Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona, punih onog svojstvenog ćutanja u nekom užasno mirnom i mrtvačkom stavu savršene nepomičnosti klatnâ. On oseti kao dase kandže neke nevidljive, hladne kao led aveti privlače iz mraka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedan ga je bio ujeo za ruku. U tom zatvoru, apsenik bi brzo naučio kako je u mrtvačkom sanduku, a izgubio bi i pojam o vremenu.
Ima u Vijeni četiri kockarnice. A zašao je u sedamdesetu. Kroz koju godinu, ostavio bi ženi bezbroj dukata na mrtvačkom sanduku. A ima li lepšeg, i raskošnijeg, života, nego što ga bogate udovice u Vijeni imaju?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čulo se da je ceo srebrobogati Zemun pohrlio da je vidi na mrtvačkom odru, toliko je to bila lepa gospoža i toliko je imala, i mrtva, na sebi skupocenih haljina i nakita.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime.. I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi. Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri?
Dve ruke koje čitaju „Borbu“. U toj drvenoj rupi, sličnoj mrtvačkom sanduku, gde se spava, hleb i vino i krevet od dasaka. Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime... I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...
V. Ilić CXXIV Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svom Ležao sam međ' vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A docnije, privlačio me on sve više i više pa me vukao sebi, i nekom osobitom i čudnom mrtvačkom draži upijao me tako, da sam se ja, ležeći sa strane i naslonjen srcem na njega, osećao kao na samim prsima njenim,
„Gle, gle“, kažem, „što jaučeš žalosnije, sve mi je smešnije. Volim da te gledam tu, eto tako, u tom krevetu, kao u mrtvačkom sanduku.
Posle kišnoga dana pred noć je granulo sunce i obojilo žutom, mrtvačkom i žalosnom bojom livade i proplanke oko nas. U smaknutim strojevima mi smo nečujno i žurno gazili po kaljavoj zemlji u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad došla tamna noćca I zaspalo Cvet-devojče, U snu joj se prikazalo Sablja-momče, sahranjeno U mrtvačkom ogrtalu, Pa je njojzi govorilo Glasom šupljim i potmulim: „Zakletve se tvoje seti, Zakletva je pogažena Srcu nemir,
Podunuo vihor vetar, Otvorio staklen prozor, Ugasio oganj žiška, I u sredi sobe male Stoji ono Sablja-momče U mrtvačkom ogrtalu. Dvoje mladih zagrljenih U kamen se pretvorilo. Sablja-momče progovara: „Zakletve se tvoje seti!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Soph. Oed. rex, 3, i Paul Stengel, Die grіechіѕchen Kultuѕaltertümer2, München, 1920, 80. B. ima ugledno mesto i u mrtvačkom kultu, možda i tu kao apotropajon. Kad čovek izdahne, meće mu se u ruke b. (SEZ, 19, 240).
Vuk, Pjesme, II, 1, 48, 70, i Posl., 6167: »Tako mi soli i hljeba«). P. je, pre svega, osnovna i neizostavna žrtva u mrtvačkom kultu i kultu predaka. Kad čovek izdahne, dok je još u kući, meće mu se više glave p. (ponekad p.
(»da se deca ne bi u snu plašila«, SEZ, 14, 19). Njegova apotropajska moć razlog je što se on izdašno upotrebljuje u mrtvačkom kultu (»miriše na t.
I tri klasa raži (SEZ, 86, 1974, 441 i 449). — O j. u mrtvačkom kultu ima nekoliko verovanja koja valja spomenuti. Nju drži i dušovađa, po narodnom verovanju u Leskovačkoj Moravi: »Kad
Bob (vіcіa faba). U članku Badnji dan i Božić (SKG, 11, 1924, 40) Čajkanović ističe »važnu ulogu« boba i pasulja u mrtvačkom kultu kod svih Indoevropljana i naglašava: »Naš narod upotrebljava pasulj i bob pri gatanju, a svi predmeti koji se pri
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
od bola, panika me je sve više zahvatala, pauk je postajao sve teži, gubio sam dah, kao da sam se odjednom probudio u mrtvačkom kovčegu hvat ispod zemlje i shvatio u trenu da su me živog zakopali, a da ja ne mogu ništa da učinim osim da umrem a ne
Ilić, Vojislav J. - PESME
debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...
1893. (SA POGLEDOM UGAŠENIM) Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svome Ležao sam međ vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili.