Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
kuću, podgajila porod, ostavila za sobom stubove što će krsnu sveću držati, umrla na rukama svoje dece negovana i nadgledana!... Pa šta hoće čovek više?... Može li biti lepše smrti, samo ako i smrt može biti lepa?... Reci ti, Stanko!...