Dučić, Jovan - PESME
POZNANSTVO Kada je poznah, nebo beše mutno, Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, I sve očajno žurilo za mrenjem.
Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.
I da nikad strašni ne vidim ti presto, Ti mi dade sumnje mutno oko ovo; No da večno pitam za tvoj trag i mesto, Usadi mi bedno srce čovekovo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U onoj mutno-slatkoj zabuni, sa licem koje je otkrivalo sav nemir, Jurišić se ljutio na sebe i besneo: „Ja sam nitkov.
Dakle, onaj prvi susret sa Natašom onoga dana kad je došao, ukloni ono mutno-bolno osećanje što se onda, na onom putu, i na onakav način rodilo u duši Aleksijevoj.
Afrika
i u svom srcu kao i svi crnci što su je osećali oko mene; kao zemlja koja je natopljena njom, nebo koje je tako često mutno od nje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek što to reče, pokaja se, jer vide, kako joj lice pokriva neko samrtničko bledilo. Njene oči su ga gledale, sad, mutno. Ona onda dodade da je i on, svakako, jedan od onijeh, što na glavi nose, mesto svoje, tuđu kosu, sa mrtvih skinutu.
Hoće Paja da nas odsanjka u Rosiju!“ Kroz tri dana, jedno popodne mutno i oblačno, postmajster Hurka došao je Pavlu, da ga izvesti da je i lajtnant Petar Isakovič, sa ženom, stigao.
Oči njegove žene gledale su ga na njegovom putu, tužno, mutno, a oči Božičke, zažareno, nepomično, kao da žele da ustrele i ubiju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sunce nije moglo da probije oblake. Bilo je mutno, ali toplo prepodne. Iskočiv iz kola, Komesar se obazre da vidi hoće li biti kiše, pa stade pred njih.
bi bledu njenu kožu i grudi njene i oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba, koje ga nikad ne pogledaše mutno.
konja, pri tom zurenju u otvoreno polje, u kom je, nad jarkovima, zaraslim čkaljem i koprivom, spuštalo se sivo nebo, mutno, pred kišu. Konj, inače miran, opuštene njuške do zemlje, frkćući u plevu, trže se kad mu priđe.
Velika dubina reke i gusti vrbaci, iza kojih je bilo, sad, sivo, mutno, kišno nebo, zjapili su pred njihovim očima, kad bi se zagledali onamo kud vojska i Isakovič odoše.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ali prozor nije nikako mogao da se otvori, pa smo zurili u nju kao da je u nekakvom prašnjavom akvarijumu, sve dok se mutno staklo ne pokrenu i ne odnese Veru u noć. — Nije ni ovde tako loše... — zaključi neko.
kamen pod stopalima, zujanje muva, dosada i prašnjavi oblak usred koga tutnji stado ovaca — to je bilo sve čega se mutno sećao.
Iznenada, iza oblaka izroni pun mesec, pa dve reke mutno blesnuše poput sečiva ukrštenih sablji koje je neko zavitlao u tamu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Glas iz detinjstva (naslov jedne lirske ovog pripovednog kruga) javlja se kao mutno poluslepog starca, koji priziva neku nepojamnu dobrotu života, kao svetlost što odavno je oslabila, ali zapamćena
su razvili preteranu sumnjičavost; u stalnom dosluhu sa ritmom godišnjih doba, sa listanjem i venenjem, sačuvali su i mutno pouzdanje i boljitak.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Trudeći se da bude na visini svoga predmeta i da izgleda svečano učen, on je pisao razvučeno, zamršeno, mutno, često sasvim nerazumljivo.
On vrlo često nije znao šta govori, i sva je verovatnoća da je hotimično govorio zapleteno i mutno da bi davao utisak genijalna čoveka. Stil mu je težak, nejasan, često sasvim nerazumljiv.
Radičević, Branko - PESME
Al' učas lati g' uspomena neka, Pa zlato svoje turi od sebeka, Još okom tužnu nemilo preseče. To mutno oko njojzi 'vako reče: Otale ajde, ja t' prvi poljubi, Ma zlotvor prvi sve drugo obljubi!
