Dučić, Jovan - PESME
Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i sivu, u mraku.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kad telefon postaviše iza kapele on uđe u ispražnjeni oltar u čijoj ga mrtvoj tišini zadahnu osećanje smrti, pa se brzo pope na toranj crkve.
Gore, u onoj mrtvoj polumračnoj šupljini, u onoj smrtno hladnoj tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona, punih onog
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dok je drugu četvoricu pregledao, u jednom, nepomičnom, redu, u mrtvoj tišini, na hodniku, Pavle samo ču kako Ševič uzvikuje imja i čin lajtnanta Burke Gajiča i Mihaila Gajdaša, a za trenut
kad su joj se smejali i od nje bežali, on se, začudo, kajao, zaboravljao bes, i vraćao joj se, u sećanju, kao i svojoj mrtvoj ženi. Bio je potresen sudbinom, koja je postigla tu lepu i mladu ženu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mlada, sveža i topla poezija Branka Radičevića imala je dah mladosti i proleća, i bila kao oaza u suvoj i mrtvoj pustinji ondašnje bezlične, beskrvne i ukočene didaktične »objektivne« poezije.
Milićević, Vuk - Bespuće
“ I u mrtvoj noći bez života i kretanja, on neprestano mišljaše na nju i na njezine riječi. On se prevrtaše s jedne strane na drugu i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da nisam istukla ja nju, ona bi mene. Sad ište da joj boj platim — plaćali joj mrtvoj pokrov. ADVOKAT: Stvar je kuriozna, treba mlogo študirati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
vodu. Uskim seoskim putem, između njiva obraslih visokim kukuruzima, kretali smo lagano ka prelazu na mrtvoj reci Bitvi.
okretoše unazad i u besomučnom naletu, bez komande i reda, gazeći stoku i ljude, poleteše ka onom jedinom prelazu na mrtvoj reci Bitvi. A tu se sudariše sa novom kolonom.
Jer za prednja odeljenja ne postoje propisi stražarske službe i stražar na mrtvoj straži puca i na svoju rođenu senku. Dalje nismo smeli. Rešimo da se vratimo, pa onda da skrenemo levo ili desno.
Pandurović, Sima - PESME
i ne zna da dolazim verno Dragani svojoj, uz pevanje tica, Svežinom noći, pod lepotom zvezda, Kad instinkt snóva mrtvoj dragi kreće, Kad spava zora i spavaju gnezda, I bledim mirom uljuljano cveće.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Prazna torbica, — zla brašnenica. — Kad nema pogače, dobra je i ovsenica. — Prazna ruka mrtvoj druga. — Prazna ne pali. — Na siromaha i zec vadi pištolj. — Teška je nemoć šupalj tobolac.
O DRUŠTVU — Jedna lasta ne čini proleće. — Sam čovek nikud pristao. — Sama ruka mrtvoj druga. — Čovjek je sam kao dub posječen. — Ni u raju nije dobro samome. — Tuđinu se hvali a svojemu se požali.
— Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka. — Pošto čovjek umre, glava ga ne boli. — Svemu je lijek do smrti. — Mrtvoj glavi leka nema. — Po smrti nema kajanja. — Jednoj smrti ejvala, a druge se ne bojim! — Smrt se parom ne kupuje.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131. U mrtvoj kobili drob govori. 132. U nas jarac čudan jarac, u njega su rozi čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
započe kroz suze: — Da si prost i blagosloven, lipi moj sinko, da srićan budeš u svetome redu, da svojoj majčici i mrtvoj duši olakšaš... — dalje nije mogla od plača, no mu odreza bič kose, koju ižljubi i odnese da spremi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći... dok san žudni, mili, Krilom je, mekim k'o paperje laste, Oseni tužnu, umornu, na svili.
Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, K'o olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu.
St. Luković CLVIII O ZAŠTO? O zašto smo se, zašto smo se sreli Na mrtvoj stazi opora venenja, Pod mutnim nebom maćijskog jesenja! O, zašto smo se pogledali, je li?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Među srpskim liričarima jedva da iko ima nadahnutijih i dubljih stihova o „mrtvoj dragoj od onih koje je Stankovićev savremenik Vladislav Petković Dis dao u pesmi Možda spava.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Uzabra ga starac sedi Pa ga mrtvoj ćerci dao: „Oživi mi, jedinice, — Ma ja raja ne gledao!“ — To izgleda romatično, Možda i jest — ko bi znao!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Dovela bih je, Kad bi mi veri dodat umeo: Da grešan čovek rukom sakatom U hladne žile mrtvoj lešini Veselog žića krepke sokove, Veštinom nekom ili mađijom, U jednom času može uliti... Dovela bih ti kćer!...
(Gleda kroz prozor.) Sirota žena! Jednako ljubi usta bleđana Potpori mrtvoj tuđe starosti!... Sad joj baš Ćerim nešto šapće... Trza se... Dobro!... Evo, zastade!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
II Deligrad, 6 avgusta u četvrtak, 1876 god. ...Kakva razlika između života u štabu i života kao dobrovoljac na mrtvoj straži, gde Turci svaki čas uznemiravaju i ne dadu trenuti...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi mi ostali sitni smo prema ovome koji stoji kraj puškarnice na mrtvoj straži i zvera u mračnu noć... Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ta vest bi, velim, tužno radosna Razorila mi crnu hraminu, U kojoj jedan život nesrećan Parastos drži mrtvoj prošlosti; A prošlost mi je sva: Venecija!... I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati...