Dučić, Jovan - PESME
planini imaš svoga zmaja, I vile brodarke pokraj sviju reka, Na svakom raskršću po jedan kralj čeka, I starinski napev poljima bez kraja.
Kad su se s proleća vraćale laste u svome kaluđeričkom odelu od svile crnobele, pevale su joj neki tamni napev s mora.
sada ovud sunčane odore, U sramne vrte podlih i krivokletcima; I krv nevinih nosiš kroz strašne prodore — A pevaš napev slave o našim pretcima. Nikad u more gorko tvoj mlaz ne uvire, Već kao Mlečni Puti sjaji sa suncima!
Lalić, Ivan V. - PISMO
je, mahom vetrovita, Gde devojčica jedna bosonoga Bez sedla jaše krotkog jednoroga I pevuši mu značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što bile telo su Melise — Pa prekid trake, napev izgubi se...
jednoroga I pevuši mu značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što bile telo su Melise — Pa prekid trake, napev izgubi se... Godine tvoje, neki brojevi Nepovezani u čitko saznanje: I mrak u meni tvoje je imanje. (20.
Promaja noći, jedan krov bez kuće, Pehar kukute, napev kao začin — Pošalji tvoju senku, da me prati. (23. V 1989) 10 POZDRAV Sve ono što sakriva u ništa Zbir oblika je
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog lica ne treba da se sluša moj napev ni zaricanja kojima se paštim uskrati mi svoju milost sakri me od sažaljenja Otkrivanje smisla je kraj stvaranja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Kujundžić Aberdar XXVI NA GROBU HAFISOVOM Nakuc'o se čaša, napev'o pesama, Napio se raja sa mednih usana, Gde je naš'o slasti, tu joj nije praš'to Sad gori l' mu duša - barem znade