Upotreba reči napolje u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tek da ne nazebe, nije kožuha obukao: mora da je nešto hitno?...“ Posle toga iziđe napolje u kujnu i stade spremati ručak.

Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla. Nikad je ne mogu zaboraviti.

“ doktor ga, zabezeknut, pogleda i poluglasno reče: „O, di ferfluhten rajber!...“ „Napolje, nitkove!“ viknu čiča Marko, uhvati doktora za gušu, pa ga izbaci napolje. Čivut je sav drhtao od strâ.

“ „Napolje, nitkove!“ viknu čiča Marko, uhvati doktora za gušu, pa ga izbaci napolje. Čivut je sav drhtao od strâ. Tek kad je izišao na sokak, onda se osvrte, pogleda još jedanput u kuću našu, pa onda

?...“ Nije sve ni izgovorio, siromah, a komesar viknu: „Buntovnik!..“ Dva-tri žandarma navale na njega i terahu ga napolje iz dvorane... Jedan među njima udari ga kundakom u slabinu; on padne, a čiča Marko ga donese kući...

A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici zamišljeno sedela. Mesečina kao dan.

A oni koji se nisu znojili, jedu pečenja!...“ Kad je tetka izašla napolje, a on me poljubi... Sad mu već nisam branila da me ljubi, nisam se iz njegovog naručja ni otimala...

ovoga kuvara, domaćica od te kuće, utrča u sobu, diže me, plašljivo gledajući u ljutitoga gospodina; posle me izvede napolje, dade mi moj lončić, pa me uputi kući, tužno gledajući za mnom. Predveče nam dođe Aleksa...

E, ne mož’ podneti!... A, opet, ne bih ti smeo u to doba noći izići napolje, pa da mi žut dukat pokloniš!... Nego moja snâ.

— Milisave, iziđi-de ti napolje! Milisav iziđe. Lep, visok momak, širokih prsiju, vitka stasa, u licu beo, a oči velike, zagasite; na ramenu mu

Uđoše u kuću, napuniše vreću krompirom. Sremac je polako diže na grbinu i pođe napolje. A kad je izišao iz kuće, a on se onda nešto seti... — Da!... Nisam te ni pitao, a šta te košta taj krompir, snao?...

Obradović, Dositej - BASNE

Evo kakav je hristjanski bog koga Hristos propoveda. Napolje dakle između svih poštenih i pametnih naroda lukave lisice, koje sa čelovečeska sujeverna izmišljenija nesojedinjenije,

” Jarac, na sve gotov, učini što mu se reče: onda lisica, popevši mu se na leđa i rogove, iskoči napolje, i skačući oko bunara počne se rugati jarcu.

” upita car. A kad čuje da on radi za jednoga: „Napolje iz carstva nijednu veru, i ako se igdi opet pojavi, daću ga obesiti! Takovi bi ljudi upropastili zemlju.

” — „Možemo lasno skočiši dole”, — odgovori stara — „ali ako se i ova voda osuši, hoćemo li moći napolje iskočiši?” Naravoučenije Odavde svak sebi može lasno naravoučenije voobraziti, sireč: da ništa ne počinje pre nego

Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje! Hoćeš li znati, vele naši dobrodjeteljni stari, kakav je ko: ne pitaj

toprv u drugima da su takove, pak ih posle nađe i u svojej kući, onda se istom osvesti, pak načne vikati: goni i teraj napolje!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

ISTINA O PLANINAMA Mi smo granicu držali iza oblaka! A jutros nam je osvanula na pragu! Onom ko je unutra ne da napolje, onom ko je napolju ne da unutra! Klanicu je ostavila bez stočne pijace, riblju pijacu je ostavila bez reke!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje. Car se razgovarao sa svojim tolmačem ne znam o čemu.

I da bi se sinovac knežev i seljaci uverili, da je Turčin zaista ubijen, otvore vrata oni Turci i izbace Turčina napolje.

A zar je Fočić mislio našto će izaći, kad je knezove isekao?” — Onda Vesa zovne mene napolje i izađe sa mnom u mrak. Kad smo bili podaleko od kuće, rekne mi polako: „Nesrećniče, ti misliš da ono vojske što si na

Zato su i kazali Šapčani Mus-agi: „Ja izlazi ti od nas, da ne trpimo mi s tebe; ja mi ćemo svi Šapčani grnuti napolje i raji se predati.

I tako ugovore da se Turci napolje iz grada ne miču, jer će od naše vojske pobijeni biti, no da čekaju sudbinu Beograda.

” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe. Onda Protić i Čardaklija reknu mi: „Ako ga poznaješ, zašto se ne kažeš?

a oni s klupa popadaju na zemlju kao pijani i malo živi, i jedva se sete oda šta je, te s velikom mukom izvaljaju se napolje, pak sedi u sneg i premeštaj se s mesta pak na drugo, dok malo k sebi dođu i sneg jedva naniže dim izvuče.

Dođe meni Jova Protić i viče: „E, pobratime, jesi li živ? Ova dva hoće da pomru”. Izađem napolje, imam šta i viditi: oba sede u snegu, našarali svu avliju premeštajući se, više nego dva jata prepelica.

A i vezir posla buruntiju u Šabac, da Asan-paša ne izlazi napolje i ne zameće kavge, niti se više bije — mir je ugovoren, i da otpusti one kmetove koji su kod njega u gradu.

Zar ti je malo što ste doneli ugarak i naše kuće popaliste, no jošte hoćete da i roblje Srbima u ruke date? Napolje iz grada, pak delite megdan sa Srbima!” — Fočiću se nemadne kuda, zapovedi te hata izvedu, gola.

” 5. aprila odem Bulgakovu; i grof iziđe napolje. On: „Eto ja pomjanul grofu, a vi podoždite.” 8. aprila odem Bulgakovu, no on opet kaže: „Podoždite, nemožno pitati

F(rušićem) u 12 sati, malo počekamo, no Lord pokraj nas i jedan njegov ađutant na jedan ma̓ prođe na vrata napolje: ni vzora!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ih! ta stanide, samo da te pitam! — ciknu Milun pa poleti napolje za Srejom. Sreja se okrete i dočeka ga. Spodbiše jedan drugog i staše se vući po avliji. Čeljad istrča i udari u dreku.

— riknu Milun n uleti u kuću, zgrabi s klina nekakav zarđali krndelj bez kremena, pa stište napolje kao pomaman. Kad bi na vratnicama, umalo se ne udari s Vidakom pisarom, koji taman hoćaše da uđe. — Ehe! šta je to!

Uze ga i pogleda koliki je, kad i na njemu odnekud piše: »25!« Ljutit i ozlojeđen, izbaci vranj kroz prozor napolje. Diže se, pa pošto je dugo i dugo mislio, hodao po sobi, lupao pesnicama glavu, vajkao se...

— a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!...

Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!... To je moja devojka!... — Napolje!...

— Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!... To je moja devojka!... — Napolje!... — viknu Nikola i diže stolicu. — Te igle... te haljine... sve je to moje!... — diči Pupavac iz petnih žila.

Već se tu beše iskupilo nekoliko seljaka, a među njima kmet i opštinski pisar. Kad smotriše ozgo gegru, istrčaše svi napolje da vide šta je. Utom oni ozgo stigoše pred mehanu. — A šta vam je to? — upita kmet začuđeno. — Eto šta, vidiš!

U kući se diže čitava vreva. Živan praska i viče, rekao bi, sve pobi. Dvoje dece pobeže napolje plačući. Radojka okupi ovce malo brže, samo da odmakne, da ne čuje taj rusvaj.

Uze ugarak u jednu i nož u drugu ruku, pa iziđe napolje; razgleda svud oko vodenice — nigde ništa! Vrati se opet unutra, pritvoriv vrata, povadi brašno iz mučnjaka u vreću, pa

zevnu jednom-dva, kao čovek kad čuje da se spominje spavanje, pa tek zavara oči popu i domaćinu, ustade polako i iziđe napolje. Pop i Boško zaneli se u razgovor, pa i ne opaziše kud se denu Vuja.

— E, hajde da se spava! — reče Boško više onako sebi, pa iziđe napolje. Popo strašno zavrte glavom na Vuju, pa pođe bez »laku noć« da spava. Za njim ode polako i Vuja.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Stanku zastade zalogaj. Kao da mu neki dokopa srce i trže ga, takav bol oseti. On skoči i pobeže napolje. — Ej, more! — smejao se starac. — Bajagi stidi se, a ovamo bi poleteo četvoronoške da se ženi!... Dobro, dobro!...

A kad se ubode na jezik... Ali, idi!... Idi!... I uhvati Stanka za ramena, pa ga poče gurati napolje... — Dakle, veliš: Turčin i Marinko? — Njih dva! — Krivi koliko i Lazar? — Još krivlji!...

Ostaviše bolesnika... Njemu počeše padati na pamet nekakve lude misli... On izide napolje i poče lutati po voću... Njegovu crnu dušu sad već više piko i ne može razvedriti. Mimo voće prođe Ivan...

I Kruška staješe preneražen, ali brzo dođe k sebi te polete vratima. — Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje!

Zavadiću ih onako isto kao što ti zavadi... Opet nešto šušnu. Ču se čak i topot hoda čovečjeg... Turčin izlete napolje. Istrčaše i panduri. Trčaše, tumaraše, zavirivaše u svaki tukar — nigde nikoga!

Turčin se izvrte. Iz provaljane glave kuljala je krv i mozak. Ona pogleda krvav tučak pa ga baci napolje. — Opogani mi tučak pseto tursko! — reče hladno, pa ode gledati druge poslove...

— Pa šta mi radiš? — upita pop, pošto malo poćutaše. — A šta ću raditi? — reče Ivan. — Ova kiša ne da napolje. Nego ti ovde sedim s decom i razgovaram. Juče komismo malo kukuruza, pa danas — eto... Išao sam malo do subaše.

Hoće da se ženi, eto šta! Marinko se zacenu od smeja, a Lazar se okrenuo pa gleda kroz prozorčić napolje. — A je li begenisao curu? — Siguran sam da jeste! Ha-ha-ha! — zacenu se Marinko. — A koju?

Miloš se zabezeknu. Htede joj pritrčati i udaviti je, ali se pribra i pritajenim glasom reče: — Kupi tvoje prnje, pa napolje!... Pod mojim krovom nema više mesta za tebe!... — Hvala, babo! — reče ona i pođe mu ruci.

— Hvala, babo! — reče ona i pođe mu ruci. — Natrag, ne pogani mi ruke!... Napolje!... Ona se okrene i izide iz sobe... Stric Mladen seđaše kraj vatre. Ona ga poljubi u ruku i izide u avliju.

— reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen. Srce mu je naglo lupalo, kao da bi i ono htelo napolje iz grudi... Misao za mišlju proletala mu e kroz glavu... — Pobratime! — viknu ga Zeka. — Šta je?

