Jakšić, Đura - PROZA
Prošlost i sadašnjost svojim neprirodno hladnim postupanjem svaku su nadu u duši mojoj sledile, i ja nemam nade i nemam budućnosti.
“ — I njegova suva ruka lupaše nemilostivo po ranjenim grudima. Ja sam strepila od strâ, a tetka mu ulevaše nadu u ranjene grudi: „Doći će dan, doći će i čas osvete!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nije ni to! Već počeše Zarožani da gube svaku nadu; ne mogu naći — sva im je muka uzalud! Hajde da vide još jednu jarugu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
hteo poljubiti u ruku lekara, pa gledajući preko glave mome drugu odgovori glasom u kome sam čuo poverenje, desperatnu nadu, slepu predanost... — Dobro će bog dati! Strahovita i bezutešna misao senu mi kroz glavu. Ta ovo je slepac! — A?
Afrika
Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset kilometara koji me razdvajaju od Nigera.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Najzad se sve dobro svršilo. Božič je poljubio, pri rastanku, kapetana u obraz, a izrazio nadu da će njihovo prijateljstvo, sklopljeno uz put, biti više nego epizoda, u njihovom životu.
A kad je uhapšen čak i oberst Rajko Preradovič, pa zatvoren u Štokhaus, u Beču, mnogi napustiše nadu da će Rosiju ikad videti. Razbegli su se, po Beču, kud koji.
Pitala ga je, glasno, gde je ceo dan bio. Čekala ga je i tražila, kaže, a bila je izgubila nadu da će ga videti danas. Htela je da ode, kad ga je, slučajno, ugledala, prolazeći, kako se beli u mraku.
Ta sestra je bila, zbog toga, među muškarcima, jako uplašena. Da će se ikada udati, bila je izgubila svaku nadu. Ziminski je to, više svega, želeo.
Sve do danas, on, Ziminski, imao je jednu nadu, da će njenu sestru udati, za Pavla. Nema više tu nadu. Pavle je, do danas, bio gorostas u njegovom oku, bor, koji ide
Sve do danas, on, Ziminski, imao je jednu nadu, da će njenu sestru udati, za Pavla. Nema više tu nadu. Pavle je, do danas, bio gorostas u njegovom oku, bor, koji ide pravo, a ne silazi s puta nikom. Časno. Neustrašivo.
Višnjevski je na to klanjao se, ljubazno: Neka kapetan ne brine. Iako mu oduzima poslednju nadu. Kolegija u Petersburgu ne daje mu premeštaj, iako ga je, nekoliko puta, tražio.
I Kostjurin misli tako! Isakovič je, u Beču, u rosijskom poslanstvu, u familiji Božič, bio izgubio nadu da će naći neki smisao u životu, za sebe, i svoj nacion.
On, kaže, ostaje pristalica pehote i nadu polaže, u Kolegiju. Ali će Kostjurinu poslati najbolje vino ove godine. Nek Pavle, još jednom, razmisli, pa nek zaprosi
u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, često je pričao svojim bratencima, kako je, tamo, u Karpatima, napustio svaku nadu, da bi mogli, u onom što sve njih čeka, išta, izmeniti.
Svi su, kaže, izgubili nadu, u Temišvaru, da se Banat može urediti prema planu grofa Merci. Kad je Trifun polazio, sve je po starom ostalo, a
Naročito onima, koji su doveli i porodicu. Ipak, neka ne gube nadu, i ne brinu za budućnost njihovu. Brine za njih carica.
Teodosije - ŽITIJA
sina kao nekakva borca ili iskusna vojvodu, gde se za njega podvizava, i smatrajući sinovljevo za svoje, imađaše dobru nadu zbog ovoga.
Takvu su nadu i ljubav imali prema manastiru Vatopedu da su tu hteli i život svoj u Gospodu da svrše. Zato ga veoma i suviše obasipahu
Sveti starac blagodari Boga i prečistu njegovu Mater za sve, svu nadu polažući na njega, i tako dobri oci sve dobro svršiše što se ticalo manastira.
