Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Pa i nana sad ćuti!... Što me bar ne zapita štogod? Što joj to malopre ne rekoh? Sad bi mi bar bilo lakše. Ona bi otklanjala.
Pa ovaj beli cvet na čelu! I... gleda, nekako, kao dete!... — Doista... — Nana mi se svakad smeje, ali me ne grdi... Ja svakom nadenem ime... I ne dam nijedno zaklati!...
— Jesi, ali... — Šta? — Ali ovo je sad drugo!... Bar meni se čini da je drugo!... Pre je tu bio i babo... I nana je bila nekako kočopernija. Nisam se bar ništa o kući brinuo!... Pa onda, i Turci su zazirali...
— Što? — Više te kada neće videti. Ko ti ide, ode ti glava kao dulek! — Ne laj! — Lanula ti nana kad te rodila... Muhameda ti turskog!... Turčin ciknu i skoči... U taj par stvori se Stanko pred njim.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tako sam baš u dlaku računao. A nana? Tek u taj par on ugleda onu staru ženu i potrča joj ruci: — Hvala bogu, samo kad ste svi živi i zdravi!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
se zna što je nemeška kuća, a neka ne žali novac koje nam je dao bog, fala bogu, dosta, i pozdravljamo ga svi, i baba i nana i bráta i Kata iz komšiluka, koja je sad već velika devojka i spevali su je već sa Pajom Kicošom«.
Žaliće me moja mila nána, I žaliće još milija dika; Nana žali za godinu dana, Disa žali za nedelju dana — Ej, ta milija je dikina nedelja, Neg’ nanini’ sto godina dana!
Sremac, Stevan - PROZA
A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!
A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Oćeš od lipe? Od šipurka? Od trešnjinih peteljki? Najbolje da ti skuvam od nane. Nana smiruje. Ako oćeš, ima i kantariona, i kamilice. Možda bi malo šerbeta?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Što ne spavaš? — A što ti? — pitam je. — Spavaj ti čedo, spavaj. Nana je spavala pa sam se digla na „podranku“. Rukama pipam oko sebe postelju, a ona ravna. — Nisi ti spavala!
— Eh, ne znam što me čeka, a sve znam što prođe! Ne gledaj ti mene, čedo. Nana je tvoja stara. Naša je kuća bila prva. Mi smo bili znani, poštovani i svuda priznati... Sad?
— Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti. — A zar nam je zlo mislila i govorila: „Nikolo, sinko, nemoj bre čedo tako!
pa nemoj sinko!“... A on samo udri, psuj, viči. Mene već što... ali uzme nju pa je tera od kuće zimi, a ona, nana moja slatka, da se ne bi čulo, da ne bi svet posle to... ah!
— Nemoj, čedo, — odbija me blago, kao bojeći se da me ne uvredi. — Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj. Čekaj Božić. Sutra će. Eno, već je došô u Tekiju...
— Šta pa ti? — kroz plač počela bi kao da ga kori. — Ne gledaj ti nanu, čedo... Zar zato što vidiš da nana plače, pa i ti da plačeš. Ne gledaj ti nanu. Drugo je nana... Nemoj. Lošo će mi ti je...
— Ne gledaj ti nanu, čedo... Zar zato što vidiš da nana plače, pa i ti da plačeš. Ne gledaj ti nanu. Drugo je nana... Nemoj. Lošo će mi ti je... — počela bi da ga utišava, prigrljava, meće sebi u skut.
— ’Ajd idi — veli glasno, da ga čak i ona čuje. — Idi, da te nana, eno, ne čeka. A ona zaista ga jedva čeka: sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma, sveta,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Okrenem se prema njemu, kad imam šta i da vidim — on nina-nana! Ujutro me probudi neka strašna škripa. Časovnik iznad nas cvileo je kao da ga kolju.
Uzmite samo, na primer, kako nina-nana moja familija! Matori, pre nego što legne, obično kaže: „Hajde da opalimo po jedan San Salvador, pa šta bude!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Radosnice igraju se podno okna senke. (Oblikujem rondo.) Zrak kućevni prožmu nana, iris. U ormaru žut osmejak: dunja! Pahne duhan iz suknenog gunja. Zaleluja kućne duše miris.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sporiš je sveta trava protiv krstobolje! A to, to ti je žalfija, protiv gripa! SOFIJA: Ovu znam i ja, ovo je nana! DROBAC: Nana je dobra protiv velike tuge. SOFIJA: Šta je to velika tuga? DROBAC: To ti je... kad ne da disati!
A to, to ti je žalfija, protiv gripa! SOFIJA: Ovu znam i ja, ovo je nana! DROBAC: Nana je dobra protiv velike tuge. SOFIJA: Šta je to velika tuga? DROBAC: To ti je... kad ne da disati! SOFIJA: A ovo?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv. Aranđelu ostavila bez kolača?“ Gospodo, ne mogu da je opišem, za nacionaliste, jer nije ličila na caricu Milicu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Neće svi, — sačuvaj nas Gospode stvoritelju, — al’ će ih, bogme, biti dosta tamo. — Moja nana kaže da ćeš ti sigurno u raj. Za to se, veli, ispaštaš po manastirima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kojih časa? — Kojeg se preblagi Hristos rodio — i međ’ nana dohodio! Koliki je mlinac ovaj ’ljebac mlio, toliki u našeg domaćina sirac bio; kolika ga gonila rijeka, toliko u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sve ovo što vidiš, ja sam zaradio. Deda je, sine, samo držao govore. Deda nije radio. Ni nana. Nana mesi hleb i kuva ručak. To što ona uradi, to se pojede. Kuća od toga nema vajde.
