Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stric Mladen seđaše kraj vatre. Ona ga poljubi u ruku i izide u avliju. Na samom pragu ču reči očeve: — Mladene! Idi Ivanu Miraždžiću, pa mu poruči da ne dolazi. Proševine neće biti, jer ja nemam više ćeri...
Ja ne znam kuda ću!... — Kako bi bilo da pripitamo popu? — A, to je baš kako valja!... Idi, idi odmah, Mladene. Kaži popi da sam ga molio da mi dođe. Mladen odjuri kao vetar. Njih dvoje ostadoše sami.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
X JEVREM, MLADEN JEVREM (vraća se nervozno, uzbuđeno i ide pravo levim vratima): Mladene! (Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda?
SVI: 'Ajde, 'ajde. Neka je sa srećom, daj bože! PAVKA: Mladene, otrči odmah kum-Stevi i kaži mu... JEVREM: Čekaj!... idi, ovaj, kum-Stevi i gazda-Arsi i prijatelj-Miki i reci im...
ŽANDARM: Pa jes', rekao gospodin načelnik. JEVREM: Spiro, pola! SPIRA: Sve! PAVKA: Idi ti, Mladene, kum-Stevi i kaži mu... JEVREM: Čekaj, čekaj, molim te. Stvar se, kao što vidiš, sasvim zamrsila...
Jesi li mu rekao da beleži? JEVREM: Jest, rekao sam mu! Mladene! SEKULIĆ: A je l' poslao Sreta plakate? JEVREM: Kakve plakate?
JEVREM: Ne kažem to, nego... SEKULIĆ: Ama, gde ti je taj Mladen? JEVREM: E, pa de!... (Ode na vrata.) Mladene, Mladene! V MLADEN, PREĐAŠNjI JEVREM (Mladenu koji izlazi): Zar ti ne čuješ?
JEVREM: Ne kažem to, nego... SEKULIĆ: Ama, gde ti je taj Mladen? JEVREM: E, pa de!... (Ode na vrata.) Mladene, Mladene! V MLADEN, PREĐAŠNjI JEVREM (Mladenu koji izlazi): Zar ti ne čuješ? MLADEN: Čujem, nego gazdarica me zadržava.
Ti pazi samo i dalje, pa svakog da mi zapišeš. MLADEN: Hoću ja! (Polazi.) JEVREM: Ovaj... čekaj, Mladene. Kad je već tu, rekoh, da izmaknemo ovaj orman. SEKULIĆ: Jest, bome! Dobro si se setio. 'Ajde drži!
Otkud sad najedanput da se skupi cvet građanstva? I kakav govor, otkud meni govor? (Zbuni se i ustumara.) Idi, Mladene, čekaj, nemoj da ideš.. (Čita pismo.) „Račun iznosi 87 dinara. Oduševljenje veliko”. (Mladenu.) Zovi mi ovamo...
E, ovo je baš prava situacija. I deder ti sad reci mi, šta da radim? (Razmišlja se i doseti se.) Mladene! (Na druga vrata.) Danice, Danice! DANICA (ulazi): Šta je? JEVREM (domišlja se): Ti imaš lep rukopis? DANICA: Nemam!
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (stoji u dnu i osluškuje, ako bi ga Vaska pozvala, da je posluša). JOVAN (dokrada se s leva): Mladene, zar se još kupa, još oblači? MLADEN (ućutkuje ga): Još, još. Ćuti, da te ne čuje. JOVAN E, neka me čuje!
Ćuti, da te ne čuje. JOVAN E, neka me čuje! (Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se vidi? MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim.
Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas. VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim.
MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi). JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da je dodirneš; što noću, kad spava,
Svi su tamo samo se ti izvlačiš. (Vraća se posrćući): Oh, ovo se ne može više! Ja, ne više. ... »Donesi vode, Mladene! Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ... I skida se, oblači, doteruje, a pusta joj snaga vrela, bela.
(Vraća se posrćući): Oh, ovo se ne može više! Ja, ne više. ... »Donesi vode, Mladene! Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ... I skida se, oblači, doteruje, a pusta joj snaga vrela, bela.
Celu da je grlim, ljubim, oh, oh!... Da, ubiću je! (Hvata se za čelo): Oh, Bože, Bože! VASKIN GLAS Mladene, jesi spremio piće i jelo? MLADEN (trza se, prekorno sebi): Eh, malo ne zaboravih. Evo, sad! (Odjuri levo.
MLADEN (gleda je bolno, moleći, kršeći prste). VASKA Ha, ha! »Služba mi plata!« Bre, lud li si, Mladene? MLADEN Pa... eto.., lud sam, Vaska! (Hoće da pobegne.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
njih poište, obično kakav sud da se posluži i vrati, pa ne našav babu, pre bi se njemu, Mladenu, obraćao nego materi: — Mladene, treba mi (to i to). Ako li da uzmem? Čak ni to nju nije vređalo.
oca u dućan svratiti da mu se javi, ona bi ne po njemu, već samom njemu, Mladenu, poručivala šta joj treba iz dućana: — Mladene, treba mi (to i to), pa nemoj da zaboravite. Pratite iz dućana.
Na ulici, komšije, takođe svaki sa nekim kao sažaljenjem, javljali bi mu se: — U dućan li, Mladene? Odgovorio bi svakom na pozdrav produžavajući put. I to sve uza zid, polako, mirno.
Čak ponekada i zaustavljao bi ga: — Mladene! Nestale mi neke daske, a trebaju mi, pa da li imate vi?... To je za Mladena bilo mnogo.
— Dobro jutro, Mladene! Dobro jutro, sinko — radosno, videći ga tako vrednog, rano ustalog, vele mu oni. Mladen, smerno ali zadovoljno,
— Mladene, sinko, pošto sad kupuješ so? Znaš, tatko ti je kupovao po toliko... Mladen mu odgovara. Odgovara mu radosno, bez dosa
A utom bi se već sproću, iz dućana gazda-Stevanova, čula psovka i dozivanje Mladena. — Mladene, sinko, pošlji mi taj tvoj »tevter«!
tako i sada, istraživajući, bez straha da ih to neće osiromašiti, već ljuteći se, kao nekad, opet korila je Mladena: — Mladene, što bre ne donesete? Znate da treba, pa donesite.
Svaki, prolazeći i zdraveći se, u isto vreme i Mladena zove sa sobom: — Hajde, Mladene! Hoćemo li malo u čaršiju? — Neka, posle ću ja — odgovorio bi Mladen. Nije hteo.
njoj dođe da se ne za sebe, već za nj, gledajući ga takvog, zaplače i padne, obgrli noge i na sav glas zakuka za njim: »Mladene, brate!
I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te? — Sluša, sluša, bata-Mladene!... Otuda, sa njihne kapije, umešala bi se baba, kao da ne izostane, kao razumevajući potpuno Mladena, njegovu
— I, čisto moleći: — Hajdemo, Mladene! Hajde, baba-Stano! — pozivao bi ih i ulazili unutra, a Jovanki migom zapovedao da ide i donese posluženje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vaš deda samo kod sebe vas vodi. (Dosetivši se, Mladenu): A sad, Mladene, ovako: ti i ja sa decom, pa kod mene. MLADEN (nećka se): Ama... HADžI RISTA A ne; ovako mora!
HADžI RISTA A ne; ovako mora! Ti i ja s decom pa kod mene, kod moje kuće! MIRON (Mladenu): Idi, idi, Mladene. SVI (Mladenu): Idi, idi, Mladene. MLADEN (nećka se pokazujući na decu): Ama da se deca ne umore?
Ti i ja s decom pa kod mene, kod moje kuće! MIRON (Mladenu): Idi, idi, Mladene. SVI (Mladenu): Idi, idi, Mladene. MLADEN (nećka se pokazujući na decu): Ama da se deca ne umore?
MLADEN (seda na minderluk i tare znojavo čelo): Osvetiću ja sve to krvlju. HADžI RISTA Ej, Mladene, sinko, je li ti ja govorah da tvoje dete nije bilo za ovakvu kuću, za ovakvu staru hadžijsku kuću.
MLADEN (rešeno Tašani): Spremaj se da odmah umreš. KATA (vrisne). HADžI RISTA Ne, Mladene, ne toliko. SVI Ne toliko. MLADEN Kako: »ne toliko«?
TAŠANA (se odupire da uzme otrov). Iz daljine se čuju puške i halabuka. Ulazi jedan bratstvenik. BRATSTVENIK Mladene, pobeže nam Saroš. Begovi ga opkolili i na konjima odjurili s njim. Ne mogosmo da ih stignemo.