Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zato ja hoću da svi budemo veseli!... Jer je veselih trenutaka vrlo malo!... Nad nama je nebo naoblačeno, i ja vidim ovo malo vedrine!... A volim vedrinu!... Stanko, voliš li ti vedrinu? — Tako je, Zavrzane! Ti imaš pravo!
uzinom, kojoj su zidovi dve vode: jedna što šumori i šapuće kao lopov, i druga što ćuti kao mrtvac — a pokriva ih nebo naoblačeno... 14. NAJEZDA Sutradan osvanu kiša. Ljudi se pribijahu jedan uz drugog, čuvajući barut i oružje da ne zakisne.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A iz daljega tek jedvice sijevnu i zagrmi podmukla tutnjava. Ivo se veselo zagleda u već naoblačeno nebo. Najednom, časom, du'nu hladan vjetar i potrese granama, po vazduhu zaleprša suho lišće, a u isti tren začu se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta je ono? — ote se prvo Nikolici. Svi su u strahu pretraživali očima upola naoblačeno nebo. — Avioni! Eno ih! — uzviknu Jovanče.