To mutno oko njojzi 'vako reče: Otale ajde, ja t' prvi poljubi, Ma zlotvor prvi sve drugo obljubi! Al' mutno oko ona razumela, Pa odma na to povrisnula bela: „Oh Stojane, oh tako t' Boga živa, Ta što sam tužna ja evovde
Pa stoga sam malo neveseo, Eto, brate, što si znati teo.“ Taku reč je Radivoj zborio, Mutno lice malo razvedrio. Beše l' setan baš zato zaisto? Je l' mu srce kao lice čisto?... Bar Mileta misli da je tako.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Sve to izgleda lepo kad se priča. Ali tu ima nešto mutno... Dosad sam osećala samo bol. I zato što gubim dete, i zato što se sa mnom tako postupa. Ali sad osećam strah...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
čelo, nos mali, usta debela, ispupčene jagodice, razvijene vilice s gustom i čekinjastom bradom, sve to beše podivljalo, mutno i tužno.
A Tomča na gredi, što štrči iz kućna temelja, seo baš ispod fenjera. Gologlav, gleda u mutno nebo, mesec, i sluša iz sobe igru, pesmu, krike i vesele, koje tek sada, kada on iziđe, poče u svoj svojoj silini.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu starica stoji
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Sivo sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole,
Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o britkom kosom oboreni cvet...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
One sve senče drago i nežno, i ljube sve što se gubi, u nebo mutno, beskrajno snežno, u sneg što sahranjiva, kad ljubi. Senka je njina kao paučina tanka, što drhti nemoćno, meko.
Sve je tako zamršeno. Što dalje u predgrađa, sve je više mutno. Svetiljke tramvaja pale se; sa njih kaplje neka prljava vlaga. Deca me sreću, tolika deca.
Nebesa raznih predela, vode i trave, stresla su sa mene sve što beše strasno, bolno, i mutno; volim njih, i znam da je sve ostalo samo priviđenje.
Prelivaju se preda mnom, sa Istoka i Severa, kao more. Sivo, kao pesak beskrajno nebo Bačke, mutno more, u kom gomilaju oblaci, kao pena i dim, neprekidnih bezdana, u jutru.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jer ja ne znam ni kako izgleda Moj voljeni čukun-čukundeda! Mutno ga nazirem, izdaleka Preko dva brda i tri veka, Grmalja, sa brkovima do ušiju, Vidim muškarčinu najmuškiju,
Rakić, Milan - PESME
NASLEĐE Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih. I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije bila ni vrela, niti osećala jad, bol, već je bila utučena i čisto skamenjena. Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala.
Pandurović, Sima - PESME
savesti, Na pučini ustalasanog osećanja, U dane sumnje, nepogode, straha, Lelujaju se svetiljke sećanja: Far nadâ mutno sja da nam navesti Obale spasa i odmorna daha.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ćuti, krivac. Slab i neotporan, čeka njene prekore i udarce. Njeni uzdasi i mutno, muklo ječanje, to je gnječenje glave. Sav je sebi iscepan u duge. Pukotine između njih nemaju dva.
Zastaje kod vratnica, odmara se, u očima mu dva mutno osvetljena prozora, a u glavi tutnji kašalj, mukao, suv. Bože, zar nisi mogao mene da mimoiđeš? Sve, znači.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ J. Jovanović Zmaj XXX ZIMNjI DAN Oh, kako je sivo, tamno, K'o da nije danak svan'o; A nebo je tako mutno, Kao oko isplakano.
A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je
žalostiva, Ponosita, setna, bajna; Pa se smeše bajna lica Iz okvira mutna dima, Drkće, strepi star Lem-Edim, Mutno mu je pred očima. „Oh, Šerifo, - džanum Ato, Oh, Zulejko, tanka pasa, Aj, Zaremo, suho zlato Sećaš li se onih časa!
J. Dučić LXIX POZNANSTVO Kad sam je pozn'o, nebo beše mutno, Zadnje su ruže umirale ti'o. Jesenje vode šumljahu zloslutno; I ja sam sniv'o i tužan sam bio.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i stari dom.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
koje ima za predmet pojavu, a ne suštinu, isto tako je uživanje koje proističe iz nadražaja naših čula relativno, mutno, samom sebi nepouzdano, prividno i varljivo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Umiri se, Jaćime.“ Ali Jaćim nikoga više ne gleda i ne vidi, mutno mu je pred očima, niti se obazire što su već svi pogledi upereni više u njega negoli na župe i zastave.
U glavi okoreloga ratnika onaj ulični haos kao da ponova ožive, ali ožive nekako tako i mutno i zamršeno, da se isti taj haos i vreva činjahu baš kao neki san, ili kao čudna java sa one strane života ili sveta.
