Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
crnja no da je munjom oprljena, od mesečarke crvenija i ljuća, od breskve sočnija, od masla bujnija, šljiva: bičem nadvoje presečena, jeribasma: mesečina u ustima, nozdrva zmaja, dinja, dimnjak i bunar, zumbul u proleće, zemljani lonac
Teodosije - ŽITIJA
Jer carstvujući Konstantinov Grad tada zauzeše i držahu Fruzi, a carstvo se grčko nadvoje raseče, jer nad celom Tesalijom i Ilirijom, u Solunu, bio je car Teodor, koji je pocle od Asena cara zagorskog u bici
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Što ćutiš? Nećeš valjda da prevariš? Iznesi to dete, nemo da si takav, neka ga majka pogleda, makar nadvoje-natroje, pa d idemo! HASANAGA (Jusufu): Nakitila se bogato, da mi se pokaže! Da me zablesne, da me zaseni!
Kostić, Laza - PESME
nipošto! Pa baš da možeš rukom samrtnom probuditi, oživeti i smrt, razmaknut među nepromenjivu, vaseljenu što cepa nadvoje, da mo'š oderat smelom desnicom sa božja lica nedignuti veo, na naliče okrenuti nam ga, da i to smrtna sila koja
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 137. Platno b’jeli Lelija djevojka Na kamenu sprama Sarajeva; Puče kamen nadvoje, natroje, I utonu Lelija djevojka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
i u vremenskoj stisci, Nastaje izveštaj, osvrt, članak Što ga pišu člankopisci i čankolisci, Al pošto se sve radi nadvoje-natroje, I u novinama mora biti tako kako je!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle se nešto izlomilo i zveknulo, sablja prelomljena nadvoje, šta li, pa se razgovetno razglegao oficirski glas koji se bunio: — Prestanite tući, Boga vam zverskog!
Mehaničkim jednim gestom on prikopča ono poslednje, prebijeno nadvoje, dugme na kaputu, podiže jaku da sakrije go vrat, crn i prljav od krvavog blata, pa se još jednom okrete i pogleda onu
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nameravao sam da iz praćke hitnem kamen tako da pogodim ribu, pribijem je uz stenu i presečem nadvoje. Rečeno - učinjeno. Ujak me je pogledao preplašeno i uzviknuo gotovo van sebe: ”Vade retro Satanas!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
miševi, A škorpije se kriju pažljivo U pukotine vlažnog kamena, Da ne bi onaj vazduh disale Što moje grudi cepa nadvoje... (Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Doneše mu suvu drenovinu; steže Marko u desnicu ruku, pršte drvo nadvoje, natroje, al’ iz njega voda ne udari: „Bogme, care, jošte nije vreme“.
Donesoše drenovinu Marku; kad je steže u desnicu ruku, pršte pusta nadvoje, natroje, i dv’je kaplje vode iskočiše. Tada Marko caru progovara: „Prilika je, care, od mejdana“.
Kamo oči? njima ne gledao! Ovakve se rane ne vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena nadvoje, natroje, a desna je ruka osječena, osječena ruka po ramenu, a po srcu sablje dovatile, ispale su crne džigerice“.
“ Tu dopade Novaković Grujo, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade.
“ Tu dopade deli-Tatomire, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade. Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire!
“ Tu dopade Starina Novače, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu štita presjekao, i desnu mu ruku osjekao, al’ natroje sablju salomio.
“ Pa poteže drenovu batinu, al’ se saže Todor po doratu, — nadvoje mu sedlo razlomio. Kad udari drenovačom Tale, tu se smjesta zametnula kavga.