Ko zna da li ćemo biti živi! Položivši nadu u Boga i pristupivši k daru, reče: — Kao svima, i nama Bog želi spasenje: otac moj i ja iz zemlje naroda našeg jeres
magla podigla od Očiju onih bezumnika, odmah ugledaše lađu svetoga u pristaništu grada zvanog Brendič, i promašivši nadu, gnevom svojim sami u sebi rastrzahu se, jer se osujetiše njihovi umišljaji, kojima se zlu poučiše.
A lađarima, koji izgubiše nadu da će preživeti, ruke sasvim oslabiše. I svi našavši se u nevolji od, straha umirahu. Jer ova nada na spasenje ostavi ih.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osobita je odlika šumadijskog stanovništva kao i stanovništva stare Raške: gajiti nadu i veru u budućnost i nikada ne napuštati narodni ideal.
Ne gubeći nadu na ustanak kojim će svoje zemljake osloboditi turskog jarma bugarski su se emigranti bacili na propagandu: na propagandu
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Pa šta da radim? — prepade se Šarov. — U srećki broj četiri kaže se: „Ne gubi nadu ni kad si vezan.“ Ako nekako pronađemo mačka Tošu živa i zdrava, naći ćemo i za te spas — reče Miš prorok.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bludeo je tako godinu dana, sve na jednu formu. Vratio se kući, a nijednu nije isprosio. Otac već izgubi svu nadu. — Šta je, sinko? Još nisi ništ’ svršio? Bogalji se oženiše, a ti takav momak.
I sad ga još jede nevolja. Dva sina, dve duboke rake. Već je izgubio nadu da će se ikad Šamika oženiti i da će od njega unučad dočekati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
inhibicija mlade ili mladoženje, onda nije čudno što obredi za plodnost, koji vraćaju poljuljanu psihološku stabilnost i nadu u dobar ishod, mogu zbilja i pomoći da se dođe do tako snažno željenog cilja — trudnoće.
dete aktivno koristi mnoge svoje sposobnosti (motoričke, čulne, intelektualne, jezičke), ispoljava emocije (radost, nadu, tugu, srdžbu itd.) i zadovoljava za određenu kulturu važne socijalne motive (npr.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Njegovo puko prisustvo daje pesmi dražest, a u život unosi nadu. Kao da je to malo! JEDAN VID UPOTREBE DEČJE KNjIŽEVNOSTI …Na kraju krajeva, naše će vreme ostati zabeleženo i po
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
su počele da slabe, i uzalud je Đorđe Maletić, koji je u njemu gledao »dostojnog prijemnika Mušickog«, izražavao nadu da će on »povratiti didaktičku poeziju u celoj njenoj krasoti«.
On je osećao da stariji naraštaj, vaspitan u starim idejama, ne može privoleti na svoju stranu, i svu svoju nadu, u času najljućih polemika, polagao je na mlađi naraštaj.
Oskudica je bila takva da su ljudi kao Ljubomir Nenadović jedinu nadu polagali na Đorđa Maletića. U to doba, 1852, pisao je Svetozar Miletić, koji je već počeo sticati svoj veliki glas:
On je selo poznao, kao dete seoskoga pope, kao seoski učitelj, kao »narodni čovek« koji je svu nadu polagao na seljaka.
Sremac, Stevan - PROZA
Dobio je i klasu, postao je poštar VI klase, pa tu ostao nekih petnaest godina, tako da je već izgubio nadu na avanzman.
Radičević, Branko - PESME
Vetar laki nestašno to pušnu, Suvi listak s drveta obali — Samo nadu neka mi ne svali. VIII Veče dođe, eto mene tuna, U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Jovašu, grebem ti dio matere! — zadavljeno opsova Mikan gubeći nadu u bilo kakvu pomoć od brata. — I ja tebi dvaput!
Kostić, Laza - PESME
ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen. Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s
Kad mene Turci ukradoše mladu, ukradoše i njemu jedinu nadu, jedinu milost kob mu uze preka, i odreče se milosti svake i svakog leka za svoga veka. — Nije ni znao zar da sam živa?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
leluja srmom šumora, što tek je nacrt i bleda senka šumljenja koje kroz beton ledeno lecne, zgromi sve: smisao, nadu, ljubav i radost života...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zato je smanjivanje samog sebe velika duhovna vežba. Ona uliva nadu da ćemo opet biti nekom potrebni. Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naši su nervi isuviše napregnuti od strašnog iščekivanja smrti i svaki sekund života ulivao nam je neizmernu nadu. I kad prasne eksplozija, ma i dva metra pozadi zaklona, preko lica ljudi se razliva blaženstvo što su i ovom prilikom
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
grudi Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne krvi Već da molitvom nadu okrepi: Hoće l svanuti? — šapće i strepi... Al kakva ono utvara bleda Međ narod stupa?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sirota Kaja! ... Podlegla je toku vremena, koje sve ništi i obara, pa i najsmelije zamisli. I njenu nadu i njeno uzdanje u tu zlatnu i srećnu budućnost, slomilo je vreme, slomila se upravo sama ta budućnost u koju je ona sve
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tako će to biti kroz neko vreme. I to oseća, i gaji nadu na to, mali Zac, ali još su mu slabe sile, još nije vreme. A dotle, boga mi, on će malo da se strpi i mnogo da otrpi;
— A ti drži one za koje ti rekoh. Čini mi se da kao malo vrdaju. A ja na tebe svu nadu polažem. — Ama ne brini se ti. A je l’ sam mu se samo ja naturio. Gore mu napasti ne treba.
A zar sme drukčije da bude?! Zar ne? Jeste! Mali uzroci ali često velike posledice. U svakom slučaju imamo nadu, — ne, to je malo, imamo pravo da računamo na vaše razbiranje i saučešće. Bilo dobro, bilo zlo — vi nas morate čuti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu... To znači u životu nemati sreće: Mlad, zdrav i sladak — pa u smeće!
Sve traje preko svog opsega, Il sni u nekom tankom hladu. Kukurek drhti. Al od svega Mi razumemo jedino nadu. MART To sunce zvrnda iznad krovova U danu punom starih poslova.
Pandurović, Sima - PESME
pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče.
u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i nadu.
Neosetno, tiho pali smo pod vladu Drukčijeg, grubog, moćnog suverena: Alkohol tupi živce, ruši nadu Na čistu ljubav budućih vremena.
I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari; Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada a uvela lica, — Mi, po milosti božjoj, deca ovoga stoleća.
Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih, krišom, raskošno po gradu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Radosni budite mi i veseli, dobivši nadu da nećete izgubiti spasenje. Ispovedajte se ne okrivljujući jedan drugoga kada upadnete u male srdžbe ili kakve druge
Jer drugo je odricanje i prinošenje, a drugo dar i davanje milostinje i poklon. Jer dar time ima nadu i kao neku kupovinu potrebnih polaže za neke saglasnosti rečene i svetovne kupovine.
3, 20) ovaj život mirno provodeći, nadu imajući da ćemo buduća večna blaga steći u Hristu Isusu Gospodu našem, zastupništvom Presvete Vladičice naše
Stanković, Borisav - JOVČA
Izbezumljen): Ne to, bre!... (Gotovo besvesno): Lažeš ti! (Hvata se za tu mogućnost, kao poslednju nadu, ponavlja): Lažeš, lažeš! (Ščepa je za rame i trese): Kaži da lažeš. Inače... ubiću te, ubiću...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Još, još! — viču đaci, iako ostalijema to ne bješe milo. Grgo opet nagnu: kljuka, kljuka, dokle se ne nadu kao tenac, pak sjede nasred poda i poče puniti lulu. Sad ga svi okupiše, zadijevajući ga na stotinu načina.
— Ma šta ti, dakle, mogu ja? — reče najzad Bakonja ustajući. Pa onda nadu obraze i nastavi — jeto zamoliću fra-Jakova da mi uzajmi pet talira, pa ću i’ ja poslin tražiti od strica, da i’
Ali, malo-pomalo, posta ljubazniji i tako se zagrija u govoru da su se oni čudili. Najzad, zamoren, nadu obraze i leže potrbuške, te ga sinovac poče češkati a oni izađoše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ili što liči na njega? Ne zna. Sve sam uložio u njega. I sinove koji se ne rodiše. I nadu u unuke. Kad se jasenu vrh osuši, on iz panja istera šibljik. A ja? šapuće na minderluku i zimogrožljivo drhturi.
