Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Lice je u tog starca bilo, kad je bilo mirno, lepo. Božič je imao čvrsto čelo, široko, svetlo, koje se kao neki šlem nadnosilo nad guste, crne, obrve. Bio je srednjeg rasta, ali se držao pravo i svaki čas je ramena ispravljao, ponosito.
Sa čuđenjem je ulazio, sve dublje, u tu šumu, isprepletanog drveća, koje se crnelo, granja, koje se nad njim nadnosilo, čvornovato, a koje beše, za njega, nešto novo, čudno, sad, kao da ga je prvi put u životu ugledao.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Precepiš li list, šumski hladan miris prosto zasopi. Ono što se nad njihovu kuću nadnosilo, Savini su prvo kresali, ne znajući ni sami zašto, od straha, i mira radi.