Jakšić, Đura - PROZA
Prošlost i sadašnjost svojim neprirodno hladnim postupanjem svaku su nadu u duši mojoj sledile, i ja nemam nade i nemam budućnosti.
naše prazne grudi ne osećaju melem njene sadržine, a duša naša, suzama pokajanja izobilno topljena, zaboravila je na nade blagu utehu — smrt je sve što nam u časovima gorkog očajanja srce razigra. — Imaš li oca i majku?
oko moga skrušenoga srca; na dušu pade noć, tama u kojoj oko nije moglo ugledati nijedne zvezde, nijedne iskrice nade... Strašno!... Dolazilo mi je kao da sam živa sahranjena, kao da sam sto hvati duboko pod zemljom.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zar mi u Boga verujemo manje nego kuvarica u pijačnu vagu? Zar je naša nada u Gospoda manja od nade ribara u crva? Koliko vredi naša tvrda vera? Litar ulja? Kilo soli? Tovar drva?
Provedosmo u ovom ceo vek, a nema nade da saznamo gde smo! Da nismo dospeli u nečiju torbu? Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši?
prstiju, širi, i za tren - dublji od veka u sunčeve oblake taj miris me nosi, sa ranom bez leka, sa svetom bez nade, taj miris me miri.
POČETAK DUGE ZIME Dolazi duga zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za sedam dana.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dobro utuvi što ti rekoh! — Hoću, prijo. E, bog ti dao! — učini Smilja s puno nade da će mu to pomoći. Anđa uze mašice, pa stade jednu po jednu žišku turati u onu vodu, a sve miče usnama kao da nešto
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I u ovim plavetnikastim kolu tima on vide divne i krasne slike, vide svoje lepe nade ostvarene... Čibuk mu ispade iz ruke, a u odaji se začu lako hrkanje... 8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli.
trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni nade da ćeš ga videti — onda je strašno!... Tu staje pamet, tu usišu suze... Tu se i sama srž u kostima ledi!...
Ali se nebo zatvorilo!... Moliše se bogu. Ali je bog ćutao... Ni nade im ne dade. Okretaše se ludima. Ali ih ljudi prezreše. Prezre narod „lopovsku kuću”.
Drugo je njega tištalo. Srećko baci na nj toliku brigu; a da li će on umeti odgovoriti, da li će moći ispuniti nade koje su na njega pale? I, sem toga, još nešto mu je dušu taštalo.
Dučić, Jovan - PESME
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne ljubavi bez nade! Vaj, ne recite mi nikad: nije tako, Ni da moje srce sve to laže sebi, Jer ja bih tad plakô, ja bih večno plakô, I
RAPSODIJA Da mi je da ljubim kao nekad prije — Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći Ispuniti opet cele svoje noći Suzama i slutnjom kojoj konca nije.
Ko zna plač idola pod zemljom? Ko znade Kletvu molitava zamuklih? I rane Nepamćene sreće i prestale nade? I gorčinu jedne suze ubrisane? PESME SRCA Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja dirnem Jocu za rukav i mlatajući rukama i prevrćući očima pokušah da ga upitam: „Zar baš nema nikake nade?” Joca, poznatom manevrom, zapevši nokat od palca za sekutić i odapevši, dade mi znati: „Hič!
To jest, zavaravamo ga da ne ostane bez one jedine životvorne i božanske medicine, bez nade! Ućutasmo. Ali ja njega ipak poznajem!
Afrika
Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade. Preko brata šaljem joj više od dvadeset niski najšarenijih staklenih perla.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, godine starosti, prošlost njihova, njihove žene, imovno stanje, narav, a naročito njihove želje, i nade, sve je to doprinelo, tih dana, da njihova budućnost bude različita.
Iste žalosti kakve je i on imao, iste nade, kao u onih, koje je lično znao, i iste žudnje, kao u onih, koje nije poznavao, ali za koje je slušao.
grofa Bestuševa, iz Beča, prvi prijem kod novog, rosijskog, posola prepričavao se, u Engelbirti, kao prvi zračak nade, posle Kosova. Zrak Sunca kroz rešetke zatvora.
Dolazili su da ga samo jedno pitaju: ima li nade da, još jednom, i oni vide bolje dane, i da se mogu odseliti u Rosiju?
A mnogi su se u takvoj prilici i bratimili i orodili. Taj svet se bio mnogo napatio, pa je bio snužden i bez nade. Isakovič je, međutim, govorio, i kazivao, malo.
Isakoviču su prilazili nerado, pa i kad bi mu prišli, prišli bi mu, kako rekosmo, samo da zapitaju: Ima li nade da i oni ugledaju jednom Rosiju?
Brankovič je umro, u zatvoru. Pećki patrijarh, Atanasije, nije više imao nade u idućeg ruskog poslanika – Bestuševa – pa mu nije više pisao ni pisma. Ućutao je i mitropolit Aksentije Palikuća.
Ni jedan živ čovek, međutim, još u punoj snazi, ne odriče se, lako, nade, sna, misli, koje je na srcu nosio, u mladosti.
tako oholo, sigurno, znajući šta hoće, i kud je pošao, bio je sad, kad je, eto, bio, u Kijevu – slabe volje, bez nade, a zbunjen toliko, da je sve češće mucao. Nije rečenice više završavao.
Teodosije - ŽITIJA
Heće propasti sin moj. Bog, koji mi ga je mimo nade dao, udostojiće me da ga vidim i da se nasitim ljubavi njegove. I odmah dozvavši jednoga od svojih vojvoda, reče mu: —
Pošto nikako ne mogade, veoma se ražalosti. A sveti vide duše njihove u krajnjoj tuzi, i rečju nade srca njihova utešivši reče: — Ako dobri Bog izvoli, opet ću se vratiti k vama! I tako se ispusti iz njihovih ruku.
tako i sada još više duhom poslušaš, i pošto se s Bogom čedo tvoje uzdah u tebe, da se ne posramim, da se ne lišim nade. Moli se za nas Gospodu, oče, u svojim svetim molitvama!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oslobođenje Srbije (1804—1815) probudilo je šire nade. Nova srpska država nije se, kao srednjovekovna Raška, stvorila u središtu Balkanskog poluostrva.
