Jakšić, Đura - PROZA
je s detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i parče po parče od one sirotinjske tekovine dodavaše drugu koji napolju, do polovine u vodi, prihvataše sav taj ostatak znoja sirotinjskog... Voda je rasla.
Kiša je padala pljuskom, sa visokih streja jurila je voda, a napolju po ulicama plivali su puni i prazni sanduci porušenih dućana.
Noć je... Poneki starac samo kašlje u svojoj jadnoj kolibici, a napolju pred vratima pseto reži... To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!... Samo ljubav i mrzost stražare...
Obradović, Dositej - BASNE
Kurjak veruje i ode, a kad u urečeno vreme dođe, nema psa napolju; zove ga ovi kroz prošće, opominjući ga o ugovoru. „Kad me drugi put nađeš pred avlijom", — odgovori mu pas — „ne čekaj
O takovom ovde nije reč. Ovo naše telo, žile i kosti, od jela se je i pića, najpre u utrobi matere naše, a zatim i napolju složilo i naraslo; dakle, što je tu novo i neobično da ćemo ga jedanput svući i ostaviti?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A jutros nam je osvanula na pragu! Onom ko je unutra ne da napolje, onom ko je napolju ne da unutra! Klanicu je ostavila bez stočne pijace, riblju pijacu je ostavila bez reke!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Počnemo se starati najpre kmetove i kućne starešine napolju učiti i kazivati kako je bolje i za dušu poleznije, no svaki kod svoje kuće da kaže: „Ko god pođe crkvi, bilo muško,
Milenku Stojkoviću, on uzme momke, sedne na četo-kaik, dođe u Adakale, pokaže pisma stricu Redžepovu, a četu je ostavio napolju. Redžepov stric vidi vezirovu buruntiju i Redžepovo pismo, i rekne: „Idi, pak dođi, kad se smrkne”.
u karuca sva četiri noge zamotavamo, a Mijailo Grujević, Božin brat mlađi, ostragu na mestu sanduka, u svakoj pogodi napolju, i sam ne znam kako se može održati od Harkova do Petroburga.
pomazaniju Karađorđa, i šta je njegova dužnost, i šta na zakletvi na sebe prima; drugo pak slovo narodu i vojnicima, napolju, šta je sav narod dužan i proča - i da onde ljude za sinod izberemo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa. Napolju zviždi vetar, i sićani prećavac zasiplje u prozore. Negde daleko čuje se pesma pijanih ljudi.
« Nigde niko ga nema napolju; sve se sklonilo igde što živo bilo. Samo pop Vujica uzeo pod pazuho trebnik i petrahilj, pa perja naviše vinogradima.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njima se nije išlo. San više ne beše prijatelj starim trepavicama njihovim... Dugo su ćutali... Napolju je vetrić pirkao i gonio opalo lišće po avliji, a vatra se tulila na ognjištu. — Blago moje!... Gde li si sad?
— Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!...
Suze su kapale, pa i prestale. Suvo, ukočeno oko gledalo je u hladan puhor na ognjištu... A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti. Aleksi je osvrtao jedan dan kao i drugi...
I starac toga večera rasplete kose i pripali duvan... II DEO: OSVETNIK 1. PAUK Napolju tužno jauče vetar kroz ogolele grane i kiša sipi... A pomrčina kao u paklu.
Nasta gluvo doba... Sve se ućutalo, samo popak pevuši svoju veselu pesmicu... Panduri poobarali glave, pa dremaju. Napolju se čuše koraci... On prenu preneražen. Učini mu se da ga ona ista ledena ruka uhvati za glavu...
Svi su bili kao u nekom polusnu. Panduri su spavali u hanu kraj ognjišta. Napolju je pirkao vetrić i gonio suvo lišće... Kruški pale trepavice kao da mu je neko breg na njih navalio.
Kad se i to svrši, Miloš reče: — Dajte, deco, večeru!... Sovra se za časak prepuni jelom. Napolju poče gruvati pištolj za pištoljem. — Eh, da je bog drukčije rekao!... — reče Miloš, uzdahnuvši. — Mi smo krivi!
— Bog čini svoje!... Stanko poče da se diže, ali Surep ga zadrža... — Ne ustaj!... Ne možeš ništa pomoći!... Napolju kiša, a sirotinja gola i bosa pod nebom!... Lezi!... Stanku klonu glava...