Sve ovo što vidiš, ja sam zaradio. Deda je, sine, samo držao govore. Deda nije radio. Ni nana. Nana mesi hleb i kuva ručak. To što ona uradi, to se pojede. Kuća od toga nema vajde.
nisam spavao kad su ti zubići izbijali, dovozio sam doktora nekoliko puta, a kad si ti prvo izgovorio tata, a ne nana, zemlja me nije držala od radosti. Jeste, Adame.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je. Mati, već uplašena, užurbano bi postavila sofru, ređala hleb, kašike, viljuške, unosila legen, peškir,
Gde je nana? I tek tad bi se nana odzivala: — Sad, sad!... Evo me! — I dolazila bi svlačeći zavrnute rukave. Majka bi i babu
Gde je nana? I tek tad bi se nana odzivala: — Sad, sad!... Evo me! — I dolazila bi svlačeći zavrnute rukave. Majka bi i babu dočekivala, polivala,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
KOPRIVA 86 MUŠMULA 86 NANA I KONjSKI BOSILjAK 86 NARANČA 86 NEVEN 87 OVAS 87 ODOLjEN 88 OMAN 89 OMORIKA 89 OPIH 90 ORAH 90 ORAŠČIĆ 91 OSKORUŠA 91 PAL
U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše preporučuje se m. protiv bljuvanja (ZNŽOJS, 14, 75). NANA I KONjSKI BOSILjAK 1. Mіnze ‹Pfeffermіnze› (mentha pіperіta). Nana.
protiv bljuvanja (ZNŽOJS, 14, 75). NANA I KONjSKI BOSILjAK 1. Mіnze ‹Pfeffermіnze› (mentha pіperіta). Nana. Bere se, kao lek, na Ivanjdan (SEZ, 16, 68), i u Međudnevice (ŽSS, 143). Upotrebljuje se protiv bljuvanja (ib.
, 285). Nana i konjski bosiljak. K. b., kao i čubar ili beli luk, stavlja se oko bolesnika, ili se njime baje, da svojim mirisom izmami
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mesto heroja sa dugim puškama I rezovima oštrih jatagana, Moderni ukus caruje međ nama, Moderna lica - kao što je Nana. No te lektire već mi duša sita, Sad čitam Povjest drevnih Abderita. 4. No počni, muzo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Prilazi otvorima i kroz otvor gleda): Slatka moja deco! Pogle kako se igraju. Ništa ne slute. Čekaju da im nana dođe. A nana im nikada, nikada neće doći! Ah! Kada budu porasla, deca moja, o nani će samo zla slušati...
Pogle kako se igraju. Ništa ne slute. Čekaju da im nana dođe. A nana im nikada, nikada neće doći! Ah! Kada budu porasla, deca moja, o nani će samo zla slušati...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena. Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena... Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je.
— Da malo udarim i u tamburicu, Nano, da vam pravim serenadu? — Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor.
i promašene, jer se oni između sebe najviše pomažu, oni najlakše primaju da zajednički stradaju i žrtve podnose. Nana i njena Julica se kroz tu vezu u nečem sporazumele, i nad tim tužnim sporazumom zagrljene ćutale.
Čizme već imaš, Švabo! smeje se Nana. — Imaš, znaš li? i jahaće pantalone. Srba požele to za sebe, a ja ne dadoh drukčije nego da i ti jašeš s njim...
Nemoj, Bato, mačku ljubiti i plajvaze lizati! Aja, badava baba-Nana grdi i pokazuje štap; je li tako, Bato? — Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je.
Srbu ne može niko da otkine od pomajke njegove. — Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je! — grca Nana, plače kao kiša i ona, a Paula joj uslužno dodaje čiste maramice.
Julica je htela da ostane da spava sa sestrom, ali Nana ne dozvoli. Raskinuše se najzad, nasta tišina, gospa Nola uđe u svoju sobu.
Srbo sine, čuvaj sebe i čuvaj sve... Mnogo šta je kod nas uzavrelo... pazi, dete moje, preklinjem se ja, Nana tvoja, znaš ti dobro, kad para digne zaklopac, onda je već...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STANA (plačno): Nemoj, bato! Nemoj na mene da se ljutiš. Šta ja? Živa nisam od straha. Eto cele noći nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca. A on tamo, pričaju, čuda čini po Sobini. Otac kao da nije stari otac!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Risjanka je, ta što gu treba veće?!... — Eh, a ti pa bajađim ne znaješ, bata-Mane, zašto! — Živa mi nana, ne znam si, Vaske. — Ama razbira se ubavo na šta prilega taja pesna! — veli Vaska.