Pitao je i zato što se, krijući nadu od sebe samog, nadu sa dna svesti, trenutak-dva, ipak, ponadao da će neko dete izgovoriti njegovo ime.
Pitao je i zato što se, krijući nadu od sebe samog, nadu sa dna svesti, trenutak-dva, ipak, ponadao da će neko dete izgovoriti njegovo ime.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
narod luta i bludi Po ulicama; Tiska se, vrvi Okolo hrama; Al' ne na prinos pashalne krvi, Već da molitvom nadu okrepi... „Hoće l' svanuti?“ - šapće, i strepi. Al' kakva ono utvara bleda Međ' narod stupa?
Neosetno, tiho, došli smo pod vladu drukčijeg, grubog, moćnog suverena; Alkohol tupi živce, ruši nadu Na čistu ljubav budućih vremena.
Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada, a uvela lica, Mi, po milosti Božjoj, deca ovoga stoleća. S.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No majka ne izgubi svu nadu. Jednog dana reče svom sinu: „Livade i voćnjaci su ove godine poneli kao nikad do sada. Za seno dobismo već priličnu
Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši. Ti si još mlad, a u mladosti se menjaju naša osećanja i naše naklonosti od danas do sutra“. „Imaš pravo majko!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Molim te da mi to veruješ. A ja imam svoju nadu. je onaj osmejak. Samo kad sam živ, sve ću drugo lako“ — tako je zaista nešto progovorilo u ojađenoj ovoj duši.
On se pretvarao da ga to ljuti. — Plakao? Ta šta govoriš, zašto bih plakao? — Plakao si, jer si izgubio svaku nadu. — Mila moja, tvoju bolest druge izdržavaju na nogama, ali ti si mala maza.
I ljuti me kad govoriš tako. Ja primećujem po svima oko mene: svi su zabrinuti, svi me naročito gledaju, svi su nadu izgubili. Ali tvoje očajno lice i moje slutnje moje predosećanje dovoljno mi je. Maločas plakao si, zar nisi?
(Za sve vreme ove ispovesti osećao sam ipak nekakvo olakšanje i nekakvu nadu nabolje, kao da se s mene neki strašni teret skida i u glavi mnogo štošta razbistrava.
je ona sirota poodavno, na nogama; krparila se i pomagala kako je znala i umela, ali leka nije pronašla, mada i nadu nije izgubila.
Ja sam, veli, tako reći, juče rođenu svoju ženu sahranio, ali nadu svaku nisam izgubio, jer ne smem ni s Bogom megdan deliti i sebi samom život uskraćivati.
Tako se činilo, pa je to osećanje izazivalo drugo, kao neku dragu i potajnu nadu: da će se, možda, kad bilo docnije, ko zna kad, ali bilo kad u budućnosti i boljim vremenima, i od toga života i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I srce hajdukovo življe i veselije kuca, i ono vidi pred sobom neku nejasnu nadu, obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ostavih, dakle, svoj kućni prag I otadžbinu: najljuće rane. Nekako preneh svoj život nag I nadu na zoru da opet svane. Nad mojom zemljom nadvi se žalosna vrba, A tuđina mene primi sa slobodom Srba.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hladan si, sneže, hladan zacelo, Al’ ti si ipak toplo odelo Njivama našim, mlađanom sadu, Težačkoj žuci, ratarskom nadu. Krasno je, divno kad badnje veče Zemlju u belom ruhu zateče, Nadima mladu, patnjama staru, Kô u stiharu.
Miljković, Branko - PESME
zapaliti sve što može da gori Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno Treba u svemu i posle svega pronaći nadu Revolucijo, ono što ostane je čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka
Hvalite sunce koje osvetljava bez promena Suprotne stvari zavađene pojave očajnu nadu. II To u šta se sjaj i bol pretvara isto Biva: ljubav koju još pesnik ne reče Jarki cvete kojim vrtovi se leče Iz
mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadi iz koje ona izleće napuštajući je Čudni dijalog između vatre i ptice Obećava pticu čarobniju vatru
čudo najdivnije: Oko sunca kruži ruža zemlja je prošlost Onaj ko zna da suncu nedostaje sunce reči reč Znaće da nadu zameni maštom Vidim ga kako poljupcima prelistava Preostale dane udžbenik svetlosti ZAVOĐENjE Kako da se poslužim Onim
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset kilometara koji me razdvajaju od Nigera.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHHVIII Nagizdaću te dušo, Rumenim pesmama, A opasaću tvrdo Najslađim željama; I svu ću svoju nadu Za grud ti zadesti, A vilu ću zamolit’, Da ti je namesti; Pa ako vila ne zna Da lepo postavi, Dopusti mojoj ruci
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O, dalje, dalje Od zvezde one, Da ni oblačak Na nju ne klone. Da njeni zraci U noći ovoj Prosiplju nadu Majci tužećoj. Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14. avgusta 1854.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Svoju veliku, probuđenu nadu Bosanac Filip Višnjić oblikovaće u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/
Jakšić, Đura - PESME
A na domu hrani sinke, Moju nadu, Crnogorko; One divne muške slike, One hrabre osvetnike. Hrani, neguj, Crnogorko, I lep nauk kazuj njima: Svetiti
Ćipiko, Ivo - Pauci
A kad svijetlo proljetno sunce diže se, ukaza se nastradalo, pusto pocrnjelo polje kao jesenja strnjišta. I Radinu nadu, ponos i veselje odnese jedna vedra noć i proljetnim suncem obasjani dan.
I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše. A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i pođe ka vratima. — Kud ćeš, sine, ranije?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš mu se prepustio, podgrevajući ohlađenu nadu, kojoj se okrenuo kad je video da mu razum ne nudi ništa. Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini?
mu na život, i evo kako njena otrovna pljuvačka kola njegovim telom, napadajući mu najpre um, evo je kako zagađuje njegovu nadu, evo je gde likuje u njegovim zaumnim svetovima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći! Stidljiva skromnost bog je moj.“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo
I stari krpa se trže. On reči pojmio nije, Ni nadu na lepši život, koja se u njima krije Ali je pevanje čuo, i nežna tuga ga uze.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
poznati istoričar Zemlje je, još pre tridesetak godina, rezignirano uzdahnuo: „Moraćemo, iako teška srca, napustiti nadu da geološke događaje poslažemo po godinama, vekovima i milionima godina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— uzdahnu gospa Nola, i spusti opet glavu na jastuk. I kao da sve što jeste, nije, ona oseti neko zadovoljstvo, i nadu, i pusto neko milje u grudima od pevanja.
Ja sam jednim mahom izgubio, tako se to kaže, veru i nadu, a stvarno, izgubio sam moju vedrinu, Pavle, moju sposobnost, neocenjivu, da budem zadovoljan uvek sa svačim, pa i sa
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) — jemstvo, garancija; priznanica, novčana obveznica OBNADEŽDITI — uliti nadu, ohrabriti OBRAŠČENIJE — okretanje ODAREN (pokr.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tada se obrati komandantu puka: — Isporučite vojnicima moje pozdrave i nadu na bolje dane. Neka istraju još malo u borbi, pa će nam uskoro stići i saveznička pomoć... Zbogom!
Povedi vojnike i tri tovarna konja. Idite odmah i javite mu se. Sa jedne uzvišice ugledasmo more... našu nadu, naš spas. Mirna i nadmena, plavkasto belasasta pučina pustila se unedogled, sa nebom se spojila.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Micko! Micko! — šaputao je dečak u zoru i u suton, kada su u Kuli svi spavali, a onda je već izgubio nadu da će se Micko vratiti i utonuo u ćutanje. Kako su dani leteli!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I uprav kad je bio izgubio svaku nadu da će išta otkriti i umorno razmakao granje na jednom žbunu, spazi pred sobom u travi nekog zaspalog dječaka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ode pod jedno drvo, od jada zavrze se za vrat svojim pojasom, te se obesi i udavi se. Posle vrlo se nadu i raspade se.