Obradović, Dositej - BASNE
ga u đubre; telo koje kad ostari, oslabi i izgubi svu toplotu krvi, ide kao zemlja u zemlju: za njih se toliko staramo i mučimo, a za slovesnost, koja u nami misli i koja je sposobna Pravdi, Istini, Bogopoznanstvu i svakoj božestvenoj
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Da bar ima dva vitla, pa bi nam bilo dosta mleti i danjom, a noćom — nek je nosi đavo! Ali ovako sve se mučimo bez brašna. Selo veliko, jedan vitao, naloga... Kud će dospeti da namelje svakome, kad samo danjom melje!
— More, muku ti mučimo! — reći će Đilas. — E?... A što? — upita Strahinja odbivši jedan dim. — Ta ostali smo bez vodeničara — prihvati Purko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A... ići ćete!... — nasmeja se Zavrzan. — Onda, druga stvar. Ja kao čovek velim: ako ne možete, da vas ne mučimo. Ali već kad možete, onda... da se ide... Hajde, Mašo kućo, hajde polako... Sad bar možeš biti serbez.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kratak je život za to, ponavljao je ono, što je u snu čuo: „Mučimo sja, svi se mučimo, debeli. Toliki ljudi umiru, tamo, u Duklji, na zimi, u nevolji. A žizn naša je kratka.
Kratak je život za to, ponavljao je ono, što je u snu čuo: „Mučimo sja, svi se mučimo, debeli. Toliki ljudi umiru, tamo, u Duklji, na zimi, u nevolji. A žizn naša je kratka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
!... — Pa, šta mogu ja? Dete na to pošlo. Drugo neće ništa... Mučimo se — odgovorila ona. — A ne, ne! Dobro je pošlo ono. Ne pometaj ga... Poznaje se čija je krv! — rekao on.
— upita on tiho i nekako plašljivo. Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula. — Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi. Odmori se.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Pa kad je tamo opširnije, šta ćemo sad nanovo da se mučimo? ti? DOKTOR: Znaš li, koja se zemlja deli na tri narodnos MANOJLO: Otoič se Zemlja delila na konje, ljude i magarce, a
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku. Za ostala mesta imamo, dao bog, strance.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kako, Bare? Kako, Šimeta? Kako, Vice?... Kako svi? — pita fra-Brne. — Vala bogu i Divici, sa zdravljem smo dobro, a mučimo se kako možemo — odgovori Čagljina u ime sviju. — Tako! — reče fratar i nastavi jesti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad se legne i sve smiri, zadugo se čuju uzdasi u posteljama: mučimo se. Ja sam imao bolesnu sestru, i uvek je slutnja nesreće tištala naše rastanke.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Eto, i on je učinio što i ja, još i gore, a čini mi se da je pametan čovek. Da li on vidi za koga se mi mučimo? Baš ću da ga pitam, ali neću sad: setiće se da mi je to popa govorio. Samo znam jedno: treba dobro otvoriti oči...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. Ratar zorom urani, Ore, seje, vlači, A gorčilo beleži Gde će žetve naći.
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. »Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Tako je, — javi se istiha Marija i nadoda k'o za se: — Mi, bijedni druzi, valja da se i sutra mučimo. —Ala, dico, leć'! — doviknu s kućnog praga majka im. — Ko će vas sutra budit'?...
— Platiću!... Tako svak govori... A još nisi ni lanjsko namirio... — Providiće bog! A eto, i mučimo se ... — Ča mi je briga kad ni koristi! — ljutio se trgovac. — Eto, sve ste izili...
— Jece li uredili svijet? — šali se doktor. — Samo strogo, a? — Mučimo sebe i druge, a da bi zašto? — s uvjerenjem odgovori Ivo i prihvati se naglo jela. — Ma i mora se strogo!