Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je nesiguran, kolena mi se podlamaju, visoka divizma se savija i šiba me po licu i vratu, njen žućkasti polen me guši i nadražuje na kijanje. Vazduh je zagušljiv, mali kovitlaci prašine niču kao pečurke po polju i namah nestaju. Oznojena sam i umorna.
Na ražnju se okreću ovce i telad, u golemim loncima krčka bob. Miris pečenog mesa nadražuje mi nozdrve i ako me išta pomeri odavde i natera da siđem dole i pomešam se sa tom ludom ruljom, biće to zov trbuha,