Eto ko je on. I danas, srećan od ispunjene dužnosti, sa dušom punom slavnih i besmrtnih uspomena, gleda on ovo mutno, sivo i sitno vreme i veruje. Da znaš kakva je to vera!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ona bi se osmjehnula, ali je i taj osmijeh ostajao ograničen na sama usta i treptao oko njih, tek blijedo i mutno uočljiv na krajnjoj ivici vidnog polja. Prožimala me sve dublja hladovitost tih očiju, i sve više osvajala tuđost.
IX Danas je tmuran dan. Noćas sam osjetio kako se mijenja vrijeme. Negdje iz velike daljine nadolazilo je nešto mutno i sklupčano, prolijetalo mimo moj pritvoren prozor, nalijetalo na krošnje drveća i nosilo se s njima mrseći im granje u
I tad se na općinskoj vijećnici i na čitaonici klatila trobojnica oborena na pola stijega. Mutno se sjećam jednog dramatičnog popodneva kad je, poslije nekih izbora, po kazni premješten jedan učitelj, njihov vatreni
Tonuli su u pomrčinu rujno razboljeni sutoni, s tjeskobom krajnjih rastanaka i s jezom konačnih potonuća. I opet su mutno svitale nove zore i nalazile me s grudi punom smrti i s ustima punim njenog crnog ukusa. Smrt. Vječita misao.
A ako je lukaviji, ako je to neki seljački, mutno podozriv tip, tad se opire, i skuplja posljednje moći da se od nečeg nejasnog obrani.
Iza njega, ona puška, nabijena do grlića Ibzenom. A u trećem redu, iza leđa te replike, mutno se ocrtava još nešto: slutnja protureplike: „Da dragi moj, ali Ibzen je Ibzen!
Hvatalo se mlako proljetno veče, meko i nagnjilo, po rubovima malo mutno. „Kozmopolisov“ hubertus postajao je težak. Noge su ocjećale onu posebnu proljetnu mlitavost, poznatu
Javljalo se kao nešto što uporno traži da bude zadovoljeno, i što odatle obećava neko smirenje. Mutno, onako kao što se u zimljivu zoru javlja sjena pomisli da bi trebalo bolje navući na se jorgan: osjećanje tog „trebalo bi”
Katkad prizrak onog što bi trebalo prodere koprenu i mutno bljesne u pukotini svijesti. No odatle pa do kretnje koja navlači jorgan dalek je put.
Hajde, kod ovoga se to nešto lakše oprašta jer je mlad. Šutljiv je. I mutno nepovjerljiv. Crta koja mi također nikad nije bila simpatična.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Mutno sam osjećao užurbanost oko mene. Često je uza me bivala bolničarka.
Petković, Vladislav Dis - PESME
K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče. Ulica je bila pokrivena mrakom, Krovovi i kuće tonuli u tminu.
Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet; I znamo, radost ne može da se probudi, Opao cvet. SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje.
Jutro, podne, veče, Nebo mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Začinjajući, pušilo se u zdeli. —Gle, ulje se jedva cijedi! — opazi neko iz druš tva —Mutno je i nečisto, prosti bože, ružno ga je i gledati! — odgovori Cveta. —A masline zdrave kao dukat. Biće da je pri dnu.
Ogleda se i opazi uza zid naručaj naslaganih drva. —Izgorite prvo ovo... A imate li ulja? —Ima nešto... Mutno je i kaljavo. —Štedite, da doteče, jer ga nema ni u gospodara. Tada pogleda na maloga: —Što te boli?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kada je već u razgovoru sa ocem slomljena ćerka pristala na žrtvu i vraća se nazad: „Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala.
Prvo mutno i tegobno, a onda se ono što iznutra navire naglo uobličava u jedan vid telesnog zadovoljstva: „Onda bi počela da ide
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nastao je da sobom produži mutno pomešane zavete i Starine Novaka i raznih balkanskih kesedžija. Kačanik, Demir-Kapija i veliki putovi ka Serezu i
Nailazi Met Firaja. I zemlja je u tom trenutku lica imala. Zbunjen, preplašen, mrtvo korača i mutno, a još zverski, pogleda. – O, Met Firaja, a zar još šećeš po zemlji!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
HIMNA TEKELIJINIH PITOMACA svome dobrotvoru Na nebu si, sveta dušo, Tekelijo Savo! Tamo oči podižemo Kad je nebo mutno, Kad je nebo plavo. I kad srce u dnu strepi Tvoj nas nauk krepi.
tip (grč.), štamparsko slovo. tleni (crkv.-slov.), trošni. tmora, mutno vreme. tisak, štampa. trabun, bunilo, nesvest: govoriti u trabuni, trabuniti. trubadur, pesnik.
