Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Da je Kruška hteo oslušnuti, on bi čuo kako lupa. — A je l̓? — upita Turčin. Miloš prenu. — Šta? — Nadaš li se ti gostima?... Spremaš li večeru?... Mi ti se, bogme, spremamo... Miloš da propadne u zemlju.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
kako je, onaj je s onim rod, onaj je prijatelj, onaj onog mrzi, pa je sve jedno s drugim spleteno, pa otkud se suncu nadaš, led te tuče. Uzmi samo Milivoja. Kako smo mu dobri bili, pa on sad protiv mene za Micu proces tera!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, drugi, a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i rastrojen, Jurišić, nespretno i grubo izazva raspru, On teče da zna
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ništa. A ti? — Jedva malo pre dovrših. Ali sam sad sigurna! A ti, bolan, zar baš ništa? — Gotovo ništa. — Ti se nadaš u staru sreću. Seti se Solona!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „I da se ne nadaš e ćeš do malo nakljukati trbušinu, reci!“ prihvati Spasoje, u sred opšteg smijeha. „Zbilja, ljudi, to je za propovijest
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš! PROSJAK: Ti prvo pogledaj sebe, pa onda druge!
IKONIJA: Pa si se razočarala što nije? Ne zamajavaj se ti mnogo oko njega, taj će ti smestiti odakle se i ne nadaš! Ionako te merka u dekolte! CMILjA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, neće dugo!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče? Kuda oko gledi iz odaje tvoje Kad dan mrtav padne na radosno veče? O, ne tuguj za mnom.
Bojić, Milutin - PESME
No tvoj pogled luta, jer on Prošlo želi. Izvan duše svoje ti se sreći nadaš; Sadašnje ne pojmiš, a zbog prošlog stradaš. Ja, dovoljan sebi, ne znam pesmu jada.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Gladan sam! — Nisam ni ja objedovao, pa se ipak osjećam dobro, — opazi dum Frane. — Jer se ti nadaš popravci crkve, — nasmija se Ivo. — I nadam se! — Vama je lako!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jedan za drugim u istom povoljnom položaju, upućuju — kao da se loptaju — jedan drugome: „Što sad misliš, čemu li se nadaš?
Viknu njega Balačko vojvoda: „O Milošu, zar se mene nadaš?“ Pa on pusti jedan plamen modar, opali mu crnu mećedinu; a kad viđe da mu ne naudi, onda pusti vjetra studenoga: tri
Viknu Miloš iz grla bijela: „Eto tebe od šta se ne nadaš!“ Pa on pusti zlatna šestoperca: koliko ga lako udario, iz bojna ga sedla izbacio; pak poteže koplje ubojito, pribode
Što sad misliš, čemu li se nadaš? S dobrim sam te dorom rastavio; već predaj se, Senkoviću Ivo! Robom ikad, a grobom nikada“.
Pade vranac i pritište agu, nasmeja se Senkoviću Ivo: „Što sad misliš, ago od Ribnika? Što sad misliš, čemu li se nadaš?“ Poče aga Ivu bratimiti: „Bogom brate, Senkoviću Ivo, nemoj mene danas pogubiti, išti blaga koliko ti drago!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine. Lunja se pojavljivala otud odakle joj se najmanje nadaš: iz visoke travuljine pored rijeke, sa štaglja punog slame, iza krda mirnih goveda s mračna tavana, ispod guste nagnute