Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
DOROTEJ Dimitrije Svega se sećam, naročito našeg prvog susreta. Sve je onda bilo tako neobično: i taj dan, i on, i Mrtvaja vir.
Ponekad sam odlazila na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od ljudi, kupala se naga i ogledala potom svoje lice u bistroj vodi.
prvi put posle toliko vremena, kako mi u kovčezima leže lepe haljine i kako bi bilo prijatno ponovo se okupati u Mrtvaja viru, smaći ovu smrdljivu štroku sa sebe i namazati se mirišljavim uljima i pomadama.
Sastajali su se tajno, o čemu sam samo ja znao, u šumaricima iznad Mrtvaja vira. Istoga dana kad je Jelena, vlastelinka, Lauševa žena, proterala Janju sa Kule, nestao je i Ćirjak.
Odjednom osetim i sam neko golicavo ludo strujanje žmaraca duž kičme. Nestade teskobe, živnem. Odem do Mrtvaja vira. Skinem sa sebe odeću i bacim se u prozračnu zelenu dubinu.
Čim se senke skrate, zatvorim ovce i goveda u tor i požurim na Moravu. Našao sam zgodno mesto za kupanje. Ispod Mrtvaja vira reka se račva u dva rukavca. Jedan od njih prolazi ispod gužve tankih vrbovih prutova koji vrhovima dodiruju vodu.
ko ne naiđe kroz čestar, jer bi se i to nekim slučajem moglo desti mada nijedan puteljak ne vodi ovuda, svi su ili oko Mrtvaja vira ili nizvodno na tri strelometa kod Ristovića vodenice.
Kad sam se malo privikao na vrelo bleštavilo, okrenem, gotovo slučajno, ili zbog mutne slutnje, glavu ka Mrtvaja viru. Bože, zar je to moguće?
Dimitrije se pravio kao da ne opaža. Ostao je kod uzgred spomenutog „Video sam danas Jelenu na Mrtvaja viru“. Dimitrije Moje nevolje se produžavaju: ne znam ko sam, kuda smeram, šta hoću i zašto radim.
Odavde, iz vrzine u koju sam se sakrio još jutros, prežam tren kada će džombasta grbava stena iznad Mrtvaja vira primiti na sebe moga brata u Hristu, bivšeg monaha Doroteja i lepu vlastelinku Jelenu, ženu namesnika župe
Ljubav je bila na delu. Povila je njezinu lepu glavu u stranu, oborila joj oči prema vrtlogu u sredini Mrtvaja vira, a njegovo je stasito telo nagnula nad plićakom.
u džbunje, tu oblapornu tičurinu gladnih očiju, koja je svila svoje gnezdo u kakvom jarku; izdužila šiju prema steni nad Mrtvaja virom, zažagrila očima i čeka kad će patinuti onaj razgovor. Razgovor!