Jakšić, Đura - PROZA
Da je pokojni Marko živ, ala bi se radovao!“ Posle toga sledovao je ispit. Kad su se mladenci darovali, arhimandrit otvori jedno ormanče, koje je u jednom ćošetu prostrane ćelije stajalo, izvadi iz njega na
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
) Zato su sad i najduže mladenci o njemu razgovarali, kao i gde da ga nameste, a da ne padne strancu ili gostu u oči. I baš se o tome u petak pred veče
A veseliće se celoga dana i svu noć, jer mladenci ostaju u kući, a tek posle nekoliko nedelja se kreću na put, na Šacine nauke. Stigoše svatovi sa mladoženjom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Venčanje je svršeno tek što se mladenci behu videli. Varvara je bila udata, uz miraz čuveni; Katinku su pratila samo jedna kola nameštaja, koja je senator
nije stigao da vidi kako mu žena Pavla ljubi, ali je stigao da vidi kako ga uzima pod ruku, i kako ga vodi, kao da su mladenci. Preblede, ali ništa ne reče.
Sedela je, kraj muža, ćućoreći nešto, kao da su mladenci. Isakoviči su, docnije, često, prepričavali kako je to njihovo, prvo, proleće, bilo, u Rosiji, lepo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Logično je da se vreme svadbe, kada mladenci, budući roditelji, ulaze u bračni život, smatra najpogodnijim za izvođenje obreda koji magijski potpomažu plodnost
Da bi se osigurala plodnost u braku, kod Rusa se prilikom svadbe mladenci posipaju hmeljom i pšenicom. Kod nas obično svekrva, koja uvodi mladu u nov porodični kult, daje joj sito sa žitom.
³¹ Da bi se zaštitili od uroka, mlada i mladoženja preduzimaju više magijskih akcija. Tako, recimo, mladenci često obuku odelo naopako ili ga izmere na kantar, ali ne gledaju koliko je teško.³² Efikasno sredstvo su i tzv.
³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini Šapca odu na grob trudnice i tamo grizući travu zovu umrlu po imenu, moleći
U svadbenim običajima koji izvode mladenci da bi dobili sinove, važnu ulogu igra malo muško dete (komšija ili rođak mladoženje).
U istom kraju, a i u drugim, zabeležen je običaj da iz istog razloga, kada mladenci pođu na venčanje, treba da budu svi sanduci otvoreni.
⁴ Negde se veruje da još prve bračne noći, pre nego što mladenci legnu u postelju, muž treba da raskopča na nevestinom odelu svako dugme, kopču i vezicu, da se ne bi žena mučila na
⁵ Rasprostranjeno je verovanje u našem narodu da mladenci na venčanju valja da odreše obuću da bi mlada, docnije, kada za to dođe vreme, lako rađala.
VRADžBINE U TRUDNOĆI („VALjA SE“) Još za vreme svadbe „valja se“ da neko od ukućana prisluškuje ispod prozora kada se mladenci svedu, da se ne bi rađala gluva deca.
Radičević, Branko - PESME
Crkva, popa, pričest i venčanje, Kolo, šala, vince i igranje... Sunce jarko zašlo za goricu, Ajd' mladenci, ajte u ložnicu. Oh grlenja, oh velika milja... Bog i gleda pa i blagosilja...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
XVIII Svrši se i svadba tiho, mirno : malo ko i svrnu pažnju na taj događaj. I mladenci i časnici — cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na ručak Ljubičinu ocu, a pred veče se svi vratiše, da bi
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
a ono bar on, koji je gazda, već toliko je u varoši, bar on treba da zna kakav je ovde red: da je već jednom vreme da mladenci idu u svoju sobu. I zato ona čim uđe čisto viknu: — Hajde!
Ti, ako hoćeš, idi, umiri ga, da legne, zaspi, da mladenci mogu... Ako ne, ja ne mogu ništa više. — Idem! — Tako grobno ču se kako svekrva ubijeno i rešeno odgovori.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4 MLADENCIMA Srećni ženici i mladenci, srećni ni (nam) zeleni venci! Neka stareju i beljeju kô stare planine, neka cvetaju kô prolet, nek' venu kô jesen.
2 ČAUŠ SVATOVIMA Hej, kume debeli! Bio nam pošten s kumom i s mladenci! Zdravo bio! A ti, stari svate, dragi brate, zdrav bio, u lulu sjedio, kroz kamiš noge pružio, košulju zapio!
šaljivi glumac, poznat i kao varimeso, debeli svat, lažnja, ranisvat, sukalo čaša molitvena — čaša iz koje piju mladenci na venčanju čekrk — sukalo; obrtača; čevljak čivit — biljno plavilo, indigo čizmedži-baša — glavni predstavnik
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
se da li da i oni pođu za mladencima; pogledaše na đaka, ali ovaj se skamenio, pa samo treplje očima, a oni, videvši da mladenci idu, pođoše i sami za njima. »Šta ovo ja činim ?« — pomisli Đurica. »Venčanje... Prate me robijaši! ...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sestra moja Vengrija Za me zaboravila, Nit' velika Rosija Čuje vozdihanija moja. Moji mladenci nevini, Vitlejemskim podobni! Meč Irodov vas kosi I krov mene svu rosi vaša. 1813.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sa takom svirkom gromko praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom groblju krst oborili...
Bojić, Milutin - PESME
O, nerandžin cvete, okiti nam čela! Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba za roblje dovela. Mladenci smo, što su došli na venčanje!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 37), Đurđevu danu (іb., 49). Svi ovi kolači jesu žrtve precima, ili htoničnim demonima uopšte: Mladenci su dan zmija [= duša], i ima ih četrdeset, a to je mrtvački broj kod pas (upor. naročito M.
posle jedu mlada i mladoženja i bacaju se na krov zgrade u kojoj spavaju mladići ‹= mladenci› (SEZ, 19, 180); na prijateljski kolač (SEZ, 16, 203). J.
U Resavi majka mladi »kod opraštanja spušta u nedra jaje ili crvenu jabuku« (koju mladenci pre spavanja podele i pojedu, GEM, 28—29, 1965—1966, 174).
K. se za njih sprema i o daći (najčešće na vrlo starinski način, bez kvasca), o opštim zajednicama (Božić, krsno ime, Mladenci, Veliki četvrtak), i u svima slučajevima kad se očekuje, ili traži, prisustvo predaka (na primer, o svadbi, o bacanju
ili u subotu pred venčanje, devojka kojoj su roditelji živi, i on se u subotu uveče nakiti grančicama drenovim (da mladenci budu zdravi) i jabukovim ili dudovim (da imaju poroda), a na te grančice nabodu se još i jabuke i kravajčići, pa se
Ćipiko, Ivo - Pauci
U osvit mladenci pomoliše se iz kolibice; zimsko jutro sačeka ih i zaspe im obraze svojom sivom svjetlošću; sunce još oklijeva, premda
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stari mladenci, na svoje vlastito čudo, rodiše sina, i stadoše kriti dete. Palanka onda navali na babicu. A babica zapisa, kod vlasti,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
a okolni komšijski zidovi puni načičkani radoznala sveta I sve se to trese od silna smeha, a najviše se smeju baš sami mladenci, Zona i Manulać.
Na to rado pristaše svi — i mladenci, i roditelji njihovi. Mitanče već može; iz čorbadžijske je kuće, mlad je, lep je, ima nausnice, drug je Manin, — dakle,
mu sve to, milo mu što je dahnuo dušom, što se kurtalisao jedne teške brige i glavobolje, samo mu nije milo što se mladenci mnogo snebivaju i stide i kriju od sveta.