Obradović, Dositej - BASNE
„To može lasno biti, sine moj” — otvešta otac — „zato odsad nemoj nikada verovati jednu vešt koju napolak čuješ, nego čekaj dok je svu i sa svim | njejzinim opstojatelstvam ne čuješ, pak i onda dobro rasuždavaj pre nego
bi u ispitivanju vešti hitio, niti bi sebi voobražavao da zna ono što ne zna, niti bi, na konac, lasno verovao sve što napolak čuje i što opstojatelno ne zna.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mi nejmamo ni tri krajcare. Nužda daje savet. Onda ja izvadim iz torbe moj časlovac, koji je bio jošt napolak nov, moleći ga da učini zadužbinu da nas on dâ prevesti i da za to uzme časlovac.
Pođemo pitati i čujemo da proveditor cefaloniotski, blagorodni Venecijan, polazi doma sa svojom familijom. Korabalj napolak prazan. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju. Kad dam ova tri, ostaju mi jošte samo pet.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
očiju, koje je izbuljio gledajući ljudsku lubanju, te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak goli svetac, kleči u vazduhu, visoko povrh jedne gomile ljudi, a raširio ruke i zakovrnuo očima.
godinu, koji je sedam godina đak, koji je preživio prvu ljubav, koji je rođen na dva koraka od varoši, koga je varoš napolak othranila kupujući očina drva, pa nije nikada bio u varoši!
— Zapita Bakonja namršteno... — Kazujte čisto i jasno kako to da razumim. Čmanjak pobježe. — Bora mi, stvar je napolak gotova. Ne triba ništa no da ti rečeš rič — poče mati. — Ti znaš da meni triba zaminica, da...