Petrović, Rastko - AFRIKA
i u svom srcu kao i svi crnci što su je osećali oko mene; kao zemlja koja je natopljena njom, nebo koje je tako često mutno od nje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ A tako se ne zvao imenom svetoga Porfirija, ako te uoči same mesopusne nedelje ne bacim u mutno Dunavo, pa neka onda raci tvojim poganim mesom pokladuju!... JANjA: ’Ma, ćuti, bedo!... Što si se, vraga, tako napsio?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ideš napred, a u glavi ti se budi mutno saznanje da je ovo poslednji čas, sad je sve svršeno, sad više nema razmaka i odgađaja već moraš napred dok te ne dočeka
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ XXII Oh, kako je sivo, tamno, Kô da nije danak svanô; A nebo je tako mutno. Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno
Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu.
Eto vam ga mojih želja! Eto vam ga moje pesme! Eto vam ga mog veselja! XLIV Moje nebo, jer je mutno; Moje sunce, — jer je selo; Moje cveće, gde god koje, — Jer je tako neveselo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nije lako pogoditi Čega više u osmejku, Il’ žalosti il’ veselja. Lice mu je tako mutno Kao nebo kad je kiša, A oko mu tako svetlo Kao sunce posle kiše.
MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA PEVAM PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje: Zvezde se kriju Nebo je mutno, Oblaci s’ viju Po nebu žurno. Oblaci strašni, Ah, kuda, kuda? Nemojte nebo Natkriti svuda!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A strepili smo mnogo za tobom. Kad tako nekad jutrom poranim I sa vrhova našeg Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla.
Vidiš: Krajišnici su, veli, razbijeni; nastaje, kaže, druga sudija. Mutno je, veli, danas vrijeme u našem otečestvu, ama će se, kaže, brzo izbistriti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Kiši... — reče smeteno žena. Nu Ivo nije znao što da radi, te gledaše na otvorena vrata u mutno vrijeme... I, dok je napolju padao suton, on je jednako stajao na vratima, a kako se sve više mrak hvatao, tako mu je
Ilić, Vojislav J. - PESME
A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas... I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!... 1880.
Sa krikom uzleće gavran i krŷži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okisô konjic I žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. 1889. PESNIK Izabranik sveštenih muza, on tamjan mirisan pali U hramu čistote čedne.
4. No počni, muzo. Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se talasa, Pa valom svojim o bregove tuče...
Na humku gavran graktajući sleta, Kovilje raste i kupina cveta. 6. Kad sam prvi put putovao tuda, Bilo je mutno novembarsko veče; Pustošna jesen ovladala svuda, A Drina šumi, peni se i teče, I prevrće se u koritu svome, Kô teški
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Misterij. Vi pesnici znaćete kakva je to tajna... A noćas baš ne trenusmo ni ja ni Mika. Ne znam, nešto mi mutno u glavi, nešto svetluca u očima, kao da sam i ja mačak. — Ma nije ni meni mnogo lakše.
Prost čovek, ali otac stipendijaša koji umire, mutno je osetio neku istinu o sirotinjskim stipendijama, i s respektom pogledaô Pavla.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
N.“) glasila ovako: „Jednog jutra, sreo sam ga sumorna i brižna; čelo mu je bilo mutno, a oči — one oči kojima je on tako duboko ponirao u dušu čovekovu — bile su pune nekog čudnog izraza bola i prekora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Veterinar puka... I tako posle toliko vremena, iako gladni, nasmejasmo se i mi ovoga večera. NA IVICI ŽIVOTA Mutno i ljigavo jutro. Pljuštala je kiša, zemlja je pištala, a vijugavi potočići romorili i razlivali se u beskrajne bare...
Sav izmučen od vatre, upalih obraza i ispucalih usnica, pridiže se s teškom mukom poručnik Antić i mutno pogleda ranjenoga druga pored sebe. — Ti si, druže, prebrinuo. Čvrknulo te i kaži: hvala bogu...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao stakleno zvono tišina je poklapala Carstvo. Već je i Car nekako mutno osetio da nešto nije u redu, pa za doručkom upita svog Prvog Doglavnika: — Šta je ovim ljudima, za ime sveta?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ove nam što su od vode telesne oči ne daleko motre. Ako je lepo i čisto vreme to malo podalje i vide, a ako je mutno vreme baš nakratko im je zgled i ni kroz koji zaslon, magla, što li bilo, nisu progledljive.