!... — privikaše svi preneraženi. — Gore!... — A šta? — Ona neće za Lazara. A Miloš ti je lepo za ramena, pa napolje!... — A što neće? — upita Ivan, a oseti kako je osramoćen. — Reče da neće, a bog bi je znao zašto?...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja — ne znam zašto — odjedanput skidoh kapu, poljubih je u ruku, pa iziđoh napolje. Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla.

oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube, natuče ves na oči, pa brzo i celom nogom stupajući iziđe napolje. Ali tek što se vrata pritvoriše, a moja se mati ispravi u krevetu. Za njom se diže i sestra. Kao kaki dusi!

Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje. Ja skočih pa i sam pođoh na vrata. Seša me uhvati za ruku, ali ja se otrgoh i rekoh joj: — Ostani kod dece!

Seša me uhvati za ruku, ali ja se otrgoh i rekoh joj: — Ostani kod dece! Kad iziđoh napolje, pritrčim plotu, pa sve pored plota a ispod višanja dovučem se do bunara i čučnem iza njega. Noć je bila u boga divota!

zna odakle da se počne češati; ulažaše u staničnu gostionicu i čisto kao da će odocniti usplahireno istrčavaše ponovo napolje, upirući pogled daleko preko mirne Save.

Slušajte!... Zviždi! — Ne zviždi! — reče kapetan. — Ta zviždi, bog s vama. Blagoje istrča navrat-nanos napolje. Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške. A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ.

Zvoni! Jelte da zvoni? Da platim! On opet istrča napolje, ali kad se vrati, na njegovu licu beše nestalo nestrpljenja, i glupa veselost levaše iz očiju na koje, po izrazu mojih

I Blagoje se trže: — Nećeš, bre! — reče on i kao da ponovo povuče uzdice i ponovo zaspa. Kapetan istrča napolje u sveže jutro. Jedva je disao. Neiskazan strah vladaše njime. On utrk dotrča do stanične lađe.

Nju nešto štrecnu. Otpusti ruke niza se. Ispravi se i pođe napolje. — Čekaj-de ti, kćeri! — viknu đeda neobično jasnim glasom. Svi se trgoše.

On skoči. Siromah starac! Veličanstven, pa ipak smešan i žalostan. Drkće kao pitije kad iziđe napolje. Svi se prekrstiše. Ustadoše. Ćutećki prođoše pored Anoke, a sve naokriške, bojeći se da je se koje ne dotakne.

Sve mi se čini progovoriće nešto, i čas prije gledam da zagrebem napolje. Učitelj je bio jedan krojač koji je stradao, vrlo miran i vrijedan čovjek.

I kad ču gdje pred njegovu kuću staše kola, ustade i iziđe napolje. Pred kućom kum Ninko popušta štranjge konjima koji se puše u svježem jesenjem jutru.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Ta tek da nije bez komendije — reče pop Ćira, napuni lulu i izađe napolje. — A ti sad, drago dete moje, gledaj šta ćeš! A pošlo je samo kako može biti!

— Idi, ne probudio se — progunđa gđa Sida. — Ovo sve k’o da se najelo bunike danas, tako gogori! Sevaj napolje, što si mi zadimio tu s tom tvojom lulekanjom! I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši.

Tako ih spremaju za docniji život, ali ih ipak ne puštaju napolje preko sokaka. Jer kad se jedan takav mališan krene preko takvog blata, desi mu se to da se formalno uglibi u blatu sa

— Ehe — zaustavi se bojtar i uzdahnu — što kažu: Peglaj mi se, suknjo šlingovana, U subotu bić... — Táki napolje, da se istrezniš! — obrecnu se Tinkuca. — Vi’š ti to njega samo!

Poslužiše se i punčem, koji se u ono doba pio u svima boljim domaćinskim kućama. Pop Spira izađe napolje da naredi Peri Tocilovu kad da ih probudi, i dok se on napolju bavio, a domaćica u kujni nešto cunjala, dotle se domaćin

Ej, blago onom ko se na tebe osloni! Izađoše napolje. Nastade tišina, a malo posle ču se neko šaputanje. — A di ga drži? — pita domaćin. — Pa valj’da je u džepu?

— Ha, evo ga, evo! Ovde u ćošku, ne reko’ l’ ja?! Evo ga, tu je! Sad brže njega napolje, a da metnemo ovo na njegovo mesto!

trči oko kola ili vija jedno drugo i provlači se između igrača i igračica, bacaju šešire u kolo i šoraju ih odande napolje, ili se kupe oko vatre gde stoji Arkadija crkvenjak i njegov pomoćnik (negda najgluplji đak u školi, kome je stari učitelj

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

“ Oni još u veći smeh. On izlete napolje i poče da beži od njih jednako metanišući, krsteći se, pevajući uplašeno tu svoju Sv. Petku...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše. Ženske iziđoše napolje da pripravljaju ručak. Kakva radost za njih! Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim trudom

— zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći. Samo, oprostite, da pošaljem po tatu. Sad iziđe gđa Persa napolje i pošlje sluškinju po tatu. Donde je sa gostima frajla drugarica koja se s njima razgovara, ali ujedno i meri ih.

Frajlica đipi i iziđe napolje. Čekmedžijić ostane sam. Čudi se, divi se, ne zna šta je frajlici da ga tako ostavi. Uđe u drugu sobu sav snužden.

Čekmedžijić joj kaže da je frajla pobegla iz sobe, a ne zna zašto. Gospođa Makra iziđe napolje da potraži Paulinu. Nađe je u kujni uplakanu. — Šta je tebi, Paulina? — E, šta mi je, da znate šta mi je!

Ljuba turio belu maramu u stražnji džep, pa izvukao kraj malo napolje, iskašljava se. On s leve, a čika-Gavra s desne strane, idu upravo kući Gledićevoj.

je frajla Marta sa kanabeta đipila, otrči k vratima, pa tek što je kazala: „Molim, izvolite se malo pretrpeti”, istrči napolje. Sreća njena što su firange spuštene bile! — Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Ništa. Ja sam sa Gledićima poznat.

— Drago mi je. — Sad ti, Stevo, zabavljaj goste, a ja idem. Oprostite! — O, molimo! Gledićka je izišla napolje i naredila da se friško nivo donese. Dotle se i Marta obukla.

— Zadovoljan sam. To će skoro biti! Hvala, ljubim ruku. Marko ustane, ljubi materi ruku i preporuči se. Kad iziđe napolje, dočeka ga Mica. Ona je iz druge sobe kroz ključaonicu gledala i sve čula.

— Pa, ma bila Alka samo na jedan dan, jedan sat zatvorena, zadovoljna sam. Mica to reče, izlete napolje, pa dozivlje komšinicu da joj kaže kako će Alka biti zatvorena i da će tepsija stati sto forinata.

Milivoj se obuče što lepše može, pogleda se na ogledalu, zakovrči brkove, pa hajd’ napolje te se ubaci u kola Alkina. Kočijaš juri. Milivoj ponosno sedi, jednu nogu nonšalantno na vratanca bacio.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Kao razbuđene tice noću, uznemireni najedanput, ljudi napustiše kuće i pokuljaše napolje. A razne ljubopitljive gomilice i gomile, instinktivno zgužvane amo-tamo po ulicama, ispred kafana, ministarstava,

U predsoblju pozdravi se sa svojom starom gazdaricom i njenim malim unukom, gimnazistom pa izađe napolje praćen nosačem i radoznalim pogledima suseda načičkanih na kapijama.

modrom licu, ali odmah zatim trepavice zadrhtaše pa se ovlažiše i on, poguren, nakostrešen i strašan izađe polako napolje...

Afrika

Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje. Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne. Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu.

dva znaka, ali se sve svršilo time što je počeo da dahće, da suvo jeca, i što sam ga ja, izgubivši strpljenje, izbacio napolje. To je bio jedan običan histerik koji se zanimao crnom mađijom.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla! Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako!

) Juco, more, Juco! POZORIJE 4. BIVŠI, JUCA JANjA: Pseto nevaljano, di si bila? JUCA: Bila sam napolju. JANjA: Napolje, napolje? Ko e slušio moja špekulacija? JUCA: Ja ne znam. JANjA: Ne znaš, škilji! A ko e šuškio na moja vrata?

POZORIJE 4. BIVŠI, JUCA JANjA: Pseto nevaljano, di si bila? JUCA: Bila sam napolju. JANjA: Napolje, napolje? Ko e slušio moja špekulacija? JUCA: Ja ne znam. JANjA: Ne znaš, škilji! A ko e šuškio na moja vrata?

Znaiš da izgubiš glava tvoga gospodara. Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata.) Prokleto Eva, oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Isterali su ga napolje, uz psovke. Međutim, docnije, Pavle je ipak uspeo da pređe, noseći, onako odrpan, neke bačve, nekih turskih trgovaca,

Virila je napolje u sneg, u zimu. Uzalud bi je suprug pitao, kuda to gleda i na šta misli? Kad joj je jednom, tako, prebacio da se

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

sve dok se nije načinio toliki otvor da je i mačak Tošo mogao provući svoju veliku glavu i konačno se sasvim izvući napolje, pod prve večernje zvijezde. — Oho-ho, mijau!

Jedva se izvukoše napolje kroz neku rupu pod krovom, a kad su već bili u dvorištu, mačak Tošo komandova: — Jaši me, Mišu proroče, tako ćemo

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću 4 Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz

ne pali neću 4 Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje

zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje

moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje

sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave

iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se

iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi

suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice

rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože

žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose

golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE (plane gnevom na ovaj cinizam, odjuri i otvara vrata, dohvati stolicu i zamahne njome): Napolje! Napolje! NOVAKOVIĆ (polazeći): Divljaštvo, zar ne? PAVLE: Napolje! NOVAKOVIĆ (udaljava se).

PAVLE (plane gnevom na ovaj cinizam, odjuri i otvara vrata, dohvati stolicu i zamahne njome): Napolje! Napolje! NOVAKOVIĆ (polazeći): Divljaštvo, zar ne? PAVLE: Napolje! NOVAKOVIĆ (udaljava se).

Napolje! NOVAKOVIĆ (polazeći): Divljaštvo, zar ne? PAVLE: Napolje! NOVAKOVIĆ (udaljava se). XIV PAVLE, MARIJA PAVLE (pošto se stiša od uzbuđenja, zvoni). MARIJA (ulazi).

NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Postojavši nekoliko minuta, izađoh napolje, opet zviždučući da bih privukao pažnju na sebe. I jesam skrenuo, tako mi Boga!

Tačno je da sam mu ostavio nekoliko modrica oko njuške i da me je on otvorivši vrata izbacio napolje, pa za mnom i moju torbu. - Ti, propalico, ti, propalico! - vikao je.

- Znam, znam! - rekao sam klimajući glavom i izvukao se napolje praćen Stanikinom primedbom da bi toliki klipan mogao sebe da dovede i u neko pristojnije stanje.

Zatim su se otvorila vrata i one dve provirile napolje. Lica su im bila kao lica sova kad ih ubacite pod reflektore. Kad su vratile glave unutra, čuo sam kako kažu da neko

Stari je očekivao da ispare. On je bio talenat da od ljudi očekuje kojekakve genijalnosti. Kad su, konačno, izašle napolje, znao sam da će u sledećih pola sata Karanovo dobiti kompletna obaveštenja i bilo mi je žao što nisam polomio bar jedan

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a devojka se smerno pokloni, i

Kad je gospodar Sofra kakav dogovor imao sa stranima, onda je gospođa Soka morala napolje ići, a znak je njegov po pogledu primala. — Šta ima novog? — Ništa, došli smo da se o onom jučerašnjem porazgovaramo.

Međutim dođe i lekar, zaveže rane kočijašima i lopovu, a one mrtve iznesoše napolje i pokraj njih namestiše stražu. Još komesar putnicima javi da moraju tu ostati, jer je sad „štatarijum”, pa će im se na

Čamča se malo podnapio, pa čas peva, čas opet iziđe napolje, pa od radosti skače, čas trči po avliji kerećim „trapom”. — Uh, al’ ćemo kod kuće imati šta pripovedati!

— To je tokajsko vino, to moram piti. Bogzna kad ću još do njega doći. Dok su pili, Čamča iziđe napolje, dâ i latovu armicijaškom jesti i piti u njegovoj sobi, i obdari ga. On će se već za to sa društvom poreveniti.

Vidi se da bi se rada Šamiki dopasti ili drži da mu se već dopala, počem je održao reč. Gospođa Matilda iziđe napolje, da se ručak što bolje zgotovi. Donde će njih dvoje sami ostati.

Da ne bi opet pre njih otišle nataroška i učiteljka, brzo daju doneti sebi gornje haljine, pa brzo napolje Šepsovica, Krauzovica i Gajzingerka. Badava se žure Kriblerka i Hauerka, zadocnile su.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

³⁵ Gata se veoma često još i ovako: „Kad trudna žena izađe iz sobe napolje, onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod ponjave ili ćilima na jedno mesto nož a na drugo makaze, ali tako da

“ U đevđelijskoj kazi detetu stave u zube prutić (koji ispadne kad žena dotka platno) i kažu mu da žmureći izađe napolje, i da tek tamo progleda.

⁶⁷ U svakom slučaju, pazi se da se posteljica neoprezno ne izbaci napolje, a naročito ne noću, jer ako se nje dokopaju veštice mogu detetu nauditi.

⁸ Voda posle kupanja prospe se na za to određeno, „čisto“ mesto. Na Kosovu se prospe u kući, a nikako napolje, da se ne bi detetu desilo kakvo zlo. Negde se, pak, prospe na rodnu njivu, da bi dete dobro napredovalo.

Potom se dete metne unutra da sedi. Njega čuva jedna žena koja tu sedi a mati iziđe napolje, ’opkoli’ kuću pa uđe unutra. Ulazeći ona pita onu ženu što sedi: ’kakvo variš?’, ’varim suvo da stane sirovo!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Da ptice nebeske ne padnu u zaborave. Zemlja i voda kad vrata pozatvara, kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave, da crkva u oltar pusti goluba, da ne razgoni setnih gugutaka sa zvonara.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

dana posle pobede komesar Dule Kalpiš otvori kalauzom tapecirana vrata predratnog Aero-kluba u Uzun-Mirkovoj i pusti napolje tehniku koju je tamo zaključala buržoazija, koristeći je sebično za svoje ciljeve.

Sedeo sam u sali još dugo posle slova TNE END, sve dok me razvodnica nije izbacila napolje. Odri, možeš li da mi oprostiš, Odri, sve moje kasnije veze?

Dvanaest sati udara, Tamnica se otvara, U tamnici nikog nema, Samo jedan popa drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako vojska stupa, Podigla se lupa; Kako naša snaša Ljubi

Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu. Nešto severnije nalazi se parkić kod Skupštine.

— izbaci ga iz dvorišta, pa pred Babića kuću. Izađoše napolje Babići; dva inžinjera i jedan zubar, poskidaše kapute i zavrnuše rukave, pa za klisom!

– Kus pijetao — pile dovijeka... – gunđa moja tetka i zatvara kapiju, da joj guske ne pobegnu napolje. POTOP ZADOVOLjSTVA Na njivama mojih predaka uspevaju dobro jedino duvan i kornjače.

slučajno zatekao u svom rođenom gradu, presedeo si čitavo veče kao na iglama, a onda nisi izdržao da ne iziđeš napolje i ostaviš me sa svim onim svetom samu. E, to je zaista... – Nestalo mi je bilo cigareta! — reče on.

Matavulj, Simo - USKOK

Milica je vehnula, jer u toj zdravoj i čistoj duši bješe planula ljubav bukom, a od buktinje ne smijaše ni iskra vrcnuti napolje, te je vatra nju iznutra sagorijevala.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA, OTAC I MATI VRAĆAJU SE. PROVODADžIJA: A vi se razgovarate, to jest? MLADOŽENjA: Malo. DEVOJKA (iziđe napolje). PROVODADžIJA: Baš lepu kćer imate, da je Bog živi!

TETKA: Jeste, jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko sokaka. Ja sam odma kazala da će Ustić Pelu uzeti, pa tako je i bilo.

ŽENA: Gdi su karuce, a gdi su one vodenice, vinogradi, ona silna râna? Lažljiva trago! MUŽ (provodadžiju): Napolje iz kuće! ŽENA: Čekaj da mu kažem kako će svet varati. (Podražava mu.

PROVODADžIJA: Vi ste još srećni, to jest, drugi počnu odma deveti dan. MUŽ: Tako vi radite? Napolje iz kuće! ŽENA: Napolje! (Provodadžija pobegne.) MUŽ: Proklet bio kad je stupio na moj prag! ŽENA: Lepo me je uredio!

PROVODADžIJA: Vi ste još srećni, to jest, drugi počnu odma deveti dan. MUŽ: Tako vi radite? Napolje iz kuće! ŽENA: Napolje! (Provodadžija pobegne.) MUŽ: Proklet bio kad je stupio na moj prag! ŽENA: Lepo me je uredio! MUŽ: Tebe je uredio!

MUŽ: Vi nemate ovde ništa zapovedati. MATI: Da šta, da mi izeš dete? Sram te bilo! MUŽ: Vi da idete napolje iz moje kuće. ŽENA (trči mu bliže): Šta, mama napolje? MATI: Sram da te bude! ŽENA: Pre ćeš ti izletiti.

MATI: Da šta, da mi izeš dete? Sram te bilo! MUŽ: Vi da idete napolje iz moje kuće. ŽENA (trči mu bliže): Šta, mama napolje? MATI: Sram da te bude! ŽENA: Pre ćeš ti izletiti. MATI: Ni šest nedelja nema, pa si počeo; a šta će posle biti?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Svaki od nji ima svoje, a Gavrilovića, koji jednako reži, mi ćemo napolje. NANČIKA: I tako je mađaron!... Poslao ti je šnajder kontu. ŽUTILOV: Kakvu kontu?

ZELENIĆKA: Kud ćemo sad? ŽUTILOV: Zaboga, propali smo! LEPRŠIĆ: Brže da se pošalje pandur da vidi šta je. (Istrči napolje.) SMRDIĆ: Lepo sam ja govorio, da bežimo u Serviju. (Međutim su ženske pobacale oružje, Zelenićka pobegla pod krevet.

Sremac, Stevan - PROZA

skide pištolj s čiviluka i ogrnu ženinu bundu (Jovan je uvek voleo da se raskomoti onako u prsluku kad ruča), i iziće napolje pred kuću. Levom rukom napravi pola »ferta«, a desnu s pištoljem diže uvis i ispali.

— Čekaj, — »ranžira« Jova. — Idem ja napolje da ispalim jedan tufek, Srbi smo, a ja sam ti, priko, stari eškija, »jeger«, priko!

kao tarana iz lonca, dokle bi uča ostao sam sa mehandžijom, koji bi ga dotle slušao dokle i njega momak ne odazove napolje da pazari neke ovčije kože. Tada bi Maksim zatvorio knjigu na dvadesetsedmoj strani, i klimnuo bi bolno glavom.

— Reziluk, bolan, zar tako! — reče Maksim i okrete leđa. Nije ga ni prekorevao, ali je okrenuo leđa i izišao napolje. Ali kako je naša zemlja uređena i u njoj vladaju zakoni, to je predsednik učinio svoje.

današnje nauke, onako kritički, — kad se ujedared pomoli kroz vrata čupava glava Puje famulusa, koji ga odazva malo napolje. Posle nekog vremena vrati se u školu, ali ne sam.

Radičević, Branko - PESME

Kaki amo vas postavi đavo? Silna posla — o da sreće klete — Čuvajte se da s' ne pretrgnete. Ovo reko, pa napolje brgo, Pegazu se na ramena vrgo, I polete malko unapreda, Pa ti nešto kâ njivu ugleda, A po njojzi neko tumaraše,

Ali gledaj kud ćeš, glavo moja, Jer ako te to jerje dovati, Oćeš bogme grko oplakati. Okreto se, napolje se mako, No u itnji nekako s' spotako, Preko nekog pado brakolomstva, Mal' što ne bi, brate, vratolomstva.

“ pa s' napolje vrže. Al' ona za njim, još jednom ga vata, Još jednom njemu pada oko vrata, Još jednom ljubnu dugo, dugo, dugo, Pa

“ još zapita. A on reče: „Nikad bolje!“ Pa sa dragom ajd' napolje. 11. Curi beše ime Liza, Lepotom je Bog nakiti, Odnekud je tu izbliza, Tu šešire uči šiti; A da l' čini ovo

Ko zadrža draga moga?“ Ujedanput đerđev iti: „Ta evo ga, ta evo ga! Znam ja kroke svoga mila!“ Pa napolje poitila. 65. Pa ga pita de bijaše, Tako dugo de ostade, Jošte nešto drugo ćaše, Al' se njojzi to ne dade.

114. Veće stiže Srb napolje, Ukraj zida nešto belo, Opet stade gledat bolje: Ništa drugo, žensko telo. Dođe bliže, šapnu: „Ko je?

I napolje Uroš glednu, Te pećinu manu lednu, De je danak predanio, Od zlotvora svoji s' skrio, Glednu danku na visini, Posl

Pa ako ona prema ovi stena Potegnula sve svoje bude sile, O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ njima je telo Sa kojim vrtlog penući se igra.

Lađicu veže za žilu od vrbe, Prekrasno koje reke brega rese, I skače potom iz nje napolje, Preskače jarak u gaj koji prati; U gaju sad je, na desno se vije, Visoke lipe oko veće vidi, Pod kojima kristalno

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Preslišaj ti njega, čati ko iz knjige, milina slušati. — Hm, Radojica! — otrovno frči stric i od jeda bježi napolje. Baš će sveti Petar slušati svakakvo goveče i njegovo baleganje — pljes, pljes! — ko krava.

— Eto ti tvoga đaka, sad se možemo strugati motikom. Ponesen, krilat, strikan dunu napolje da rastelali novost, a djed ostade nad ispražnjenim sandukom, nad svojim iznevjerenim nadama, i tek u neko doba, kad ga

Šta je radio! Satima zabavljen u potkrovlju, nosa zabodena u knjige i starudije, ja sam izlazio napolje zabliješten danom i životom, upadao sam kao u tuđinu, i kasno, vrlo kasno, zapazio sam kako se oko ujakove kuće motaju

Graja iza Jovaševih leđa odjednom se naglo pojača. Učesta i pucnjava. Bitka se iz džamije, izgleda, prenijela i napolje. Čuje se jasnije i zveket gvožđa i psovke. — Eh, gdje me ona banda iz kuće prikova uz ovaj zid, pa ni mrdnuti ne mogu!

— Vidim, vidim — pomireno mrmlja komandant. Konačno, kad je čitav zadatak objašnjen, Mikan iziđe napolje. Ne prođe ni pet minuta, kad evo ga opet, provlači se kroz rupu na zidu i smješka se kao krivac.

Ona se nagađala s kiridžijama, ratovala s komšilukom i dužnicima, a po potrebi, dolazila i u bircus da izbaci napolje kakvog uzinaćenog pijanca.

A ko mu je sad taj Vaskrsije? — Onaj mali. On ga tako zove. Komandir zateže uniformu i gologlav izlazi napolje. Po sunčanom dvorištu, držeći se za Vidakov prst, nesigurno nabada mališan s ogromnom milicionarskom kapom na glavi,

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Posle, pošto zatvorimo kuhinjska vrata, držeći se za ruku, smejući se, izletimo napolje, u baštu i potok, te da nas sunce greje, zapljuskuje svežina i miris zelenila...

Muži počeli da ištu puške, a devojke se oslobodile i same pevaju. Iznesoh Tomči napolje žar. A on još nije savio cigaru. Skut mu i kolena posuti duvanom i razvijenim cigarama. — Č’a-Tomčo, hoćeš žara?

Mita je svaki čas željno izvijao, izdizao glavu, da što bole gleda: napolje, u mesečinu, noć, ali kao da nije mogao. Smetala mu je mati, koja je ispred njega sedela do nogu njegovih.

Haljine joj tesne. A oseća kako joj se prsa šire, otimaju se iz tesnog količeta, izlaze napolje, vide se... Zato od stida saginje glavu, namiče još više šamiju, da joj se jedva vide oči i usta, koja još ne mogu da

Ej, hej! baš ste vi srećni ... Gledam njega pa... — I onda seo do nje, ali nije gledao u nju, već se bio zagledao napolje. Činio se kao da sluša pesmu i svirku koja je otuda bivala sve jača.

Ko zna šta posle... samo Bog sreću neka vam dâ... veliku, golemu... Naročito tebi. A njemu, već — i opet je pokazivao napolje, na muža joj: — on je sada i onako srećan. Pružio joj je ruku, ali nije mogao da kroči.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

STOJŠA I MLADEN Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad napolje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo.

A kobila joj odgovori: — Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše. Onda baba iziđe napolje, a carev joj sin reče: — E, baba, ja sam tebe služio pošteno; sad mi daj što smo pogodili.

slugi da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa kćeri iz kule napolje ispusti.

Ona i njen sin pođoše napolje, a on ih zamoli da polože što magarcu. — Jest, sada ću se brinuti i o tvom magarcu! Nema sijena!

— Nemaj brige! — odgovori vojnik. Mačka iziđe napolje, a vojnik, prije nego što je poč'o ložiti, brže-bolje priđe kotlu pod kojim bijaše najmanje žeravi i otklopi ga

Čekaj, sad ću ja tebi kazati! — Zatim iziđe napolje. U jedna doba eto ti trideset vragova, pred kojima bijaše starješina onaj isti što ga je bio vojnik u onom dvoru

Poče jaukati i vikati da mu povrati njegove novce. Handžija se rasrdi, te dozva sluge i izbaciše ga napolje. On, kukavac, opet poče napolju jaukati.

“ Pa uzme uže i otide nad jamu, pa pusti uže u jamu i stane vikati da se uhvati za uže da je izvuče napolje. Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci!

Čoek se uplaši, pa pođe da upusti uže, a đavo poviče: — Drži da si mi po bogu brat! Izvuci me napolje, pa me ubij ako mi nećeš život pokloniti; samo me izbavi odavde. Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje.

Izvuci me napolje, pa me ubij ako mi nećeš život pokloniti; samo me izbavi odavde. Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje.

Ali dijete pomisli šta mu je otac rekao, pa iziđe napolje i pođe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj

Ali Ugursuz nipošto nije smeo zaspati, nego oslušne dok svi po kući pospu, pa onda polagano iziđe napolje, te unese jednu podebelu i pokratku kladu, te je metne na svoje mesto, pa je pokrije ponjavom, pa onda iziđe te se

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

(Odlazi.) MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči? KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja. Moj kuma Makso, imaš blagu ženu, pa si se razmazio, a da ti je moja na glavi, znao bi šta je pis.

bacakati se, pa najedanput skoči u reku mudrosti, od koje se inače čuvao kao od vatre, zgrabi vaš razum, pak iskočivši napolje, najedanput ga proguta i potom odma počne biti tako učtiv i pronicatelan, da su se i sami siđeni s pameti čudili.

VUČKO: I ja kažem, majka. LjUBA: Ti podaj kafu, pa napolje. VUČKO: Jes’ ja, svrši gu, što imaš, pa napolje. A ko će da služi? (Da Staniji, ona pije.) Je l’ dobro, majka?

VUČKO: I ja kažem, majka. LjUBA: Ti podaj kafu, pa napolje. VUČKO: Jes’ ja, svrši gu, što imaš, pa napolje. A ko će da služi? (Da Staniji, ona pije.) Je l’ dobro, majka? STANIJA: Dobro je.

Što govori, što radi, što peva, što čita, samo bezobrazluk. NEŠA: Ljubo, iziđi malo napolje. (Ljuba iziđe.) STANIJA: Malo sam spavala. Što da vidim, kad dojdem u sobu?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: A ja? Valjda sam ti oči iskopala? SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti. SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti!

Valjda sam ti oči iskopala? SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti. SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti! SRETA: Oho, milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Pustili te napolje sa lanca i kazali da se vratiš do devetke, a ako se ne vratiš — da ćeš naći kuću zaključatu pa spavaj gde oćeš, jer

su spavaćice tako kratke i tako tanke da bez muke staju i u kutiju od šibica, a da se palidrvca ne moraju izbaciti napolje; tu je i četkica za zube, pastu će već naći tamo gde budu pajkile, bočica „Ma grifa“ i raskupusani udžbenik sociologije.

je „propešačio za ovu zemlju“ i sve, taj ti se dasa — kožnjak lepo useli kod nas i, mic po mic, isfura dedicu Gavrila napolje. Naravno, to se sve dešavalo pre mog rođenja. Jer, znate li kada bi uspeli da me isfuraju na čist vazduh? Nikada!

prekidalo samo žvakanje onih poslovnjaka i zveket pribora za jelo, on je stajao i smišljao najbolji sistem da nas isfura napolje. Stvar je u tome što kelneri lažnih boemskih kafana očigledno osećaju svoj zanat kao teret.

Onda sam ostavila gomilu sitnine, za onaj kampari koji mi je već ionako bio preseo, i izašla napolje, u vrt, a malo kasnije sam počela da skačem kao luda od radosti, mislim, onako bez veze, osećajući nekako da i sam

“ i izbacuje me napolje. — Ali zašto? — zapanjih se. — Pa zbog toga — odgovori mi doktor čiste filozofije što je to jače od njega!

„Hajde, kazao je pukovnik, izađi lepo napolje, pa ponovo uđi unutra i učini sve po propisima o vojnoj službi i tim fazonima!

“ Mišelino, naravno, šta će, isfura napolje i znate li šta učini? Nikada to ne biste pogodili, čak ni u snu! Više se nikada ne vrati u štab!

Ali, čim sam isfurala napolje iz te Tifanijeve diskoteke, počeh ponovo da razmišljam o Mišelinu i o našoj vreći za knjavanje.

kroz njih s izrazom naučnika koji upravo izučava kretanje bubašvabe po dnu bele glatke kade, dok se ona upinje da izgilja napolje. — Koliko imate godina? — upita. — Osamnaest. — Da da ... promrmlja nešto sebi u bradu, zapisujući.

Videću da li je gazda u kabinetu, sačekajte... Otrčim od matorog i izvučem ga, onako bunovnog, za jaku od pidžame napolje, za pravo do telefona u predsoblju. Možete li uopšte da zamislite njegov glas u sedmaka?

(Tu se Sule obratio nekom Kokanu, predstavniku našeg odelenja na tom visokom skupu.) — A ti, mali, briši napolje i tapkaj karte za bioskop da bar neko od tebe vidi neku Vajdu! Rano si mi nešto, my son, počeo s konferencijama!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Uvuko sam se u kujnu da što izvaram, ali kad mi počeše creva krčati, omlađi pomisle da što drugo radim, pa me isteraju napolje. ALEKSA: Ništa zato; samo ti budi malo gospodar od trbuva, pak ćemo srećni biti. MITA: A, vrlo srećni!

MITA: Znaš li ti, bezobraznico, kom tako govoriš? MARIJA: Laži i paralaži. ALEKSA: Šta je toliko trpite? Napolje s njom! MITA (ščepa je za ruku): Napolje! MARKO: Stante malko, stante; eto i Batića.

MARIJA: Laži i paralaži. ALEKSA: Šta je toliko trpite? Napolje s njom! MITA (ščepa je za ruku): Napolje! MARKO: Stante malko, stante; eto i Batića. ALEKSA (na strani): Taj mi jošt treba! 7.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Živjela sloga! U lonac rat! Izići brzo, ljubi te brat!“ Prevari Pijetla zakletva ta, napolje klisnu u skoka dva, zgrabi ga Lisac, pa s njim u torbu. „Sad sam ti, Pijetle, skuvao čorbu!

“ Al gledaj ovu nevolju glupu: u mlinu mišić živio suri, na torbi staroj progrizȏ rupu, pa sada brašno napolje curi. Putuje Ćosa, brige ga nije, a usput brašno sije li sije.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— A gde ti je komanda? — Valjevo... — Budalo jedna, pa kud si navro za Veles?... Teraj to napolje! — naredi vojniku. — Kad bude vreme, javiće se. Šta je?... Za tebe ne važi naredba? — obrati se meni.

— Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika. — Ko vam je kazao da se zavlačite u šatore. Napolje! Izvukoh se brzo. Ali je narednik naišao prvo na Traila. — Pa to onako... kao da smo na seljačkom vašaru... a?...

— Ne može... Od mene nemoj da se stidiš, ja sam doktor — onda kao da se priseti. — Hajde, mali, iziđi napolje! — Nemoj! — veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem...

— Izlaz’ napolje! — viknu kroz stisnute zube. Iz zemunice dopre šuštanje slame, neko stenjanje, dok tek jedan glas progovori: — Je l’ ja,

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

« Deca poiskakaše iz klupa kao jarići, pa se okupiše oko prozora, a neki behu poumili i da iziđu napolje. U prvo vreme i Ljubica stade začuđena i posmatraše kako se vije i talasa veliko dečje kolo, a u sredini stoji Gojko

— E dosta. Iziđite sad malo napolje, reče Velja deci, pa se uputi k svojim gostima. — Kako... Zar vi već radite sa slovima ? upita ga Ljubica začuđeno.

Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad. — Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre. Zaboravio sam da se vaš

Čim policajac uđe u školu, Stojan istrča napolje. Gojko ostade sam u toploj zagušljivoj sobi, gledajući nesvesno u dugačke pukotine, koje su se otegle po tavanu i

Pisar se prenu: vidi da ovako neće nikad biti kraja skandalu, pa dohvati ženu za ramena i izgura je napolje. Srećom, Stojan se ranije ukloni u stranu, te se ne ponovi onomadašnji slučaj.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Neredi počinju. Rulje vojnika zadržavaju tramvaje i viču: „Napolje oficiri, dole kokardu.“ Hvataju oficire i skidaju im, nožem, habsburšku rozetu, sa kape, a katkad, u gurnjavi, i

Upadaju neki mornari i viču: „Svi oficiri, napolje!“ Imamo da predamo sve stvari koje su državne. Na novoj rumunskoj granici, vele, Mađare koji se vraćaju iz rata

Gomile vojnika koji stoje na prozoru gledaju kako pokušavam da se popnem u vagon, smeju se, urlaju i viču: „Napolje, oficiri! Nema više oficirskih vagona! Napolje!

Nema više oficirskih vagona! Napolje!“ Kao što to obično biva kad se pojedinac sretne sa gomilom, ja onda, melanholično, popuštam i sedam pored voza, na

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?... Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa će ljudi jedared i meni kazati hvala... I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča. Provirim napolje, kad al' imam šta videti; jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u šarenom odelu, jaše jednog drugog

Naživeo se, pa ga još strah nečega, a mi mlađi junačniji! — viču četvrti. — Dole s kukavicom! — — Da se izbaci napolje! — Dole s njim!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči. Sad nije mislio ni o čemu, već je gledao u ono najveće crkveno kube i na njemu jabuku, kako

samo zakipe nešto u grudima, pojuri u glavu, obuze ga svega i on dreknu, zakrešta, jer ga već izdadoše glasne žile: — Napolje!...

— stadoh da mucam. — Ehe, znam ti ja tu čijeg konja! Nađite mi konja da idem dalje, u... Kruševcu. Iziđoh napolje, razgovorih se sa školskim momkom i poslah ga jednom domaćinu, blizu škole, da dovede konja.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo! Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet?

Što si se zbunio, kog đavola, kao da ćeš ti da držiš govor? Idi mi zovi Danicu... Nemoj... Ja ću je zvati... Idi napolje pred kapiju, pa kad vidiš građanstvo — je l' znaš šta je građanstvo?

) Gospode bože, na šta će ovo izaći? (Spazi Mladena i izdere se.) Ama, što si mi tu stao kao... Bleneš samo! Idi, idi napolje da mi javiš kad ih vidiš na uglu! (Mladen ode. Danici.) Pa i ti, brate, idi pa spremi za posluženje!

DANICA (kad čuje muziku, istrči iz svoje sobe i ode na zadnji prozor, pa se nasloni i gleda napolje). IVKOVIĆ: Ne pomaže tu muzika, već razborita reč.

Živeo! Živeo! (Muzika svira jedan kraći marš.) JEVREM I IVKOVIĆ (za vreme muzike, svaki na svom prozoru, klanja se napolje. Spolja raznoliki i zbog muzike nerazumljivi uzvici.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« dokle ne diže noge jedan na jednu drugi na drugu stranu i zub ne izađe napolje. Kad se dignu, oni sednu onako zaduvani pa se odmaraju i razgovaraju. »Pasja zuba, ako ko boga zna!« veli zuboboljni.

mesto Makse famulusa, koji je i sam postao zamenik u odboru za limunaciju; deca se džaveljaju, jure po kolu i unutra i napolje, ili se greju oko zapaljenih buradi.

A bio je sila onda. Kad uđe s društvom u kafanu, a on samo zabode tesak u sto i vikne: »Ajaooo! Silna vojsko! Civili napolje!« a svet bega. Obično prvo zaglave vrata berberi, a za njima šnajderi. Berberi ponekad pribegnu i dosetci.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Shvate da su pogrešili, pa opet beže napolje, Gde im nije loše, al nije ni najbolje... Nigde nije dobro, a najgore je, inače, Kad čoveka tuku ne dajući mu da se

— Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje! Ali svi su kupili karte, nijednog švercera nema, Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve

Pandurović, Sima - PESME

A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine. Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Serdar skoči viknuvši: „A, Stane, krilo moje, pomozi mi da uhvatimo brava!“ i htjede napolje. Ovdje treba objasniti nešto.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

načini kćeri svojoj dvor od stakla u koji se ni mrav nije mogao uvući a kamoli zmija, i iz njega je nikud nije puštao napolje. Kad carevoj kćeri dođe suđen dan, ona zdrava čitava zaište grožđa da jede.

— Hoću; prekrsti se! — U ime oca i duha svetoga! — A đe ti je i sin? — Eno ga čeka s vrećom napolje. 8. O BABI 1 Pitali zlureku babu: gde su joj zubi? — U jeziku, čedo moje.

Zato istrči i malo i veliko napolje, i, što jače mogu, lupaju u kotlove, tepsije, tiganje, klepetuše, i u sve što zveči, te tom lupnjavom poplaše Vrkolaka,

I SRETENjE Neki pričaju da medved koji, preko zime, leži u svojoj jazbini, na Sretenje, kad se sunce rađa, izide napolje i pogleda niza sunce.

Oknari navale da tu stvar izvuku napolje, ali im ona progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?

Oknari, videći tako skupocenu stvar, a ne znajući ko je ona i šta je, navale opet da je iznesu napolje. Opet im car progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao i srebra i zlata, šta hoćete više od mene?

Dagudin brzo projuri kroza zemlju i dođe u pomoć: sva okna zalije i oknare sve podavi, potom iziđe napolje i sve oknarske kuće potopi i odnese.

2 ĐEDOVI I ĐEDOVA BABA U Risnu na bijele poklade obuku se nekoliko momaka u kožne haljine izvrnuvši dlaku napolje, nakite se različnijem repovima i dronjcima, i objese niza se zvona; jednoga obuku u ženske haljine i dadu mu u naručje

Sirječ! (Carevi iziđu napolje). Treća scena Guba (sâm) GUBA: Guba gubuje, dobro jede i pije; ne zna dobro čitati, al’ zna dobro iskati: krajcaricu

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Slanica je bila od drveta i imala okruglu jamu, na koju se so unutra sipala i napolje vadila. Na onu jamu on ruke uvuče lasno u slanicu, ali ih zajedno, još pune soli, ni po što nije mogao napolje izvući,

Na onu jamu on ruke uvuče lasno u slanicu, ali ih zajedno, još pune soli, ni po što nije mogao napolje izvući, i tako mučeći se oko toga i natežući, ruke podbunu da najposlije ni jedne ni prazne nije mogao izvući.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Svi su otišli, svetlo je smanjeno. Ikonija i Cmilja odnose čaše i escajg, prevrću stolice na stolove.) IKONIJA (viče napolje, Anđelku): Anđelko, česma ti je u dvorištu! Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, neće ti otpasti!

Ponesi kišobran, lije kao iz kabla! IKONIJA: Ćoro, ko zna šta je, nemoj dizlaziš! (Anđelko izjuri napolje, Cmilja i Ikonija za njim. Cmilja nosi otvoren kišobran i zapaljenu sveću. Zatamnjenje.) III SLIKA (Ulica pred kafanom.

A kad je trebalo da registruješ kafanu... (Ulazi Nepoznati, gledajući napolje. Idući tako, unatraške, sudari se sa Miletom.) NEPOZNATI: Izvinite! MILE: Ne ulazi se u kafanu kao govedo!

STAVRA: Pusti čoveka na miru! MILE: Vidiš li kako grupaše! (Nepoznati, i dalje gledajući napolje, seda za sto. Prilazi mu Ikonija.) IKONIJA: Oćete nešto da naručite? NEPOZNATI: Nešto bi večero.

Verujte, savršen. NEPOZNATI (stalno pogledajući napolje): Dajte mi taj pasulj. IKONIJA: Kupusalata, paradajsalata? Nešto za piće?

Zatamnjenje.) V SLIKA (Kafana. Vilotijević sedi i večera, stalno pogledajući napolje. Ikonija pred šankom, Cmilja iza šanka. Stavra sam za stolom, na koji je spustio novine.

CMILjA: Zamišljala sam ga da je visok. IKONIJA: Ne znam što stalno zvirka napolje. CMILjA: A Mile šmugno! Kaže kafana frakcionaška, leglo! IKONIJA: Čula sam ga, nek mi priviri još jednom!

I plus dudari datum venčanja, Kukovdan! GOSPAVA: Brazletna? Brazletna? Brazletna? (U velikom strahu pojuri napolje. Izlazeći, sudari se sa Vilotijevićem.

Stanković, Borisav - JOVČA

Zato te san ne hvata. Sve, sve na to drvce misliš... JOVČA (trza se iz zanosa, očajno, besno): Napolje! Lažeš! Sve lažeš! (Baca joj novaca.) Sve lažeš! Nisam ja grešan. Nisam joj prečio, ne davao...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Kako se služba svrši, a on ti uprav k meni, koji mu se kao stidljiva nevesta i nevešt načinjah. Zovne me napolje da me nešto pita. Odemo nasamo pod jedan [h]rast.

Blagodareći blagoj promisla desnici na izbavljeniju, s užasom pobegnem napolje. U tom manastiru nađem nekoliko Bolgara monaha, od kojih jedan odvede me kroz Kareje u Hilendar.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— pitaše vra svakoga trenutka, a Bakonja lagano odškrine, zviri pa kazuje stricu. Njekoliko puta promoli glavu napolje i viče da se i dalje čuje: — Fra-Brne je bolestan. Ne može vas primiti. Ne može ni divaniti.

— Ko je ovo? Poznaješ li ga? — zapita Bakonja Kušmelja, otisnuvši nepoznatog. — Ne znam! — veli knez, tiskajući se napolje. — Dede, ako ikako možeš, izađi. Ja ću se odvojiti od naših beštija, pa ću te čekati di ti rečeš.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Prođe ponoć, umornu je obori san, ona se trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na kiši i mrazu da ne bi zaspala, a sva je uho i strah za

Soba mu postaje tesna i puna krckanja Simkinih zglobova. Mora da iziđe napolje. Sneg, sitan i gust, zasipa tišinu na sredini noći.

— Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata. — Jeste, zbog tebe — šapuće za njim Aćim, u inat sebi.

Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje! — Milunku i Simku pratio je očima Dok za njima ne lupiše vrata, a onda sede na svoje mesto za niskom sofrom pretrpanom

A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem! — Ako ne učiniš što sam te molila, ja ću o tebi da razglasim po selu...

A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem! — Ako ne učiniš što sam te molila, ja ću o tebi da razglasim po selu...

Nikola otegnuto jeknu, podiže se s ležaja i sa ispruženim rukama pođe ka glasu u pomračini, da ga zadavi i baci napolje. ...Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče.

Šta da se radi kad drva ne padaju kao sneg? Ne bi se ugrejala ni da ja legnem u ognjište. Idem da ukradem. Iziđe napolje, načupa kolje iz plota i s velikim naramkom vrati se ljući no što je izišao, nabaca drva na ognjište, razduva ga i opet

izobličeno, čini mu se da se koža odrane svinje razapeta na zidu grči i savija patrljke nogu da skoči i jurne kroz odžak, napolje, u mrak, jer i Anđa viče, očajnički: — Juri, juri, juri vepar... Tola se strese.

Samo pređe pogledom po svim stvarima u sobi. Tako kao da je prvi put u njoj. Navuče šubaru duboko na čelo, iziđe napolje i naredi Mijatu da mu osedla njegovu kobilu. Pribojava se da se ne sretne s Vukašinom, pa Mijata stalno požuruje.

mu je i neizdržljivo žalosno, ostavi priznanicu na stolu, brzo uze svoje stvari, strpa kesu u džep i bez pozdrava pobeže napolje. Mijat polako upreže konje. — Požuri! — viknu Vukašin i pope se u sanke. — Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima.

Ne smirujući ruke, ona mu okrenu lice: „Zna li on?“ „Zna.“ Postiđeniji je izišao napolje, čvrstim korakom ušao u očevu sobu i seo na minderluk, čudeći se otkud mu snaga i glas da tako ljubazno i ponizno

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice. Mladić se svake noći, ranjavih prstiju i

— Ja hodam! Ja trčim! — uzviknu sva van sebe i htede da izleti napolje, kad je prenu nečiji slabašni glasić: — Lepo!! Lepo!! Ali pomozi mi! »Možda se vrabac vratio?

Jaje i samo poverova da čudesnijeg od njega nema, ali nešto u njemu nije mu davalo mira. — Hoću napolje! Dosta sam čamila u tebi! — ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti?

»Mora da mi se prisnilo?« —pomisli jaje, ali onaj isti glas ponovo reče: — Hoću napolje! — Pa, dobro, pustiću te! — reče jaje pomirljivo. — Ali najpre reci ko si? — Zar ne poznaješ svoje srce?

— To je nešto što pripada samo ludima. Zato su nespokojNi i nesrećni. Smiri se i sedi tu gde si... — Moram napolje! — ponovi onaj glas tiho, a jaje sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a iz nje se, kao leptirica iz

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ali ga nestrpljenje i radoznalost poteraše dalje i on kroči brzim korakom napolje i nađe se pod vedrim nebom. Tu zastade kao prikovan.

utisnuti sve do njenog kraja, jer vazduh koji se u njoj pred tim klipom nalazio mogao je kroz slavinu čizme izlaziti napolje.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Pa dođe da je pregleda; pa je pipa, pipa... jaoj Bože, jaoj moj gospodine, pa veli meni: „Iziđi, babo, napolje, moram ja nju svu pregledati... i trbuh... tu joj fali. — Da je nije upropastio?

ogromnih leđa, izdvoji se, uze tojagu ispod klupe, a jednu pregršt ora ostavi u džep izgorelog šinjela, pa izađe napolje. Oficiri se nasmejaše iopraćajući ga, a ja izađoh za njim.

A bolestan vazduh naglo jurnu napolje, stvari ponova zasvetliše, oči ponova oživeše i čovek, razdragan ali pažljiv i zamišljen, gledaše kako ozdravljaše žena.

„Slušaj ti, rekoh, Svidrigajlove Svidrigajloviću, narediću smesta da se spuste ove ovde zavese, da se napolje izbaci ova ovde bivša — slika, da ti se sasvim zabrane posete, ma ko bio, ma ko bio, razumeš li me?

ono što je bio, mudro miran i ozbiljan, sem što njegove buljooke oči, a u onoj začuđenoj radoznalosti, nešto malo više napolje iskočiše.

“ Triput je predsednik, sav zelen, podviknuo Đoki: „Napolje, napolje, napolje“, pa je Boka kao metak iz puške brzometke izleteo i u hodniku se među seljacima našao.

“ Triput je predsednik, sav zelen, podviknuo Đoki: „Napolje, napolje, napolje“, pa je Boka kao metak iz puške brzometke izleteo i u hodniku se među seljacima našao.

“ Triput je predsednik, sav zelen, podviknuo Đoki: „Napolje, napolje, napolje“, pa je Boka kao metak iz puške brzometke izleteo i u hodniku se među seljacima našao.

Uzdrhtao se Boka i sav cepti, nije mu jasno zašto su ga napolje izbacili, pa se bolno zaplakao, dok su mu objašnjenje zbog plača sa svih strana tražili.

Trgavši se, pošao sam hitro da obrišem okno prozora i da pogledam napolje, kako bih se uverio gde se nalazimo, kad ona brže zadrža pokret moje ruke, ne pustivši me da učinim što sam naumio.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Zarobio bih u ogledalcetu zračicu sunca, odrazio je s male površine stakalca negdje napolje, na mrku plohu samostanskog zida, na zbrčkana lica dviju domaćica što na povratku s tržnice razgovaraju na ulici, na

roptanja potisnuti u skroviti mrak duše našu slobodu, da bi kasnije, nabubrila i ogrknula u tom mraku, bujnije šiknula napolje, dovoljno jaka da se s osvetničkom slašću nametne drugima — to je recept uspjeha, to je tajna jakih.

U njegovoj podsvijesti već sve kipi od još neiščahurene ali grdno hipertrofirane svijesti, jedva čekajući da provali napolje, tako da je već besmisleno govoriti o onoj prvotnoj, pećinskoj naivnosti i spontanosti.

Ali nikako da se prisjetim svih „ključnih momenata” ništovne žaobe. A kad sam stupio napolje, njena važnost stala je naglo da blijedi: u sve širim spiralnim krugovima, kao da odvija zavoj oko moje glave, bumbar

Najprije mali nemir, malo uzbuđenje. Nelagodnost u vlastitoj koži, žudnja da se iziđe iz sebe, nekud napolje, kao mjesečar. No to je samo u početku, dok temperatura ne poraste.

Ustanem i među koljenima gledalaca probijem se napolje. Pod septembarskim zvijezdama mali trg je spavao, sa svojim nizovima zamračenih prozora.

Naveče bih se dovukao do ograde, razmaknuo prstima dvije bodljikave žice i proturio glavu napolje. Sklopljenih očiju, udišući dublje, stajao sam tako, pod vodopadom slobodnog zraka, u struji neograničenog prostora.

Bolničarka, koja je stajala iza mojih leđa i gledala zajedno sa mnom, naglo se odbila od prozora i pojurila napolje. Pohodio me opet stari seljak s kataraktom i s rascvalim nosom da me šutljivo razgovara.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Izvirivaše svi redom na prozor da razgledaju kandidate, koji su se tu poređali, pa naposletku iziđoše napolje. Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne

Posle kratkoga traženja kmet iziđe napolje noseći gomilu raznih peškira, među kojima ne behu ni dva nalik jedan drugomu.

Đurica ga pogleda začuđeno. »Šta će to sad — pomisli u sebi — da skačem kroz prozor napolje ?« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se veoma. — Ene de, odkud ti to?..

Šta li bi sad rekla, jadna starice, da je vidiš ovako osramoćenu, poniženu, ucveljenu, pa izbačenu napolje, izbačenu kao isceđen limun, kao nepotrebnu stvar... Gle, nema gde da skloni obeščašćenu glavu!...

Tri žandarma odredio je da upadnu u kuću, od kojih će dvojica zauzeti vrata na sobi, a jedan će isterati čeljad napolje i držati Jova. — Sad pazite dobro !

Izvadivši polovinu rama ,pogleda napolje i sva mu se krv sledi, okameni se... Dve čelične cevi stoje naperene na njega i dve glave, neobične i nejasne, vire

Sad se povraća — reče jedan od ljudi. Đurica se osvesti. Namršti se od bola u laktovima. — Izvedite ga napolje, nek se osvesti na vazduhu. A noge mu odrešite... Što će vam to ? — reče kapetan, pa iziđe pred kuću.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je onda ocijedi. Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo.

A kobila joj odgovori: — Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji, pa me prokazaše. Onda baba iziđe napolje, a carev joj sin reče: — E, baba, ja sam tebe služio pošteno, sad mi daj što smo pogodili.

Sve ovo obišavši i viđevši, vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče napolje i baci na zemlju, a braća, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.

vrata od mlina, huknu koliko može više, a od one njegove sile sva djeca razlećeše se kud koje, neko na pantu, neko napolje kroz badžu, ele nijedno ne osta u mlinu.

— Evo je! — progovori on, te je izvadi i njoj dodade. Čim se careva kći dokopa ćese, udari sinle i išćera ga napolje. Vezirović, kô jadan, kô žalostan, vrati se majstoru i počne opet prodavati somune.

“ Pa uzme uže i otide nad jamu, pa pusti uže u jamu i stane vikati da se uhvati za uže, da je izvuče napolje. Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci!

Čoek se uplaši, pa pođe da upusti uže, a đavo poviče: — Drži, da si mi po bogu brat! Izvuci me napolje, pa me ubij ako mi nećeš života pokloniti; samo me izbavi odavde. Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje.

Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje. Đavo odmah zapita čoeka kakva ga je tu sreća donijela da ga izbavi i šta je tražio u toj jami; a kad mu čoek kaže da

Ali dijete pomisli šta mu je otac rekao, pa iziđe napolje i pođe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brže-bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj

jaje, te i njega razbije u onaj skrob; onda zaište još malo masti, te ono zamasti; pa onda skine s vatre i klin izvadi napolje, a klinčorbu izjede.

mučnjak — sanduk u koji pada brašno ispod vodeničnog kamena muštuluk — dobar glas, nagrada za radosnu vest nadvor — napolje nađavasati se — nasititi se nazorice — izdaleka pratiti nekoga ali tako da se ne gubi iz vida naide — nađe naimar

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sve to sam dobio od vlasti u Kasl Gardenu na račun ”ujka Sama”. Onda sam izašao napolje, željan da pogledam taj veliki Njujork, sa osećanjem, kako bi to rekao psalmopisac ”kao krepak čovek spreman za trku”.

Zaustavio sam kočiju, izišao napolje i stao da posmatram. Vratile su mi se uspomene na Kori i Oben i na plemenske sabore koje sam posmatrao u Aranu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Smeju se, zaćute, pa odjednom uglas zapevaju. Na prozorima čitaonice nisu kapci zatvoreni. Svetlost se napolje razasiplje, nasuprot se kući odbleskuje i zahvata glave nekojih Zagoraca.

Trebalo je grabiti i probiti odvodne jarke da voda napolje izbije i salije se u oveću jarugu. Bosi, sa zagrnutim nogavicama do ispod kolena, stajahu u onoj studenoj kaljuži,

—Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče.

Momci priskočiše, stadoše ga grditi i potisnuše ga svom silom napolje. Na ulici čeljad se oko njega kupi: smiju se ludome seljaku, a njemu se čisto bliješti; nešto kroz zube smrsi, pa,

Izišavši kroz gradska vrata napolje, osjeti se kao i uvijek slobodnija, i nešto se u njoj preokrene, odahne. A večeras je i življa, okretnija; čini joj se

U parohijalnoj kući paroh ponudi svoje pratioce da sjednu, a on se smjesti do prozora. Časom pogleda u njih a časom napolje, i sjeti se pa naredi službenici da ljudima vino donese.

Pa proviruje na odškrinuta vrata i videvši da je Ilija iz kuće zagrnut kabanicom izašao i zamakao između kuća, iziđe napolje. Pažljivo protežući se i oklevajući popođe putem.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

da bi se mogao igrati sa decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi opsovati oca i samome engleskom konzulu. Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!

DARA: On je činovnik, majka! ŽIVKA: More, kakav činovnik! Čas u službi, a čas napolje. Jesmo li triput dosad trčali za njega da ga spasavamo?

ŽIVKA: Rekô je? ANKA: Da. ŽIVKA: Dobro, reci mu neka uđe, primiću ga! ANKA (izlazi napolje i propušta Čedu). XII ČEDA, ŽIVKA ČEDA (ulazi vrlo ozbiljno, klanja se još s vrata): Imam li čast sa gospođom

” ŽIVKA: Koj' ga je čitao? ČEDA: Pa ja!... ŽIVKA (plane): Napolje! ČEDA (ustaje): Dakle, šta da kažem mladoženji? ŽIVKA: Neka ide do đavola i on i ti!

besu dohvati sa stola knjige, kutije, bukete, zvonce, jastuk sa stolice i sve što joj dođe do ruku i gađa ga vrišteći): Napolje, vucibatino, napolje! ČEDA (pokloni se zvanično na vratima i ode).

knjige, kutije, bukete, zvonce, jastuk sa stolice i sve što joj dođe do ruku i gađa ga vrišteći): Napolje, vucibatino, napolje! ČEDA (pokloni se zvanično na vratima i ode).

DARA: To nije istina! ŽIVKA: Kaži, Rako, gde je naš zet Čeda? RAKA: Nek mi da dinar, pa da joj kažem. ŽIVKA: Napolje, alo nesita! Zar ti je malo? RAKA: Ništa ja više besplatno! (Ode.) DARA: Hajdemo! (Hoće da pođe u Ankinu sobu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

autorovome neupravnom govoru - zapravo u njegovome jezičkom posredovanju, a ono se može uporediti sa pogledom okrenutim napolje, prema čitaocu - pojavljuje se njen otac.

sećanju kad sklopi knjigu, otprilike ovakav: ona nalakćena stoji na prozoru gornjeg sprata, leđima okrenuta unutra, licem napolje.

se u njima ne propušta da istakne kako se spoljnjem pogledu postavljaju jake zapreke, dok se pogled iznutra slobodno pruža napolje.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Bogdana!... Ne stravljuj to dijete! — promuca Miloje drhtavim glasom, a meko i nekako svojski. — Napolje iz kuće, Ciganine crni! Nadvor i ne plaši mi dijete! — kriknu ona ponovo i podiže put njega ožeg.

“ Ne može da se seti šta je dalje bilo. Okrenula mu se opština oko glave, oni Anadolci, sve. Izleteo je napolje kao oparen, da li sam ili izguran, ne seća se, tek kad se rasvestio, video je samo stariju ženu kraj sebe.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ali, slatka majko, ovo je naš Vasa. FEMA: Naš Vasa, paorska trago! Oćeš da se ljubiš s njime? (Vasiliju.) Napolje se vuci! VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li duše?

Ali čekaj, bezobraznik! (Uzme lepezu, pa ga počne s njom turati.) Napolje iz moje kuće! VASILIJE: Slatka majstorice, samo još jednu reč. FEMA: Kest mašir, marš! (Istura ga.

EVICA iziđe napolje. FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi načinila komplament, a ona... SARA: Ala boner!

JOVAN: Dakako. Ja sam njen pedinter. Sad moram sve drugojače urediti nego što je dosad bilo. Vidite ovaj orman? Napolje š njime, mora soba biti prazna, zašto kažu da ljudi od mode sve prazno u sobi imadu. Vidite ovaj zid?

SARA: Pst! (Ne šalite se vikati, on ima takvu narav.) FEMA: Bre, ale ga odnele, neće on mene sramotiti! Napolje iz moje kuće! RUŽIČIĆ: Ne banč, ne banč. POZORIJE 9. BIVŠI, MITAR MITAR (Femi): Nesrećo i pogani, imaš li pameti?

VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da. EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli. MITAR: Dakle, napolje s reškontom. RUŽIČIĆ: Faraonovi potomci, razumjejte mja, ne znam ni za kakovu reškontu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje. Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne. Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu.

dva znaka, ali se sve svršilo time što je počeo da dahće, da suvo jeca, i što sam ga ja, izgubivši strpljenje, izbacio napolje. To je bio jedan običan histerik koji se zanimao crnom mađijom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.) Svaki je trenut danas godina. Na posô brže, leka lopužo! (Vitla golim nožem po vazduhu.

Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad!

Još malo nagni!... Tako!... Zagazi, Te bolje opri, ne bi l’ doterô Tu drugu polu bliže obali! Napolje pesak!... Sad, Rade, sad!...

(Glavaš, nanovo ranjen, posrne, ali se brzo ispravi, isuče nož i skoči napolje.) GLAVAŠ (spolja): Ha, dobro je!... Tâ me izgore! Spa... so... Zbo... gom!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U celom je domu vladala mrtva tišina, samo se u avliji čulo odmereno koračanje stražara. Otvorim prozor I pogledam napolje u noć. Hoć nije bila mesečna ali je dosta vidna.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nišandžija je bio odbačen četiri metra i grudni koš mu raznesen, da se pomaljalo napolje jedno pluće. Njegov pomoćnik presamićen preko prelomljenog točka, a namesto glave ostala je bezoblična masa...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje! Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim

Ja sego ne znaja, mislih da sut tatije, Grabitelji života mirne svoje bratije. Kad ujutru ja ustah, napolje iziđoh, Nebo vidjeh ot ljutine svud okolo riđo. Ciča meni persi tako silno shvati, Da dahnuti ne mogoh ni upravo stati.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ali... Napolje, rđo!... traži kolibe, Nisu za tebe dvori Đurđevi; Junaci samo... smelost, osveta, Na mekojzi će svili leškati Po

Sve ne u crno zavi, crn joj obraz i ovoga i onoga svijeta!... (Vujo gunđajući izvodi ranjenika napolje.) KNEZ ĐURĐE: Idi, uklon’ se — Na levom krilu dvora kamenog U trećoj sobi možeš poznati Po sedoj kosi salik Baošev

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ŽIKA: Ona stoka Josa opet nije pred vratima! Slušaj prijatelju, iziđi napolje na bunar pa mi ukvasi ovu krpu, pa posle natenane da te saslušam. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Uzme krpu i pođe.

Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde blago meni, pa posle da te saslušam natenane. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Odlazi.

Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim... ŽIKA: Ama, nema šta ti da veliš, nego izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću da te zovem posle te natenane da te saslušam.

” – ako je samo tamo na nebu uređena administracija i ako ima nekog reda... 'Ajd' izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću te ja zvati. MILADIN: Dobro! (Odlazi.) XIII ŽIKA, MILISAV, JOSA ŽIKA: Pa onda? (Zvoni.

) Pa i vi, razbojnici! Napravili se junaci na jednog apotekarskog pomoćnika, a da je hajduk, vi bi leđa uz zid. Napolje! (Bije pandure nogom u zadnjicu i izbacuje ih tako.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

i Karadžić, 4, 1903, 166); u šabačkom okrugu zadene se za kapiju, pa ako se nagne napolje, devojka će se udati (ŽSS, 119). Uoči Mladenaca (9. mart st. k.) devojke u okolini Đevđelije namenjuju tri struka k.

(ZNŽOJS, 11, 117). Ako bi se na Badnji dan crkvena vrata okitila rutom, ne bi mogle veštice ni unutra ni napolje (ZNŽOJS, 23, 194). Ako su dete već napale veštice, iseče se r.

, 160). Onoga jutra kad počinje setva treba da domaćica rano počisti kuću i đubre izbaci napolje (SEZ, 14, 262). Pred setvu potrebna je molitva.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pa kad se Vojkan usprotivi i, pijan, sasu grdnjama, ščepa ga gospodarev krčmar za šiju i izbaci napolje. Vojkan, posrćući, svali se u jarugu.

Prve dane iza bolesti po cijeli dan sjedio bi kod prozora i gledao napolje. A proljeće neprimjetljivo nastupa i nosi sa sobom i sunce, i zelenilo, i svježinu, i jednoga jutra čisto se začudi kad

I spušta se zimnja duga noć, i uvlači se u kuću. Rade gleda kroz otvorena vrata napolje; osjeća noć i, kako ona jače pada i savlađuje sutonsku svjetmost, onako i njegrva duša čemernija je, i kao da se pomalo

I Rade neko vrijeme gleda, i ne reče zašto je došao, dok jedan od seljaka, što bijaše napolje izišao, ne upita ga kud će s kravom po ovome vremenu. — Dognao sam je da je prodam! — odgovori Rade.

Ivo jedva dočeka da iziđe iz kuće. Godila mu promjena vremena; osjetio se lakšim, pa požurio napolje. Obuzela ga radost što će, eto, popititi i žedna se zemlja napojiti.

Između čeljadi iznebuha neko od ženskih tek čujno zajeca, pa jače i jače, dok osvoji plač... Čeljad iziđe napolje. Zahladilo je. Led se na mjestima naslagao i bijeli se. Nizbrdicom otiče voda i nosi sitnež i ispresjecano lišće.

— Dakle! — Paljetkovali su... — Ne zanovetaj! — podiže otac glavu. Ivo ućuta, primače se k vratima i zagleda napolje... Uto uljeze u dućan, protrkujuć', bosa djevojčica. Bijaše pokisla, sa minđuša cijedila joj se voda.

Za večerom, da odahne od očeva gnjeva i težačkoga tugovanja, iziđe napolje. Hodaše ispred crkve na otvorenu komadu zemljišta zasađenu drvećem. Na zidu uokolo sjedio je mlađi svijet.