Odmah posle Portugalaca oni su oplovili rt dobre nade. Njihove su trgovačke lađe dopirale do grada Goa (u prednjoj Indiji) i zadržavale se u Persijskom zalivu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva Moje krpice od tačkaste nade OD žežene želje od šarenih pogleda OD kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem 2 Slušaj ti
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nastavnici i đaci držali su govore i plakali. Bio sam dobar đak. Dobar drug. Dečak u koga su se polagale velike nade i sin divnog, ucveljenog oca. Opazih kako Stari briše usta nadlanicom i rekoh mu da mi je žao što sam ostao živ.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Prođu devet dana. Ne zna se još šta će biti. Nastupi petnaesti dan. Lečnik mu kaže da je već bolje, nade ima da će se izvući, ali treba čekati još dvadesetprvi dan. Gospodaru Sofri je dan dugačak kao godina.
detentіo rei alienae (lat.) — držanje, prisvajanje tuđe stvari dešperatan, desperatan (lat. desperatus) — očajan, bez nade, brižan dehonestirati (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pošli sa njim i koji će ili izginuti, ili se vratiti tamo u blato, sve po tuđoj volji i za tuđ račun, odrekav se svake nade, on je ipak osećao nešto nad sobom, kao i to nebo što je letno veče hladilo.
Lekari mu behu već davno rekli da nemaju nade, jer su obojica bili uvereni da je ona sama pokušala da se otrese bremenitosti i da je zato nešto popila.
je dolazak gospože Dafine bio težak udar, kao što je za njega njena smrt bila prijatan događaj, koji mu je opet razbudio nade.
često odlazio gospodaru, vodeći sa sobom uvek i svoju najmlađu kćer, on je sa zaprepašćenjem video da su sve njegove nade uzaludne i da Aranđel Isakovič više nema ni ona crvena, vlažna usta, uvek puna turskih slatkiša, ni onaj uzdržani
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji nisu nijednog celog dana živeli od zvezdanih
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare.
Radila si čitavo prepodne, a od svega nema ni traga. Sve je pojedeno. Pogledala si ruke i utvrdila da više nema nade za njih. Skuvala si kafu i uključila televizor. Neka nedeljna utakmica.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dakle, pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade. U tom slučaju naglo poraste vrednost svakog trenutka, svakog susreta i doživljaja.
upoznali smo u detinjstvu: vraćajući se njoj, mi je zasnivamo na jednom novom planu, dižemo je do metafizičke nade.
otoku koji pliva u kosmičkom okeanu, to je istorija ljudske borbe i mučnog uspinjanja, istorija našeg strpljenja i naše nade u spasenje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»cara našega«, kako vele srpski zapisi iz toga doba — našle su velika odjeka među Srbima i probudile im velike nade. Srpski preseljenici u Ugarskoj, politički i verski gonjeni, svu pomoć očekuju od Rusije.
nauka, no lepa, utešna i ohrabrujuća slava narodne prošlosti, koja narodu treba da dâ snage za borbe u sadašnjosti i nade za budućnost.
ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad dobrim kod čoveka, koji je sin blata, i u ljudskoj istoriji, gde mržnja i nasilje uvek imaju poslednju reč.
Omladina je u posao ušla sa širokim programom i velikim planovima. To je bilo doba poleta, zanosa, nade i vere u pobedu. Ali uspeh nije odgovarao velikim očekivanjima.
potrebu narodne prosvete, prave hrišćanske kulture, etičkoga vaspitanja, verske snošljivosti, vere u narodnu snagu, nade u bolju budućnost.
On je pevao duhovnu klonulost posle 1848, velike nade, iščekivanje »izvesnog časa« šezdesetih godina, »liberalne nadežde« i slobodnjačke snove Omladine, nove političke i
To je duh i talenat kome još treba sređivanja. VELjKO M. MILIĆEVIĆ Jedno vreme polagane su velike nade na mladog pripovedača Veljka M. Milićevića (rođen 1886. u Čagliću, u Slavoniji, odrastao u Lici**).
Milićević, Vuk - Bespuće
— da izvadi, otme, istrgne iz nje komad suvog, mršavog kruha za se i za djecu; u tu zemlju on sahranjuje svoje misli, nade, brige i strepnje, i on je ne da, jer je voli sebičnom, grubom ljubavlju, što je njegova.
zemlji na kojoj su odrasli njihovi djedovi, vječno radeći i braneći je s puškom u ruci, sahranjujući u nju sve svoje nade i muku i jade i znoje, zemlji iz koje su se rodili generali koji su zaboravljali i svoje kuće i svoj jezik i svoju
On klikće kad opaža u njemu pustoš gdje se širi, nade gdje se lome. I kad sve zastane i zamre, kad nastane u njemu jedna čudna mrtva tišina, on osjeća u sebi njegovo
što joj je preostajalo, ona razdijeli u hiljade i hiljade trenutaka, punih nategnutog očekivanja, gorke zebnje i slatke nade da će se to sve svršiti onako kako ona želi, da će njezinu sreću povećati jedna kazana riječ u posljednjem času, i ona
Radičević, Branko - PESME
Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati,
Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I
Ne, nije tako kô što sam ti kazô.“ — „Govori, Mito, izbavi mi dušu, U tavno srce bacaš nade zrak, Pa oćeš taki da ugasiš opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove, Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I ja zanijemim sav ustreptao od skrivene lopovske nade: — Možda bih ga nekako mogao dohvatiti?! Noću se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor, gori čitavo
S lakim tračkom nade, intendant osmotri svoju prinovu neće li se, kojom srećom, ipak preobratiti u goveče, ali Vasilije je tvrdoglavo
— Ne zna — uvjerljivo reče konjokradica. — Ja sam ih sedmoro dosad othranio, to ti mene pitaj. S lakim zračkom nade komandir pogleda u čupavog pritvorenika i nasmiješi se.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Našto spominjati sve one želje i nade, one rane, ubitačne zrelosti, kojom smo se čak i ponosili?... Ja sam samo to znao, da ti nisi za mene, da si mnogo
Kostić, Laza - PESME
Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom veljih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
d.“ (Proglas štampan u Beču o Sreteniju 1852, i razašiljan uz Rječnik drugog izdanja). U koliko su se Vukove nade polagane na narodne pripovetke ostvarile?
Opet se putnik napuni nade da će doći do svoje aspre, te ode u hodžin stan, đe ga je poslao onaj starac. Stupivši preko praga prestravi se, jer
Lalić, Ivan V. - PISMO
Jer blažena je sumnja Kad senči obris nade u obnavljanje čuda Koje se zove ljubav. S tot vraćamo se, možda, Mestima zavoljenim: proveravamo pravac, Merimo ubrzanje,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kaputa starijih sestara, toliko zvocanja kada se vrate kući u desetku, a ne u devetku; ko bi normalan uložio sve nade u nekog studenta iz provincije da bi posle svega taj momak lepo zbrisao bez doviđence; ko bi oprao toliko brda prljavih
Nije se još sasvim oprostila od nade da od nas stvori normalnu familiju: mislim, nedeljne posete, cveće, kupanje i ti fazoni. Matori prvi odlazi u kupatilo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
znaku ipsilon-iksa, ali mi čuvaj pòkoji odsev s tamnog ekrana, makar to bio prevarin somot, krađin kaloper, ali i nade promil, embrion zametak nečeg čemu se ne zna potreba prava, razlog ni veza.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren. „Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi tiše.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
se i čekaju Na minulu slavu staru, Da zavrišti srpski konjic Na Miljackoj i Vardaru — Nadaju se, srpski sine: Ne prevari nade njine!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Da ga ja nisam pisao, ja bih mogao i reći što, al' ovako..: AGATON: Ja, znate, polažem velike nade na taj testament. Ono, i svi ostali polažu velike nade, al' ja mislim... ADVOKAT: A svi očekujete nasledstvo?
: AGATON: Ja, znate, polažem velike nade na taj testament. Ono, i svi ostali polažu velike nade, al' ja mislim... ADVOKAT: A svi očekujete nasledstvo? AGATON: Pa svi, dabome, i svaki veruje da je glavni naslednik.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegove nade dobiše još više maha, ali se odmah i presekoše. Sutradan desi mu se prilika da čuje smelu izjavu pisarevu i šaljiv
šta?... I njima tako nešto... da im čistimo cipele, na primer... Gojko uzdahnu, skrušen, bez nade, videći pred sobom sve crne dane, sve veće zlo...
nastavi ona, popravljajući razbarušenu kosu rukama i gledajući bolno, očajno, kao da je ovoga časa sahranila sve nade i snove svoje, kao da je sad tek izgubila mladost i sve... kao da je osuđena na večito zatočenje.
Mora ga izbegavati... I onda nastaje dugo, večno, beskrajno stradanje, bez ijednoga srećnog dana, bez nade, bez utehe... Gojkova se zebnja ispuni. Posle nekoliko nedelja oni ne imađahu više o čem govoriti.
Zašto ona odjednom oseti neku prijatnu zebnju u duši?... Zašto povrveše iz duše čitava jata nade i zanosnih snova?... Zašto joj se pronese u pameti odjednom sjajna misao: slobodna !... slobodna!...
Početkom avgusta, Ljubica ode svojim roditeljima. Sve je nešto do sada očekivala, ali se uverila da su nade varljive i uzaludne. Promenila se mnogo. Jedva bi je ko mogao poznati.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone. Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića.
U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade. U mirisnom nebu noćnom. Nade svih koji se bolno smeše.
U mirisnom nebu noćnom. Nade svih koji se bolno smeše. I, kad, opet, kao večni cvet, nad telima umornim, nebesa zaplave.
On se u to doba nadao da će, kod nas, biti neka vrsta našeg Frajligrata. Te nade se odrekao, kao što će čitalac videti, već u epilogu Lirike Itake.
Gorke zakone u osmehe tužne i lake, što sve kidaju strašću i miljem. I tako bez nade mesto u nas verujemo u šume mlade. I tako bez moći nesretni smo i ljubljeni ko noći.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sad tek nastade usmeno i pismeno prepiranje; zapitkivanje, očekivanje, suvišna, nervozna radoznalost i silno polaganje nade u tog jednog stranca, koji se očekivaše da spase zemlju, behu dostigli vrhunac.
Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zraci nade, ali i tuge za zavičajem. Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i
— Hvala vam, braćo, na ovako visokoj pažnji i počasti koju mi danas jednodušno ukazaste. Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave.
— Hvala vam, braćo, na ovako visokoj pažnji i počasti koju mi danas jednodušno ukazaste. Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve misli o prošlom životu, sve nade i snove mladosti zavio je gustom koprenom zaborava i kao nekog prezrenja... Hladna surova smrt zauzela je sve misli
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Na čelo uprave dođe gazda Đorđe kao predsednik, a sa njim i sasvim novi ljudi, nov opštinski personal, u koji su velike nade polagane. Taj epohalni događaj bio je 17 (i slovom: sedamnaestoga) avgusta.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Njeni su uspesi prevazišli sve nade onih koji su je opremili. Brod je na sebi nosio tadašnje najčuvenije naučnike, prirodnjake, fizičare, hemičare i
Preustrojen za naučna istraživanja prema iskustvu dotadašnjih ekspedicija, brod je davao nade da će rad ekspedicije biti uspešan. I nade su se pokazale kao potpuni opravdane.
I nade su se pokazale kao potpuni opravdane. Još pri prvim dubinskim lovovima ribarska mreža je izvukla iz dubine nove, vrlo i
okeana, koji spušta i diže aparat, imao bi ga tada lagano pomerati po plodištu u vreme kad se vrši parenje jegulja i ima nade da će neposrednim posmatranjem i fotografisanjem iz aparata takav pothvat rešiti vekovnu zagonetku jeguljine sudbine
koji takav primerak jegulje, trebalo je pomerati se postupno i sve bliže samome njenom plodištu, gde se moglo imati nade da će se naići na jegulje odmah posle mrestenja, pre no što one budu uginule ili progutane od morskih nemani koje u tim
Međutim, prvi počeci filmskog snimanja ispod površine mora već su ostvareni i daju nade da će se usavršavanjem tehničkih sredstava misterija ipak moći rasvetliti.
Sa takvim se aparatom do sada uspelo sići u dubine do 2000 metara, što daje ozbiljne nade da će se, kad on bude dovoljno usavršen i mogao i filmski snimati, moći njime prodreti u dubinsku oblast jeguljinog
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
niti me gnevom tvojim kazni u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u meni ako milosrđe tvoje ne pobedi mnoštvo bezakonja mojih.
te molim, nezlobivi Gospode, ni malo ovo prinošenje ne odgurni, koje prinosim svetom hramu prečiste tvoje matere i nade moje Bogorodice hilandarske, jer primih veru udovičinu što ti prinese dve cete, Gospode, te tako i ja prinesoh ovo,
Rakić, Milan - PESME
U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade. Starinski vitez, pun vere i nade!
Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu,
čedne, krotke, smerne, Kad čistotom trepte misli moje mlade, I u mojoj duši pobožne i verne, Zašumore himne, pohvale i nade.
Pa ipak, da si samo katkad znala Veliki kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi ko hala Sve druge misli, i nade, i snove; Pa ipak, da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela — Mi
Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene.
Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa, Privezan na konju, u dubokoj noći, Što gleda za stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći.
ko snežna lava, u istome času Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
još u meni prošli život sjaji, Čist ko na vodi labudovo krilo, Jer sve je dobro i čestito bilo, Smeh, suze, želje, nade, uzdisaji. Sve je u meni ko na grobnoj ploči: Ja prošlost branim od smrti što preti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato je ona sad, osećajući se pred Sofkom kao kriva, za te svoje nade i misli o njemu, svome mužu, stideći se te svoje slabosti, jednako krila od Sofke glavu i pogled i otimala se od nje da
I onda na tim udajama drugih one, neke od razdraganosti što im se nade ispunile, pošle za onoga kojega su volele i želele, sada se kao kaju, što su onda bile tako lude, stidljive i
sada se kao kaju, što su onda bile tako lude, stidljive i uzdržljive; neke valjda od bola i tuge što im se nikad one nade nisu ispunile, ne pošle za dragoga, niti će ikada osetiti šta je drago i milo — postaju toliko lude i besne.
Sofka, ovamo u postelji, gotovo se obeznani, jer oseti da se nema više kuda, nema nade, spasa. Krv će leći, sve će pobiti, a ona će morati biti njegova... Ali je brzo osvesti i skameni šum ispred njene sobe.
sobe, gde je svekrva sa okrvavljenom glavom ničce ležala, jednako se čulo njeno cviljenje, i to ne jako, nego tiho, bez nade, ubijeno: — Kuku! Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja!
A to njeno cviljenje, a baš stoga što nije silno, ne priziva u pomoć, već tiho, ubijeno, bez nade, baš zbog toga ono mu sve jasnije, sve silnije dopire do ušiju.
Pandurović, Sima - PESME
PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM 70 TRAG VREMENA 73 NA PUČINI 75 ODBLESCI 77 PADA CVEĆE 79 U
Duša je prazna! Red prosjaka što je Stao pred mene, to su želje moje — Dobro ih vidim — moje nade, strasti I misli, kuku! kuku! kako jadne, Propale sada, izvan moje vlasti.
Vaj! što im sudba sve spram mene uze? Uporno, tužno žaljenje se javlja I jasno doba prolećnoga neba, Snovi i nade... i svi tako živi; Sreća se vidi... i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba?
i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo!
Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute.
I isplak’o sam sve želje i nade Na hladni, surov, studen kamen taj. Pohodim, katkad, njene duše mlade I lepog tela sivi, trošni prah; Životom
I nose iskre plamenovi ovi, I pričaju mi moje doba slavno, Mistično, svetlo, s nade oreolom, Protkanom srećom, preliveno bolom, U kome trepti san života večna.
Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive.
Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive. ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi.
ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi. Ta jesen, vedri dani kad zastude, Tužnu mi jednu svečanost priredi, Sa pompom
jeseni vedre jedan oblak beo; Umire snaga, ponos duše mlade; Znamo još samo da je život ceo Iluzija duga sećanja i nade. ISTINA Ja znam da stradah, da žuđah i padah U svom životu.
kratki Cveća koje vene, lišća koje žuti; Nadama su bledim zastrveni kuti; I iščezli davno svi putevi glatki, Bivše nade, želje i časovi slatki.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
), ili prenesenog značenja (Šapat kuću gubi; Da nije nade skupa bi užad bila; Kada orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju; Bolest na hatu, a ode na raku), ili saveti i uputi:
— Gde se konji tuku, tu magarci mrtvi padaju. — Grmovi sporo rastu, al’ brzo se izvale. — Da nije nade, skupa bi užad bila. — Dok je čovek zdrav, i voda mu je slatka. — Došlo vrijeme da se more u rijeku davi.
Sveti Sava - SABRANA DELA
No, budući da se ne zna kako će biti i pošto ima nade da će se nekako nekada urazumiti, odustasmo od takve odluke. One koji se ne pričešćuju podvesti pod osudu kao
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ni po kiši od izloga do izloga... Nigde ništa... Ikonija, majko moja, nemam ni nade! PROSJAK (za sebe): Sad zovi, da vidimo ko će da se odazove!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave. Štrči mi iz loga gle čitav stub tela: Već sam sav otkriven i povratka nema.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i bolešljivi mehanski fenjeri, po njemu se zanose skele, pretovarene i škripave, sve obale Morave i Dunava samo su strah, nade su odavno potonule u glibavim putevima, nade su se pogubile u bezbrojnim odlascima i povracima.
skele, pretovarene i škripave, sve obale Morave i Dunava samo su strah, nade su odavno potonule u glibavim putevima, nade su se pogubile u bezbrojnim odlascima i povracima.
Neće biti ni poslednji, zna, a Milunku je isterao i njoj na polasku poručio da ga ne čeka u kući. Kuda će? Sve su je nade izneverile. U njenoj praznini nestade i zvonjave i ona se sva zgrči pred plač.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vojvoda koji se nada nije bila samo uloga koju je za sebe odabrao, u taj čas, iako je bila i uloga. Iza te njegove nade, kao oslonac, bila se zgusnula odluka da, ako izgube, nađe smrt.
Slušao je, u hromim noćima, romor voda i gledao u sebe, kao u ljusku: u njemu nije bilo ni nade, ni očajanja; čak ni osećanje krivice koje ga je, tamo u Sremu, proganjalo. Bio je prazan, i čekao.
Kao da je trag radosti, zaboravljene, ošinuo vojvodu. Možda je sve ovo bilo samo iskušavanje? Vratio se u Mačvu i mrva nade je zasvetlela u njemu: pozivao je ljude a oni cy ce odazivali; opet su bili spremni da ginu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah! ne recite mi nikad: nije tako, Ni moje srce da to laže sebi; Jer ja bih plak'o, ja bih večno plak'o, I nikada
U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade; Starinski vitez pun vere i nade!
vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade; Starinski vitez pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba!
Pa ipak - da si samo katkad znala Veliki, kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi k'o hala Sve druge misli i nade i snove; Pa ipak - da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela I mi bi
k'o snežna lava, u istome času, Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
A. Šantić CXXII ISPOVEST (1-5) 1 Na trošnom čunu, bez krme i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći, ja verujem sve...
Ona gospodari. Ja sam k'o Mazela, Privezan na konju u dubokoj noći, Što gleda za Stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći, Satrven i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude: Nit' imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s
Popa, Vasko - KORA
u zemlju silaze Iz svakog bola Koji ne spominjemo Po jedan kesten izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja. Pred njegovim očima poče da igra šareni mozaik sobe, a nade i sumnje lomiše se u njegovoj duši. On se zapita: „Nije li ovo vatreno vino uskomešalo moje telo i dušu?
Odatle pođosmo preko Indiskog Okeana prema Africi, oplovismo njen Rt Dobre Nade, uplovismo u Atlantski Okean, posetismo na ostrvu Svete Jelene grob Napoleonov, završismo kod Bahije svoj obilazak oko
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tako rčemo ađutant i ja u sva zvona, a komandant ćuti; dok, u stvari, mene poduzela neka pohotljiva jeza od slatke nade da ću maločas stezati ono mlado i čvrsto telo seljanke, sigurno i samo toliko žudno muških ruku.
avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom, odmoren i okružen ljudima, na svetlosti koja otkriva nove nade, kad je lakše podneti svaki bol. „Treba izdržati samo do sutra, eto tako nekoliko dana, i onda ću biti spasen.
Koliko juče saznao sam o svojoj nesreći, koja je skoro sasvim uništila razlog moje radosti i nade za povratak u otadžbinu.
da vide u čemu je stvar, ili onako kao kad se gleda u zamku zapala divlja zver koja se ludo otima, a nema nikakve nade da će se istrgnuti.
onaj, usred julske pripeke, svež i sladak vazduh i gledao ono nebo, što je isto bilo kao nekad, blago i nežno, puno nade i milosti nekako i gledao ga zadugo sve dok su oni drugi, što nisu bili okovani, radili neke vojničke vežbe, puno i
Tada osetih kako se munjevito pokidaše niti poslednjeg prijateljstva i poslednje nade. Baš u tom času ja začuh kako se kroz mrtvilo groblja razleže mačji jauk, koji mi smrtnom jezom zaledi srce.
da je svakom nadanju došao kraj i da će za nekoliko dana samo ostati bez najmilijeg stvorenja za koje vezivaše sve nade u budućnosti, od koga je očekivao da mu život ispuni najlepšom srećom na svetu, onom rajskom i nemogućom srećom o
Pa gospođa Leđenski oseti kako joj u duši opet ožive neka iskra nade. I tako, još više oživljena onim svežim smehom gomile, ona je promicala kroz nju živo i brzo i žurila da se nađe što pre
Ali šta je to što je njoj davalo snage da izdrži? Otkud samo istrajnost one nade? Otkud ona vera da će sve ono proći i da će nastati lepši dani? Šta je održalo njen razum?
da izlažem sve moje nedaće, ne sakrivajući od sebe ništa, a s druge strane mislio sam da iznesem izglede i sve moguće nade koje mi ostaju da se iz onih, zaista užasnih, nedaća izvučem.
Užasnut, ja osetih tada da su sve moje nade izgubljene i ražljutih se na leptira toliko da umalo što smesta ne opalih metkom onde gde sam zamišljao da se on nalazi.
Dakle tako, ništa osobito i naročito, sve dok njen otac, i protiv svoje i protiv svih nas nade ne zadobi jednu vrlo zavidnu situaciju u Beogradu. Tako se oni smesta odseliše, pa uskoro i mene tamo premestiše.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
kad sam gledao kako ih ozaruje kratkim bljeskom ko zna kakve daleke šimere ili utjehom ko zna kakve neizvjesne nade, svaki put sam pomišljao: evo se nesmiljena ruka demijurga igra s ovim nevoljnicima, odrazuje im svog ćudljivog miša na
Sve „slijepe nade što mu napučuju srce”. Sinoć, kad je u nedalekoj kapelici zamrlo i mrmoljenje sestrica kojim uspavljuju protekli dan i
Ako čovjeku pođe za rukom da taj karakter egzotičnosti poda svojim domaćim stvarima, ima nade da će i one postati zanimljive, da će i one moći da zainteresiraju „svjetsku javnost”.
Bespovratnije čak nego u samom životu. Jer u životu, na koncu konca, ostaje uvijek bar malo, malo nade, lude nade. U predstavi nema ni te lude nade. I zato, predstava je ozbiljna, veoma ozbiljna stvar.
Bespovratnije čak nego u samom životu. Jer u životu, na koncu konca, ostaje uvijek bar malo, malo nade, lude nade. U predstavi nema ni te lude nade. I zato, predstava je ozbiljna, veoma ozbiljna stvar.
Jer u životu, na koncu konca, ostaje uvijek bar malo, malo nade, lude nade. U predstavi nema ni te lude nade. I zato, predstava je ozbiljna, veoma ozbiljna stvar. Na neki način ozbiljnija nego sam život.
S posljednjim tračkom nade obraćao sam se prema bakici. Ali ne! I njene oči, inače obasjane pametnim sjajem iznutra, ostajale su zastrte onom
Sad je izgledala primirena. U njenim očima tinjala je žuta iskra zadovoljstva; valjda iskra nade da će unuk biti nešto razboritiji i spretnijeg udesa od njenog nesretnog Frana. Čitave noći nisam prilegao.
Na starčevu licu kao da se porodio tračak nade. — A kako onda glasi tvoj odgovor na to pitanje? — Za nekoga ko me pozna kao vi, moj oče, mislim da se moj odgovor da
Bože moj, nećemo to shvatiti tako da nam broj 7 prosto zajemčava besmrtnost! To ne. Ali, eto, daje nam neke nade da će nas, „bar za ovaj put”, to mimoići. O, bar za ovaj put! Bar još samo za ovaj jedan jedini put!
Kišilo je još od jutra. Neprekidno, ujednačeno, bez nade da će se nagli škropci smjenjivati s igličastim roskanjem i blijedim provredricama.
Nemojte se smješkati. Ta se naivnost mora oprostiti. Ljudima je potreban bar tračak, bar snoviđenje nade. Lude, slijepe, nade!... — Dalje!... — ... Sve su oči čovječanstva bile uprte u novo naddržavno tijelo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To znam dobro, zapazio sam toliko puta...« Čitav svet nade jurnu mu u dušu i pade na srce kao melem na ljutu ranu, a otud mu se razli neka slatka, vazdušasta toplina po celome
u zanesenoj glavi, ili bi da prodru u samu dubinu crnoga zastora i da nađu tamo ma jedan svetao zrak, koji bi davao nade na spasenje...
I odjednom mu se oči obrtoše niz put, kojim je došao... u njima se svetli poslednji plamičak nade, nade očajne, mučeničke... »Ko zna... ako se pokaže otud konjanik!... pramen guste prašine... Kralj može...
I odjednom mu se oči obrtoše niz put, kojim je došao... u njima se svetli poslednji plamičak nade, nade očajne, mučeničke... »Ko zna... ako se pokaže otud konjanik!... pramen guste prašine... Kralj može...« — Živeo Kralj!...
— E to jeste — reče on, kad stadoše da se ređaju pohare i ubistva. I opet obrće oči niz put, ali u njima već nema nade... Pomiriše cveće iz ruke, pa opet stane da sluša presudu...
Petković, Vladislav Dis - PESME
mnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.
bole i duh što me peče, Nek nose do nje, do plavoga neba: Ona je tamo, angeli je dvore, Ona je divna, oko nje su nade, I plave misli, i sve one pruge Velike sreće; ona živi dane Što čovek katkad u časima tuge Prozire, ali lika im ne
Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem. U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem.
1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako! A rado bih ja oplak'o Svoj Vavilon — stare dane I sve nade — zatrpane Sa životom; ali tako Suzâ nema baš nikako.
Možda me to zovu moje nade drage, I moj duh ostavlja ovaj plač dolina? Il' je to opelo za već mrtve snage I poslednji pogled zaspalih dubina?
Il' je to opelo za već mrtve snage I poslednji pogled zaspalih dubina? Možda me to zovu moje nade drage, I zalazak slave i ljubavi stare Uz osmehe cveća i pesmu vetrića?
Svuda kraj mene kuknjava je glasna, Krvave suze po krvavom cveću, Potmuli topot, ubijanja strasna. Idite i vi, moje nade zdrave, Nađite sebi vernijega druga: Ja moram ovde, kraj grobnice slave, Da pletem vence, da ih nosi tuga, Dok crne
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Moje nade da je ovo konačna odluka raspršile su se kada se viši inspektor vratio i rekao mi: “Vladin službenik (Regierungsrath)
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oni takođe nisu obraćali pažnju na mogućnosti za učenje i sticanje znanja. Ovo moje žudno čitanje naučnih članaka nade u oči Džimu, mašinisti i ložaču u Tvornici. On me ohrabri i pohvali što se bavim i takvim stvarima.
uverila da i ja živim životom idealnog američkog muža, da imam odličan posao u velikoj američkoj ustanovi i velike nade da ću sve oko sebe zadovoljiti.
Bez pomoći zemlje nema nade da se mogu savladati velika rastojanja. Jedan vrlo jednostavan eksperiment će nam to dokazati.
Svetski rat vam je otvorio dušu da slušate svaku reč koja vam u žudna srca uliva nove nade. A reči predsednika Vilsona i njegova dela na mirovnoj konferenciji u Parizu, mogu vam uliti te nove nade, pa je tako
A reči predsednika Vilsona i njegova dela na mirovnoj konferenciji u Parizu, mogu vam uliti te nove nade, pa je tako potekao i ovaj “Vilsonov dan”, koji njemu služi na diku, a vama na čast.
Bilo je očigledno, kao što je izjavio Hevisajd, da eksperimenti ne daju nikakve nade da će se umetanjem induktivnosti na takav način bilo šta postići.
Nadam se da se nade Svejsija neće izjaloviti, jer su one zasnovane na tačnim procenama potreba inženjerske profesije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” Pa se diže i tješio ih: —Daće bog te neće biti zla! A braća zahvalno ga gledaju i, utješeni, vraćaju se puni nade u tamnicu. U nadi, što ih već ne ostavlja, dočekuju oca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tračak nade, ako ga potražite, možete naći samo kad se duboko zagnjurite u sebe sama. Prema tome, prvi uslov je sabrati se u sebi
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” Ali on, eto, ode na robiju. – Pa onda polagali smo velike nade i na Hristinu tetka-Dacinu. Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
OMLADINI celoj i jednom delu njenom I Omladino, oči naše mlade; Omladino, ruke naše jake; Omladino, zvezdo naše nade — Ja te zdravljam kroz mutne oblake.
Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne. Bolje j’ da još neko vreme Jednim
Eno jarko sunce divno sija s neba, Želje oživljava, nade obasjava Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava.
Miljković, Branko - PESME
JAČA OD SVETA 125 SVEST O ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE SVETA 136 PROŠLOST VATRE 137 BUDUĆNOST VATRE 138 ZEMLjA I VATRA 139 OSEĆANjE SVETA 140 KRITIKA
III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.
Tebe tri sveta vole tri te vatre prže. A mi idemo ispred nade koju lutajuće pustinje proganjaju. Oni smo što su sve izmislili i ostali sami, ženo od svetog mermera bela uteho kojoj
Osluškujem pun nade strane sveta. Zalazi za mesec vreme. Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran.
Grade Nema osuđenih noćas svi sanjaju U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade Nema, ali nema ni straha od zmije Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje nužnosti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena
Verujem, mada bez nade ući mora u noć, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora, da smrt svoju ne izdam, da
Preselili smo cveće pod rep zmiji, A ipak nam je duša nade puna. Daj lobanju praznu za preživele laži; Neizbežni dodir sna i praha traži Imena posna trostrukih odraza.
je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan još volim onu koja spava. Uspomeno zlatni praže zaborava!
Seno Na tragu odlutalog cveta čije ime Miriše izvan vrta i vodi me Do čistih mesta, nestvarnih bez nade, Ružo pomerena najslađi moj jade, O kako divno traješ izmerena Svojom odsutnošću, odvažno mislena.
Vatro bezbolna, o žestino daha Onog čega nema, primedbo mog praha, Što prista na sebe, ali nade pun, Zbog koje je svaki svršetak nepotpun, Odsevom cilja neprozirnost smiri, Uvredu gline suncu, sjaj raširi.
Providnost lepotu opsednu da plane Kad prezirom kazni sve izlišne dane Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispražnjen jug i posvećene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke Kad pakao je ljubav i
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade. Preko brata šaljem joj više od dvadeset niski najšarenijih staklenih perla.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: Bolje našao! RADAK: I ti, Isače, s braćom čestitom, Sa beguncima, dobro došao! ISAK: Dobro, bogami! A trunić nade jedva ostade Da ću te ikad više videti. JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu!
Sad samo vešto!... A još je nade Da ću joj divnu ćerku dobiti. (Glasno.) Ti sina tražiš?... S kakvim obrazom, Protuvo svetska, roda lažljiva?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To su po svoj prilici i Černjajevljeve nade. Eto kako izgleda sad naš položaj, o kome đeneral veli, da »nikad nije bio povoljniji«.
Namah opet obuzima te crna misao: ovo su poslednji trenutci... Uspomene iz detinjstva, lepi mladićski snovi, nade, planovi, prijatelji, sva mila i draga stvorenja, ceo prošli život — sve ti to sad navali i slomije se u ono malo
— Jadni P...! šta ćeš ti ovde sam kao suvo drvo u planini? Ili ići napred sa desetak ljudi, bez nade na uspeh, pa poginuti, ili odstupiti pa biti obešen od Černjajeva?...: ...O, napred, napred!
tu nam je sad pročitan nekakav zvaničan dokumenat od Rusije, nešto »zaprpuljeno i zamrmuljeno,« u kome nam se daju neke nade, ali se ništa jasno ne obećava.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje? Vidiš, vidim, sve već znadeš, Izdaju te sjajne oči, Izdaje te ova rumen, Ova suza to svedoči.
A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo. Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje kiti, Čvrsta vera, kojom-no će Nebo uvek
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade. Teško će mi biti slušat priču tu, u trenuću jednom snoseć sudbu svu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj sili premeće Krijući svoje nade jedrila, — Naroda srpskog znajuć sudbinu Zadrktao sam često za tobom...
Bojić, Milutin - PESME
6. GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije. To majke palu mladost traže, Mišice željne milovanja; No lubanja se venac slaže I tužna vrba večnost
gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa?
je talas da barku pokrene, A samo ponoć teški čekić kuje, I grozni Tartar mednu lavu bljuje I jure patnje da nade zamene. I svu noć tako pustim gradom bludim I tebe tražim i svoj oltar žudim, Zabrinut gledam nebesa što ćute.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Prisluži, mamo. U kutu gde bona pevušila, na stručak nade kad mirisalo, žica je, ču li, prsnula. Prisluži, mamo.
Za ožiljkom se u vidanje prikrade, bleda vidarica bez nade. Al’ kaže mi se dolina. Romori što je škrgut ovde zuba. Tiho se tamo sjaranilo što se krvavo mrzi ovde i ljubi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, gladeći mu debelu ruku, smijala se onim svodi razuzdanim smijehom koji popa Vrana jača i dava mu nade da će ga ipak Maša jednom zavoljeti.
„Bože, zemlji tvojoj dažda daj!” — to bijaše općenita molitva što se je selom mišlju raznosila i jošte uljevala nade u ucviljene i ojađene duše.
Prođoše u nepovrat, a nije bilo nade da će bolje nadoći. I stiskoše se po svojim varoškim kutićima! „Druge su sada godine”, govoraše trbušast trgovac šjor
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha? Ima li nade za mene? Pitam te, jer ne znam kako da zavolim one koji me preziru, kako da se pretvaram pred tobom u nedužno jagnje,
Kako će ovi glupi sebarski momci ostati u veri i u nadi kad mi pokazujemo očigledan nedostatak vere i nade. Jer kad već verujemo u zaštitu Tvorca, čemu onda služi ta naša nervoza i zašto se mi tako panično prihvatamo alata i
Započinje Dimitrije. Reče kako je vreme da odlučimo kuda ćemo krenuti. Eto, dakle. Nema ništa od moje budalaste nade da možemo, kad smo već slobodni, ići onamo kuda nas prva pomisao navede. Dimitrije kaže da MORAMO odlučiti kuda dalje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ISPOVEST I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći: ja verujem sve.
Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera tubi se i mre; Ja ništa više ne priznajem, ništa! Il' bole reći: ja priznajem sve.
2. Sad ne žalim obmanute nade, Niti letim u nebeske strane; Ja ne tražim prijatelje mlade, Moje davno pogubljene dane!
Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô Kô i život moj. Ti si dušu moju otrovala sobom, Ti si meni nade sahranila sve, Moje misli ti si pomirila s grobom, Sa životom... ne. 1888.
obala cvetnih, u praznik besmrtne Lade, Bolnom i čistom pesmom zdraveći burni svet, Ti si pevao ljubav u kojoj ne beše nade, I slavom pokrio svetlom vokliski bajni cvet, Besmrtnom večnom slavom.
- u hramu duše mlade Da tvoje idole pozna lukavi ljudski gled; Jer će ti on u bezumlju da slatke oskrvni nade I prevratiće radost u gorki samo jed Otrovom lukavih reči.
U mraku i u samoći, Kad srce burno kuca i slatki beži san, I suze i nade svoje tamnoj poveri noći, A sutra budi vedar, kô majski vedar dan.
Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9. Pa šta me se tiče njihovo veselje, Ili njine nade ili njine želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa mračnim čelom da među njih uđem?
Ja ću, bez mile nade, I odsad njega zvati I s tugom spominjati Njegovo slatko ime. Ja ću, u vedre dane, Bludeti kroz poljane; I u svom bonom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mlade godine, pune nade, zrele, pune rada, projuriše trkom preda mnom: sve to beše čekanje, očekivanje, traženje i stremljenje ka nečem
Njegove nade išle su i daljeg da od svoga prvenca načini velikog i stručnog ekonoma koji će započeti posao nastaviti sa još većim
čitao po nekoliko puta sastav te katedre i pitao se koja nevidljiva ruka je ovde ispisala moje vlastite misli, želje i nade.
i dobih od njega odgovor da su on i Vegenerova porodica utučeni tom vešću, ali u svojoj velikoj žalosti gaje još zračak nade da se Vegener, koji je poznavao Grenland bolje no iko, ipak možda spasao sa svojim pratiocem u kakvo eskimsko naselje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (sa zahvalnošću): Da, siromašče, i to kakvo. Do smrti, bez nade. Pa i ta smrt što već ne dođe! Oh! SAROŠ (prilazeći, seda do nje): Ne smrt, Tašana! Kakva smrt? Hodi! Priberi se.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I kako je sudbina htela da ona dođe u ravnicu i na veliko imanje... I onda ona nesreća na salašu; pa posle deca, i one nade, i možda i neki nov, bolji život... Gospa Nola se trže, ali se ponovo zanese.
” A ja bodrim moje mladiće da kod kuće još razmišljaju, i napišu mi nešto o tom. A u sebi velim: poleti, nade, ohrabrenja, obećanja, ostvareni rezultati, i odjedared, dim, dim... Tisa se ućutala i smirila.
Koda jedina ostajala je nekako van te tesne zajednice. Tek posle nje krenuše u porodici sloga, ljubav, velike nade. Stoga valjda ni otac nije bio prema svojoj ćerčici ono štoje bio prema drugoj deci.
Mator neženja, vrsta privatnog bankara u varošici, imućan čovek, najotmeniji „momak” u palanci koji je još uvek nade podgrevao, u jedan od ne mnogobrojnih, zapravo malobrojnih žitelja varošice koji je „video svet”.
Iz te neizvesnosti, kao i iz svake, dolazile su i nade i očekivanja. U sravnjenju sa svojim drugaricama, Jana je nosila jednu svetlu detinju melanholiju.
Sabijali smo u njega trud, rad, brige, neke nade, i odjedared: novac taj nas ne poznaje, potpuno je nezavisan od naših smrti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako, na primer, u školi, kao i u braku, učiš se dogod si živ bez nade da ćeš što naučiti; i u braku, kao i u školi, ima strogih i blagih profesora, teških i lakih predmeta; i u braku, kao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dosad ih je nosio neki kolektivni zanos. Dosad je još bilo neke nade. Ali sada, pred bolnim saznanjem da većina naroda ostaje, oduševljenje se gasilo, duh je malaksavao, nada umirala i
Anamite i onaj njihov prezriv pogled, a vatruština lagano obuhvata moje telo, te mi se čini kao da propadam bez spasa i nade... Ne bunim se. Podajem se voljno tome osećanju... Baš i da se izvrne auto i mi svi propadnemo... Jer našta sve ovo?
Petrović, Rastko - PESME
nisu zakoni No iznenadne neke radosti i nepodnošljivi bolovi): Kad je za tebe i to nastanjeno fantomama, Koje ne ulivaju nade već obeshrabrenja; Da l' s tobom, ili one same, Nađoše put ovuda za beskraj?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Od starosti je jedva lajao, ali je i on pokušavao da pobegne sa Peščare. Da nije bilo nade da će se otac vratiti i dečak i njegova majka otišli bi nekamo gde se lakše i radosnije živi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Istorijska analogija prošlosti i sadašnjosti podržavala je život epa. Prošlost je nadahnjivala. Prošlost je bila ideal. Nade su zamenjivale budućnost. To su bili ideali reakcionarne vojne aristokratije, jer u prošlosti nije bilo izlaza.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bilo joj je to osobito zadovoljstvo da jednim takvim pogledom ohrabri koga, da mu ulije neke nade, da ga zaludi, a posle da ga odbaci.
Kao požutelo lišće što se kidalo i opadalo, tako i nade njene kidahu se i opadahu jedna po jedna. Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme..