Obradović, Dositej - BASNE
| 50 Jelen Jelen đorav pridomisli se pásti pokraj mora, zdravim okom na suvo okrenut, od strane morske ne bojeći se ništa. Po slučaju prolazeći tuda ribari, ustrele ga.
Dučić, Jovan - PESME
veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine i od morske trave, Prhne moja duša. I želje što dave, I biju, i more, još od pamtiveka, Nju izmame tako u tuzi bez leka...
Afrika
Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu.
propagandističke brošure, te se radosno i raskošno kite blještavim rečima bez smisla, kao krupnim bisernim đerdanima od morske pene.
skače po talasima; njegova elisa, koja je vrlo često iznad vode, tutnji kroz prazninu, i nas nekoliko koji ne patimo od morske bolesti ostajemo u onom malom fimoaru na krovu.
Teodosije - ŽITIJA
“ — bio je i ovome pomoćnik na spasenje i pokrovitelj od onih ubica. Jer gustom maglom zavi morske zalive, u kojima behu u zasedi protiv svetoga, i učini ga nevidljivim, i nepovređena provede ga.
“ Sa verom i velikom smelošću ka Bogu čineći sliku krsta na protivne vetrove i na morske vale koji se visoko uzdizahu, pružaše ruke i prećaše im, govoreći: — U ime Gospoda Boga našega Isusa Hrista, Koji je
pokloniše se, nazivajući ga Božjim čovekom i ugodnikom njegovim, jer molitvama njegovim izbegoše od vodopokrivena groba, morske pučine, i govorahu da su u Bogu dobili život njega radi.
Matavulj, Simo - USKOK
i mi na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u najkrvavijem bojevima, no tada od morske bolesti. Treći dan stigosmo blizu grada Korčule, pod njeki manastir, gdje je bio francuski šanac.
Radičević, Branko - PESME
Usred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak, Naokolo morske pene, Nema druga, pa on vene. Tako i ja druga svoga Nemam ovde milenoga, Tako i ja tužim, venem, Pa da zavek
U sred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak; Naokolo morske pene — Nema druga on pa vene. Tako i ja druga moga Nemam ovde milenoga, Tako ja ću uvenuti, Ostaljena poginuti.
Kostić, Laza - PESME
U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sve živo, što zelje jede, od njega se hrani i ništa se ne poznava, koliko da iz morske pučine zacrpneš čašu. Sad počne Paralaž Laži: — A jesi li ti čuo za oni kazan, što ga mi seljani gradimo?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
157. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoje su oči morske trnjine, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje morske trnjine. Čuješ devojko, čuješ lepoto!
157. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoje su oči morske trnjine, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje morske trnjine. Čuješ devojko, čuješ lepoto!
viju od bijele svile, Od bijele i još od crvene; Struk mu meću drvo šimširovo, Crne oči dva draga kamena, Obrvice morske pijavice, Sitne zube dva niza bisera; Zalažu ga medom i šećerom: “To nam jedi, pa nam probesjedi!“ 234.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To znači da je mnogo mulja i da nam se mreža sad provlači kroz morske trave i gmizavi život morskog dna. Mrežu nad vodom drži nekoliko flaša što plove po površini.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
i Magdalenu i, po carevoj zapovesti, metnuše je na jednu trošnu lađicu pa je pustiše na more bez krme i vesla, da je morske bure i vetrovi nose kud hoće.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
razumela svoju dužnost, te je, da se ne bi dangubilo u sitnim pitanjima, odmah iznela na rešavanje zakon o uređenju morske flote. Kad sam čuo o tome, upitam jednog poslanika: — Vi imate mnogo morskih ratnih brodova? — Nemamo.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
da polno zrele jegulje silaze iz slatkih voda u more, da se samo u moru rasplođavaju i da mlade jeguljice ulaze iz morske u slatke vode u kojima ostaju dok dovoljno ne porastu.
razvijaju se tek u moru gde jegulja postaje polno zrela; 2˚ da razvijanje organa za reprodukciju ne biva nikad pored morske obale, već daleko od ove i na dubokom morskom dnu; to je razvijanje izvanredno brzo sa obzirom na polnu nezrelost sa
zainteresuje danski kraljevski dom i uticajne ljude u državi, kao i velike danske pomorske kompanije i preduzeća za morske ribolove. Bila je osigurana znatna suma i druga materijalna sredstva za produženje istraživanja.
što je ranije već bilo utvrđeno za Atlantski Okean, a to je da jegulja za svoje mrestenje i rasplođavanje traži velike morske dubine. Šmit je, u ostalom, to potvrdio i za druge oblasti Indiskog Okeana. Tako je n pr.
nisu ništa drugo do bočna peraja koja se jako razviju i izrastu u vreme kad jegulja polno sazri i krene na putovanje u morske dubine u kojima se rasplođava.
jedna zasebna ustanova koja nosi naziv »morsko-biološka laboratorija« i danas je smeštena u jednome starom zamku pored morske obale. U njoj se radi sve što se odnosi na oceanografiju, a poglavito na biologiju mora.
u junu iduće godine, a 75 mm. u junu iduće naredne godine, kad se već našla na domaku evropske morske obale. A tada se na njoj počinje pripremati njena prva metamorfoza. VII.
Ali, to se ne može postaviti kao pravilo bez izuzetka: jedan veliki broj njih ostaje pored morske obale, ili se zadrži na ušću reke ili rečice, ne idući dalje uz ovu.
Napred je pomenuto da se pri ulaženju iz morske u slatku vodu mužjaci jegulje radije zadržavaju u donjem toku i na ušćima reka, dok buduće ženke u većem broju idu dalje
Vreme i morske struje imaju tada pretežan uticaj na to zajedničko putovanje. Za vreme mračnih noći, a kad se već dohvatila mora,
Za vreme mračnih noći, a kad se već dohvatila mora, jegulja u prvo vreme radije putuje pored morske obale; po lepome sunčanom vremenu ona se otisne na pučinu i putuje dubinama.
trag, u blizini Azorskih ostrva, hvata okeanske dubine, i silazeći postepeno i sve dublje ka morskome dnu, traži te morske rupe i u ovima se tada vrši njeno mrestenje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš! Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine! Dabogda omastio svojim vratom ličinu! Dabogda ne umrla, dok te muha sa stôca ne oborila!
2 Ustuma se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca ne krste. (Triput).
Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne
Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne
dao pa su u mene crne oči, okruglo lice, poduga nosa, mali’ usta ko kutijica, zubi bili ko dizija bisera, obrvice kano morske pijavice, trepavice kano krila lastavice; tako me je bog stvorio, baš od oka za dobroga momka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Mati se njegova za to vrlo rasrdi pa ga prokune da ne umre dok ne vidi morske dubine i nebeske visine. Pošto Solomun već ostari i već mu se dosadi življeti na ovome svijetu, stane se starati kako
Tako je Premudri viđeo morske dubine, pa onda stane misliti kako će još viđeti nebeske visine. Za to uhvati dva noja, pa im za nekoliko dana ne da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tu se pro[h] odam za rastrezviti se od morske nesvestice. Nedaleko pod jednom maslinom učini mi se da vidim jedan dugačak štap s verha nakrivljen, neiskazane
” Ja: „Ako se ovde utopimo, onda ćemo biti baš za ribe i za morske rake. Duša moja znam da nije za nji[h], to mi je dosta znati; a za telo, ta ga crvi izeli, ta ribe, meni je to svejedno.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bija je ranjen iz puške od rišćanah... Ima jedan zapis od njega: da nije nikada okusija ribe, ni varene ni pečene, ni morske ni ričke, jerbo je nije moga podniti, što je baš jedan čudan sekret od naravi!...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svuda, dokle je dopiralo oko, lelujale su morske sase i korali, strelimice jurila jata riba. Plačko u čudu raširi oči: pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom
Pozvani smo na svadbu morske zvezde! Po glasu Plačko poznade Smejačka, ali na svadbu nekakve zvezde nije mu se išlo. Baš koješta!
— predloži jedna od najmudrijih galebica, ali suseda s vrha stene reče da bi tu jedino moglo pomoći meso morske kornjače.
Dokle će ga pratiti? Drhteći, on privi sina uza se i ugleda kako se u talasima belasa telo morske vile. »Otkuda ona?« — pomisli. U istom trenu brod se raspade kao da ga je neko nožem presekao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I sad se dižeš... U tvojoj kosi Gore korali, sija se biserje, Rize su tvoje oblivene Svetlošću blagom, i dahom morske trave, I grudi mirisave, Rosne i meke K'o labudovo paperje!... Zaštitnice dobra!
Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja... Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem blagim; Zlato mi spava na ruci, Draga mi spava, sklopila je oči...
Ah, nikad nebeska ljubav ne nađe za lice svoje Čistije ogledalo od njinih nevinih duša: Svetle k'o kapi morske, a nežne k'o slatki uzdah Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša. No svanu i dan žalosti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To isto važi i za prastaro pitanje o postanku morske plime, koja se pokazala kao neposredna posledica privlačnog dejstva Sunca i Meseca.
To su bile morske zvezde, račići, školjke, ostrige i crvi. Ti organizmi su onda još smatrani za rudimentalne, no ja sam, secirajući ih,
“ „Nisam, dragi moj, razboleh se, oronuh i izgubih sasvim svoje nekadanje zdravlje. Da li je to bila posledica morske bolesti koja me na moru stalno spopadala, ili je drugo što bilo tome uzrok, tek ja ne bejah više sposoban za veća
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Dobro. A Englezi? — Englezi?... Englezi to su morske Švabe. Oni žive u moru. — E reci mi sad: što su se jedne Švabe udružile s nama protiv drugih Švaba?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oboje u sebi nose klicu iz rodnoga kraja, podžeženu u putu svjetlošću sunca i svježinom morske pučine. I htjelo bi jedno drugome da nešto ljubazno reče, no nemaju riječi da izraze svoje osjećaje.
Idu uzbrdicom, a u putu sretaju morske borove—samce što odskaču od ostalih drveta svojim živim zelenilom, i što, i na najmanji lahor, puštaju od sebe
oduvijek go, samo što između procijepa sa oštroga stijenja raste gdjekoji žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra, suva trava.
Ispred njih, kao ispred morske strahotinje, ustavi se lađa; čeljad se do tri puta prekrsti, i stari ribar podiže s glave svoju kapu.
u noći, morijaše je sumnja što se s njim dogodilo, a sada kada ga gleda pred sobom mrtva, ispružena na žalo između morske lažine nanesene od noćašnje oluje, — eto se primirila i ne može da misli na njegovu nesreću, već joj misli i nehotice
Litija se naprijed kreće i ostavlja za sobom vonj voštanica i zadah starih tunika, a prati je oštri vonj morske oseke i suva žala.
Ko je taj čovek, saznao je docnije. Bio je to neki mornar sa za morske oluje nastradale lađe, koga su ljudi sa ostacima lađe oteli iz čeljusti valova.
Ostali njegovi utisci bili su iz prvog detinjstva: morske oluje sa krvavim zapadima sunca, pučina koja je blistala u suncu, majka u čije se skute krio dok je vetar zavijao i
Ova svetlost za čas odvoji ga od molitve i njegova misao izbi iz vlažne crkve u morske zaklonice iz kojih je gledao kako na potamnelo, uskolebano more pada suton i u njemu daleko ostrvo gubi se u tami.
