Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sedeo je iza lozničkog bedema, oko njega se pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su nadolazili, njihovi uzvici su bili sve bliži, topovi su gruvali.
snova što se ponavljaju: opet je sedeo iza onog šanca, opet se oko njega pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su nadolazili i njihovi uzvici su bili sve bliži, topovi su gruvali.