Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Gle kako se braća moja u mrcine stvore i krivi mač iznikne u svakom ocu iz prsa i preseče gnusobu kćer samo što pokriva ranjena ždrela ima li koga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari, koji dugo nisu jahali. — Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin. — Podnaredniče, od jahanja sam dobio rane... — Rana na ranu, i eto ti lek...
A ovde, ljudi se raspadaju šireći strašan zadah. Ili ih surovo bacaju u jame, kao mrcine. Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se živi ne bi okužili.
Onda se nasloni na sablju, desnom rukom podboči i strogim glasom povika: — Šta se vučete kao mrcine. Brže, brže! Vojnici su opazili ljutnju narednikovu, ubrzaše hod, okrećući se stalno, kao da nekog iščekuju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„A di su?“ zapita Bakonja. One dvije mrcine što grizahu iz jasala pogledaše ga zlovoljno, pa obrnuše glave od njega, kao da ćahu reći: „Nas ne pitaj!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Naročito bi se naslađivale one mršave mrcine iz štala. Zato sam se povukao. Ćutaću i čekaću. U ovim vremenima pobednik je onaj ko preživi.
Moja močvara ostaje neizmenljiva. Mutna vodurina koja se ljeska na suncu, zadah truleži, crknute mrcine koje plivaju unaokolo, rojevi komaraca, belouške što lenjo puze kroz trsku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
refleks unutrašnjeg nagona za poslednjim dahom, oči su plamtele, i bludeći tražile ma jedan zalogaj samo, ma i mesa one mrcine što leži pokraj puta. Bili su to poslednji trzaji mnogih.
gurnu Protića: — Zar ti mučenici ostavili zemlju, prešli hiljadama kilometara, pa ih pored živog popa zakopati kao mrcine... — Ama, to jest, ali... — Molim te, izvini, zavi me stomak.