izvora, i časom mu ispred očiju iskrsnu i majka, i stari kaštel, i paroh Keko, i polje sa brežuljcima u pozadini, i morske oluje, i onaj oštar rt podno polja što daleko u more zadire, jednako peskom i belom penom oivičen.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pesnik prikazuje kao da je ispod a ne iznad nas, postaje dvosmislena: slika nebeske dubine prelazi, pretapa se u sliku morske dubine. Tu je već – kao moguće – pripremljeno ogledanje u vodi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu.
propagandističke brošure, te se radosno i raskošno kite blještavim rečima bez smisla, kao krupnim bisernim đerdanima od morske pene.
skače po talasima; njegova elisa, koja je vrlo često iznad vode, tutnji kroz prazninu, i nas nekoliko koji ne patimo od morske bolesti ostajemo u onom malom fimoaru na krovu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Togda sja činjaše nes grad b'jelo more, Domovi i toronji — b'jele morske gore. Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!
* Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče? Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: (čita): „I kunem ti se mojim prorokom Da hoću krvlju tvoga naroda, Pučine morske penu bojiti...“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina! Kuda ga vodi smelost svirepa? „Krvlju bojiti?...
JELISAVETA: To ti verujem... Ali Veneciji treba pomoći. Hiljada treba bar da izgine Za spasenije morske kraljice, Hiljada ravno.... Đuraško!... KAP.
Jakšić, Đura - PESME
Usamljena Na sredini morske pene, Cepam munje i gromove; A talase rikajuće Sa hrapavim kamom grudi U kapljice sitne mrvim.
Ćipiko, Ivo - Pauci
koji prolazaše ulicom u prisjenku zažganih lampiona, već žurno iziđe iz varoši na veliki put, koji se je provlačio uz morske uvale i najposlije uzbrdicom vodio u njegovo rodno selo.
— Vratimo se! — sluša on njen glas u buri morske oluje, k'o jedinu utjehu u žestokoj tuzi. — Da se vratimo? A gdje bi nam ljepše bilo?! — i privine djevojku sebi.
Doktor očito usiljeno naduši se smijati, no ne reče ni riječi. Šetaju ivicom morske uvale, koja se uvlači u kopno odmah iza varoši; na mahove zastajkuju kao da osluškuju.
On je pogleda i pusti da premišlja... A njegova misao daleko ga nosi u ovoj toploj noći. Besvjesno sebi uobražava puste morske obale. Proživjeti s danom i noću, u suncu u šumi, u zaklonicama i na morskome žalu... gledati otvoreno u oči životu ...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Vi travne, vite staze, I vi pećine gorske, S prohladnim, blagim mirom, I vi obale morske, Čuvajte spomen druga. Ti, Eho, nosi širom, S mirisom i zefirom, Sa orošena luga Adonidovo ime I svaki cvetni
Ah, nikad nebeska ljubav ne nađe za lice svoje Čistije ogledalo od njinih nevinih duša: Svetle kô kâpi morske, a nežne kô slatki uzdah, Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša. No svanu i dan žalosti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„I pojava plime i oseke prouzrokovana je silom gravitacije. To dizanje i spuštanje morske površine izazvano je dejstvom Sunca i Meseca. Kada se oba ta nebeska tela nalaze u konjunkciji ili opoziciji, t.j.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
guste mišiće i gipke pokrete konja doista ne može ni kamen bolje izmodelovati nego eruptivno izbačena masa guste, gipke morske vode, koja juri neumorno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Eh, cvrc! – gunđa Bora – pa ovaj se, bre, navezao na pučinu pa nam priča neke morske priče! – Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gola tela lebdeći u vodi lagano tonu, dok morske nemani nezajažljivo vitlaju, i onda rastržu. Stotinama svakoga dana!... A sutra će i onaj. Kao da čeka na red.
Oko podne poče da prolazi pešadija. Dugačka povorka plavih uniformi otegla se pored morske obale i zamiče za jedan rt, koji je zaišao u more. Za njima kretosmo i mi polako, zastajemo, opet nogu pred nogu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bilo je to poslednje što je Sedefna ruža bila u stanju da učini! Šarajući peskovito dno zraci sunca zaplitali su se u morske trave i činili ih lelujavim i prozračnim. Kao srebrne strele letela su jata riba.
