Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pečujskoga biskupa, koje je valjalo čuvati da se ne razbiju, i između Komesara, već prilično umornog i napitog, nadodoljenog još više no on, ešarpama i svilenim trakama i perjem, koje je valjalo čuvati da se na njega ne sedne, morao je da
Setivši se svojih, osetio je koliko pripada drugome, nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.