Dučić, Jovan - PESME
Moj duh čovekov otkud je i šta je? Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema! Kraj tvog ognja zebe, I mrkne kraj tvog svetila što sjaje. Samotan svugde i pred svim u strahu, Stranac u svome i telu i svetu!
Taj znak što mrkne i što sjaje, Taj govor neba rečju tamnom! Dokle će ići i što traje — Ta gorka igra sunca sa mnom?
Sjaji dan međ crnim borima, Mrkne noć izmeđ belih krinova, Božji lik trepti na svim morima, Svaki čas svemir niče iznova.
Po strejama po vazdan čuči Golublje jato, dok ne crkne; Prljava voda odsvud huči, I već od podne tiho mrkne. Okna se gase; i noć zija Jeziva. Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A u Burmaza je kći — kći i po! Da projašeš, što kažu, pored nje, pa da ona prevali onim pustim očima, očas ti mrkne svest, i jedva se držiš na konju. Ama se Arsen naviknu na njene oči i ne plaši ih se.
obasjala; usta su mu neprestano razvučena, a na bijelim trepavicama čas pô visi kapljica kojom duša rosi kad joj se mrkne i kad svanjuje. A kroz letve od čardaka u susednoj avliji cakli se jedno oko.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
nećeš naći jedno tako bezazleno bosonogo djevojče, koje pojma nema da od bljeska njenih očiju i biserja njezina smiješka mrkne svjetlost nad čitavom našom dolinom. — Znam ...ne govori. Ja još uvijek osjećam na sebi njen pogled, kos i nepovjerljiv.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj mesec kako mrkne! Ovcama nema čobana! Beščinija! Prisnosušni, hvaljenije tvoje neka zacari, preuzmi sveljudski sabor!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sad dotrča Stojino dete, i ja taman da pođem, a ti uđe. Preturi se, veli, odjednom, samo se požali nani da joj mrkne sves’... pa pljus!... Gojko samo oseti kako se na njega sruši cela kuća, i nebo, i sve...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima. Kaži tvome mužu neka kaže: da ili ne, inače ću ga gađati stolicom! DARA: Pa kaži, zaboga!
DACA (plane): Eto je, ona opet pruža jezik. VASA: Ama, mir, kad vam kažem! SAVA: Smirite se, jer ako meni mrkne, zapušiću vam obema usta! KALENIĆ: Slušajte, strina-Daco, i vi, prija-Sojo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je upoređena s crnom monaškom siluetom, senka je, čini nam se, morala iskrsnuti baš onda kad svetlost svesti konačno mrkne: „Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano previjao i lomio.