Oj, čuda čudesnoga! Kao zlatna vrteška okretalo je Sunce nebo, gonili se oblaci lakši od morske pene, rastao slani dah mora i slatki miris ruzmarinovog cveta.
Brzo! Kad budemo na površini predaću te pobratimu Sunčanom Zračku! — Ulete Kapljica ribi u usta, a kapljice morske podanice posramljeno sagoše glave. Umakla im, prevarila ih, bestidnica! Šta da kažu Carevom Doglavniku?
Ali, i nakon dva sata, i nakon dva dana bilo je isto. U brk su mu se smejale morske zvezde i račići dok se previjao u mukama. Šta sada? Pozvan bi najčuveniji vidar, najčuveniji travar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
obrazu b’jela i rumena, kao da je do podne uzrasla prema tihom suncu proljetnome; oči su joj dva draga kamena, a obrve morske pijavice, trepavice krila lastavice, rusa kosa kita ibrišima; usta su joj kutija šećera, b’jeli zubi dva niza
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
prihvati Stričevu porudžbinu, jer se već i odranije petljao sa seoskim starčinama i njihovim luletinama od gline, drveta, morske pjene, porculana, metala i bog te pita čega još.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Lađari se za put po vodi bez straha s lađami putovati spremaju; morske galije se od pristanka im na širinu izvlače pojući nove Bogu pesme s velikom hvalom; elćeni se pružaju, oko njih
a drugoga nestaje; koje pak množi se i pribiva, a ovo othodi: sviden posao potočnjem prelazu i tekućim vodami u morske duboke razlivajući se pučine! S velikom hukom pašte se tamo, a onde im znanja ni traga prednja nestaje!
mesečnu i uštap, dna i noći ravno služenje, zemljano klijanje i rastenje, vetrova razilazenje, širine i dubine morske stojeće, i po njemu hodeći putovi, tekuće vode i stojeća jezera, i planinski izvori?
Jer i tako od huke morske i golema vetra i talasa pronerazni bijahu i zaplašeni, koje noćna rad prozorja ne dobro svidla, i sa smućnje od mora
u plahu pronerazljivu strahu govora koga; drugi drugo sve viče; nit' se što može pravo dočuti od goleme huke i buke morske ko što ište, što li veli. I što da čini prisedeći tu na dumenu krmitelj, kako da se boči s morem i sa zabunjeni vozari?
ponešto, a ne to mahom se objedanput taki otpuštati s kraja sa zavoženjem u duboke besedljive široke duljine kao u morske pučine. Jerno preko širina nedobro je voziti se s umorni od nešta prvom vozari. Iznemažu im ruke.
i radi, koliko li u trgovini bodom, suhom hodi se i brodi po zli i lepi vremeni, a kamo morski gnjurci u kolike dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i izvade s ogledom, — rđavu hvalu
A ne svodim te u morske pučine bojeći ti se zagušenja i udave, drkćući ti od zime u vodi. Nego na tihu evo mestu daje ti se večna hrana, a ne
Morski trgovci, koji li put do glave štetuju? Zato ne odstaju se morske trgovine; ako svoje pogube, opet i s tuđim trguju i obrću se, ako i ne zna što će komu pak unapredak slučiti se,
da bi se koja dvojica među se nadpirali i jedan bi se inatio da sve vešto saznaje nebesnu visinu, zemljanu širinu i morske dubine, gde li što ima i nejma, a drugi bi pak otpirio se da je to njegovo znanje sve laža, i niko to od ljudi ne može
Zaplivali smo u tu svetsku grižu samo za ovi ovde kratki i prohodljivi život starajući se, ka u velike strahovite morske bedne halovite zlopatljive preko izma duboke i široke pučine.