— otežući reče Kate. — Pa k'o za se nadoda: — Što bi mu se još htjelo! On se diže, pođe k prozoru i pogleda napolje, u mrak, gleda i sluša huku vjetra i osjeća noć. I željan je noći, slasti i milovanja, silna volja ga obvlada.

Svi ćute. Stari Ante poodmakao se i prislonio uz prozor, i gleda napolje u sunce. Cirilo prati očima suca i pokatkad umiljato pogleda na Ivu, a kad mu se pogled sukobi s njegovim, htjeo bi da

pera po hartiji staroga, pogrbljenoga dijurniste, što kao zla slutnja pred očima mu stoji, i gleda delje, kroz prozor napolje. Pred jamatvu Ivo je pošao kući na dopust.

i on je, istina, s tugom u duši, ali i s očitom voljom da se nanovo podade životu koji sve liječi, izišao iz kuće napolje. Nekoliko dana iza Katina odlaska dobio je Ivo dva pisma iz Amerike.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pipao je ispisane stranice pergamenta. Ugledavši me na vratima, zbunio se, oborio pogled i bez reči šmugnuo napolje. U narodu se proneo glas da je u manastir došao neki grbavi dečak, dijak, sa velikim znanjem i umećem.

je tada molio Svevišnjeg da što pre padne duboka noć i da nas ostale uhvati tvrd i dubok san, da bi mogao krišom izaći napolje da se ratosilja bede pa da se opet vrati i žestinom molitve nadoknadi svoje kratko odsustvo.

Rekla mi je bez okolišanja da joj se ne sviđa što Dorotej izlazi iz tvrđave. Baš tako. Ne sme, veli, u buduće napolje jer dolazi Brzan, svaki čas može biti ovde. Napolju je opasno. Ja, kao njegov iguman, moram mu to zabraniti.

Proturio sam šaku kroz uski prorez na zidu, zahvatio sa pljuska dlan vode i žudno ga iskapio. Hteo sam da izađem napolje i da se prepustim kiši, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio.

Gorčina je otrovala radost, žuč se razlila po zgrčenim usnama koje se otvaraju samo zato da bi puštale napolje rogobatne, grube, uskisle reči.

“ Opet grmi. Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje. Dorotej ga gleda mirno, bezizrazno.

Pitam, vas, trezvene ljude koji ovde sedite, da li ćemo širom otvoriti vrata i pustiti napolje ljutu aždaju greha da hara po kolebljivom i slabom ljudskom stadu? Ne! Ne naglimo! Ne rušimo!

Grom udari negde u Osoju, onda drugi skresa kraj Mijove luke na Moravi. Neko promoli glavu kroz otvorena vrata napolje i odmah se vrati. Reče da se napolje ne sme, jer oluja nosi šindru po dvorištu i skida ploče sa krovova konaka.

Neko promoli glavu kroz otvorena vrata napolje i odmah se vrati. Reče da se napolje ne sme, jer oluja nosi šindru po dvorištu i skida ploče sa krovova konaka.

Onda je grom udario u zvonaru. Nismo to znali dok nismo izašli napolje. Najpre smo pomislili da je pogođen konak, ili neka od dvorišnih građevina.

Taj bi odmah povikao: „Čudo! Čudo!“ i istrčao napolje da klekne pred onim mangupom i poljubi mu stopala. Nikanor Isterao sam ih!

Izveli su mene, Doroteja i Dimitrija u dvorište. Dok su kaluđeri kadili tamjanom naše ćelije i iznosili napolje posteljinu na kojoj smo ležali, nas su svukli do gole kože.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tako, sad je sve u redu! Zvono je već poodavno otkucalo svoj znak, možemo izaći napolje. Ovde, gore na Akropoli, je sve izumrlo, no dole bruji bujni život moderne varoši.

Stanković, Borisav - TAŠANA

« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah! MIRON (prilazi prozoru i nagne se napolje): Opet ga ova deca uhvatila, opet ga uplašila bacajući mu zapaljene žižice... Ah, on se opet iskrao iz crkve.

Kako je sada ovako lepo! Oh, ovako da je uvek svetlo, ovako veselo! Ulazi Stana. STANA (pokazuje napolje): Snaške, evo Saroša. Sigurno je on. Poznajem ga po glasu, po koraku. Čuje se jak glas sa stranim akcentom: Kako ste?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Isteraću ga za najmanju krivicu, isteraću ga i bez krivice, onako kako samo žena može da pobesni. Ako Srba moradne napolje, i on će! Nego ću valjda isterati naše dete, a Švabu metnuti na njegovo mesto. Bog s vama, gospodin Joksime!

Ništa gore, gospodo, nego kad u čoveku, može, naravno, i u ženi, kad proradi podzemni vrućac: em peče, em napolje ne može.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« (»Dobro i nemecki govori«.) Stariji, međutim, iz druge sobe došli, i devojka izilazi napolje. Prvodadžija. E, kako se dopada moma, jesam li kazao da je lepa? Mladoženja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tako!... A sad, gde je onaj dečko?... Slušaj, iznesi ovaj džak napolje, i ko god zatraži proda-ćeš mu. Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku.

Pa dobro, što se ne radujete?... Što ne pucaju topovi? Svi se nasmejaše. Nekoji, da se ne bi smejali glasio, iziđoše napolje. — Da si ti živ i zdrav, mi smo to doznali još u podne, te smo se naradovali i preradovali...

Naleteli su na rovovsku bateriju i ubili komandira... Onako mrtvog parali su ga da mu je sva utroba ispala napolje... Ama nešto grozno! — Vojnike pobili takođe.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

A onda je svanuo dan deveti. — Evo ga, svetli! — viknuo je sa dna jame i povukao konopac da ga izvuku napolje. — Oj, iskliznuo je! — dodao je razočarano.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

na granici Dalmacije i Bosne dići se — (znači i:) poći na put: Digoše se do dva pobratima dica — deca dišer — napolje, izlazi!

natresati se nabreknuti — dozvati nekoga rečju bre navalija — nekakva odlična sablja navriško — odmah nadvor — napolje nadó — čelik nazorice — izdaleka pratiti nekoga ali tako da se ne gubi iz vida na ino — drukčije najpotlje —

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Same od sebe pružiše se Stričeve noge-drvenlije i začas iznesoše dječaka napolje iz razreda. Prolazeći uzduž zida on se oglednu na prozorčiću od nužnika i sam udari sebi žestok šamar.

pa jurnu prema posljednjoj klupi, ali Jovanče istog trenutka trkom dopade do otvorenog prozora i poput lopte iskoči napolje. — Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik.

— Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik. Učitelj i sam pojuri prema prozoru, virnu napolje, pa se okrenu razredu i ljutito povika: — Hvatajte ga! Svi za njim!

Svi za njim! Čitav razred, kao da je jedva dočekao tu komandu, veselo jurnu napolje i prosu se niz dvorište u pravcu gusta ljeskara kud je umakao bjegunac. — Drži ga! Drži gaaa! — Aha, ne daj tamo!

— upita Mačak. — I drekavca! — odvrati Lunja i ne trepnuvši. — Boc, boc, pa će odmah krepati! — Idemo mi brže napolje dok nije došlo nešto gore od Lunje — predloži Jovanče.

Skočio je kao oparen i kočoperno se isprsio. — Idemo. Lak sam kao zec. Kad se iz pećinskog mraka izvukoše napolje, pred njima sinu blještavo zelen Gaj, čist i veseo kao da je toga trenutka stvoren i stavljen pod sunčan svod neba.

Onda je mališan brzo izišao napolje, a za njim su dječaci izvukli stepenice. Sirota kuja, prevarena tako na brzinu, počela je da cvili i da zaskakuje uza

Tek pošto dječaci odoše za nekim poslom i oko jame se sve utiša, on se pope uz prvi stepenik, virnu napolje, pa brže bolje iskoči i zaždi prema ivici šume.

— dreknu poljar i tako luđački đipi kako nikad u životu đipio nije, dograbi se rukama za ivicu jame i poput zeca iskoči napolje i dade se u divlje bjekstvo.

otkrivenu polovinu, nije pograbio ni drekavac niti kakvo drugo čudovište, on se malo-pomalo ohrabri i lagano se izvuče napolje. Zabljesnu ga rana jutarnja svjetlost i on začuđeno zatrepta. — Pazi ga, svanulo! A gdje li sam ja ovo?

za jaku, ali on se snažno istrže, jurnu u kolibu s kuburom u ruci, probi glavom suprotni zid i poput metka izleti napolje.

— dosjetih se ja. Čujem, izišao i moj stric, razgovara s nekim, pa se i ja dovučem do malih vratanaca i virnem napolje. Pred avlijom stoji moj burazer Nikoletina u vojničkom odijelu, s puškom o ramenu. Razgovara nešto sa stricem.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I gledaj sad što da činiš... Zmiju uhvaćenu s ribom Ispljuj je napolje iz sebe, A dobre besede izberi, Te ih drži sebi U barci tvojih usti.

VELIKA GOSPA DOMAĆA Isteraj čoveče, napolje iz svoje kuće robinju ujedno i sa sinom njejzinim; ne može, znaj, u tvome mirazu domoostalac biti robinje sin, ujedno s

preplašena oda šta god, plaho prhuće udarajući i lupajući po budžaci sobom, eda bi brže zgodila gde prozorac izletiti napolje — tako se je duša Danilova uzvrdala i uzmutila bila u njemu od anđelskoga straha.

Zato i plašim se da ne dočujem zao glas: Svežite mu noge i strmo ga turite napolje, u doboku pomrčinu! Moje ruke me i noge na greh navedoše; bojim se da ne š njima bacen budu u večni oganj.

I Solomonovo pojanje o tebi se ispoja: Jerusalimske kćerke, izlez'te iz kuća napolje, te gledajte cara Solomona pod vencem, s kojim ga je mati mu venčala za ženidbu! ...

zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte napolje — eto, takva je ta forma i filosofska, o Bogu im neko pronahođenje u natpiranju međusobnom.

Ako i vide da je tek sve sade zemlja, dosta prave rude i napolje isture ne znajući što je! Al' u pismu nije tako, niti je u njemu što sa zemljom, s bunjištem li ujedno zbrkato sa

Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći. Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se.

I svi baciše po kamen, tušteno ljudstvo, te je svu zatovariše s kamenjem, tako da se i ni malo više gola ne pomalja napolje. Pak zapovedi građanom, te posuše je zemljom odzgor, i visoko se onde brdo učini.

Posle vrlo se nadu i raspade se. A oni popovi iznesoše iz njine crkve novce napolje; rekoše: »Ne dostoji se stajati u crkvi krvničkim novcima.

ta i vrti se tam-ovam silovito navirući kud bi prošao: zato potresa zemljom, dokle kud zgodi koju duplju te opet izleze napolje.

Uleze unutra, zateče onde Kakusa. Taki ga krhnu topuzom u glavu i ucopa ga na mestu. A svoju čordu izvede napolje i doma ih otera.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

s mastikom, kojom se — češće od sviju — posluživala tetka Doka, dok je pričala slike iz hamama, pa da sve to iznese napolje.