Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Odmah zatim povika da je zbor završen, i da niko više nema šta da pita. Kreću naksutra. I zaista, naksutra, Mošorin ode, uz svirku i pesmu, kao da su selidbe, u daleke zemlje, neki praznici, i sreća.
I selo Laćarak. I regnum Sclavoniae. I duct Syrmium. A na rosijskim kartama piše, sa suzama: Sombor, Mošorin, Čanad, Nadlak, Pečka, Glogovac, Pavliš, Sentomaš, Senta, Kanjiža, Martonoš, Bečej, Subotica, Pančevo, Zemun, Čongrad,
Na ruskim geografskim kartama, iz 1860. godine, počinju da nestaju i imena mesta. Još se nalaze: Titel, Ilok, Mošorin, Vilovo, Gordanovci, Nadalj! Godine su, međutim, ređale se i prolazile. Život se nastavljao, a smrti su bile besmislene.