Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kako me neće biti? — Pa pobjegao i naš mitraljezac, Gojko. — E, moj kumiću, drugo sam ja a drugo mitraljezac — nabureno dočeka garavi kum. — Nema on za vratom osamdeset zavrzana koje svaki dan treba nahraniti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zatičeš me gde dižem zaklopce sa jela i od svakog po nešto uzimam. — Što ne čekaš? — veliš ti nabureno. I onda uzimaš pa sve mećeš u sahane, ređaš ih oko vatre. Ja te ne slušam već jednako uzimam i jedem. Ti se ljutiš.
— Šta ti je ono krivo te ga razbi? — Pa šta ću, kad sam ti toliko gadan, te plačeš od mene! — odgovaram nabureno. Gledala me. Kako se bila sagla da digne testiju, tako i ostala. Na trepavicama suze, usta bolno, plačljivo razvučena.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Protić se pojavio, nalakćen, na prozoru, i ja, i sad još, vidim kako se kiselo i nabureno smeši. Držao je šaku iza uva da što bolje čuje. Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prigrlio je pomodrelim ručicama hleb i, onako uplakan, nabureno gleda ispod oka onoga dečaka. — Ne volim! — veli ljutito Mića i odrečno mahnu rukom prema dečaku.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Striče, magarče jedan, ožalostio si djevojčicu, eno je — ode bogzna kuda. — He, a što ona tu priča — nabureno otegnu Stric. — Jest, pa mi se onda svi smiju.
— Odmah ja to osjetim. Sve mi se čini kao da me neko škaklja po leđima. — A ko te škaklja, kaži? — nabureno dočeka Stric. — E, to ne mogu znati kad mi je taj uvijek iza leđa — objasni Lunja.