, koji
Retko je kad Marko lepši u ulozi narodnog osvetnika, u ulozi hajduka koji goni hajduke — kako bi rekao Vuk Mićunović. Zanimljivo je kako Kravcov nije primetio da Marko ovde radi isto ono što i toliki hajduci i uskoci.