Do mraka se ovaj narod mora skloniti ma pod kakav bilo krov!... — Dobro, Stanko! — reče Surep i iziđe iz kolebe... Napolju se čuo njegov glas kako odjekuje zapovednički. — Ovamo ti! Daj to granje ovamo... Hajde vi, idite i doterajte slame!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
vrata, a neki zatvarač koji osećam da je unutra, u meni, htede ih protiv moje volje i silom zalupiti i ostaviti me napolju. Ja junački otvorim širom i stupim slobodno unutra. Ali ne umem da koračim. Rekoh da sam fatalista!
Gleda uzvereno i na stranu, odlaže nogama kao ja kad me društvo čeka napolju, a ja stojim dok mi seša ne odseče hleba. Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za
Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno. Napolju mirno, svež zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom još drkće plamičak u kandilu.
— reče pop i metnu ruku opet na srce. Doktor naredi da ga ostave na miru, da ga niko ne dira ni zanoveta, a vladici napolju reče: — Ne može ništa biti. Pukla mu je kičma! On ode, a vladika se vrati u sobu.
njoj oprostite!... Nije ona kriva... ja sam. U taj par ču se napolju vrisak i vrata se naglo otvoriše. Na pragu se pokaza Mara, blijeda kao smrt, ubijena kišom i vremenom sva mokra, a
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
šlofkapu (koju je krišom u pomrčini metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i glasno zevaše.
— pita je gđa Sida koju je komarac pecnuo i kašalj probudio. — Pa... eto... vrućina mi... — Šta je to tamo napolju? — Ta onaj njihov mačak doš’o tu pod naš pendžer, pa sve larma! Tako je brezobrazan...
Vina ti menikana dâj, da ča-Nića ogreje malo svoju beamtersku dušicu, kad je ovako pasja noć napolju. — ’Oću, ’oću, Nićo! ’Oću, rode, samo kad ne tražiš štogođ više kao mito. ’Ajde, gucni malo!
— Ta-a-a, ono, znate... — oteže Pera i počeša se, — vidite i sami kakav je belaj napolju! A baš, da vam pravo kažem, i ne bi mi milo bilo sad na ovakom vremenu... Leti je drugo...
— A, ti, peštanski trgovče, ti si se kanda opet počastio dok sam ja bila tamo napolju! — veli mu birtašica kad odoše putnici. — Ti si opet točio, a? — Nisam točio... a što ja da točim!
Pop Spira izađe napolje da naredi Peri Tocilovu kad da ih probudi, i dok se on napolju bavio, a domaćica u kujni nešto cunjala, dotle se domaćin upustio s pop-Ćirom u drugi jedan razgovor.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bila je sitna, mala... Nikad nije smela sama da ostane, a još manje napolju sama da zanoći. Pričinjalo joj se: kako uvek idu za njom Turci da je grabe, kako ih čuje, vidi...
Pa, samo da bi je Taja k sebi pustio, da ne bi sama napolju noćevala, ona ga je slušala, dvorila... Sve mu činila, što god je on hteo. A bila je vredna.
Zatim se brzo izgubila, umrla, više od straha što je sama, napolju, nego od gladi. I tako Taja ostao sa varošankom. Čak izgledalo je da mu je s njom i bolje.
Pa, kad dođe kod Taje ne samo što mu ne da ništa, već ga tera od sebe, izgura iz njegove sobe te on mora napolju da noći... A često i bije ga. Svi su se nadali da, kakav je bio pre Taja, da će on varošanku odmah oterati od sebe.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.
Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“. Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom. No nema Tatijane.
Čika-Gavri nije toliko trebalo, jer je kuraži imao i bez toga. Gospođa mamica napolju kuva ručak. Anka i druge sitnije sestre pomažu. Dođe i vreme ručku. Svi se nameste.
— Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti. — Znate, ja imam napolju prilično novaca. — To je vrlo lepo, samo ako je sve sigurno i dužnici plaćaju. — Ne brinite se za to.
Dakle, kaži, ako hoćeš. — Ne branim. Ja ću poći za njega. — A ti ostani pri tom. Sad se napolju Steva o tom sa Gavrom razgovara. Posle ću opet ja Čekmedžijića uhvatiti, pa ćemo još danas sve svršiti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
njim, skicirao je odgovor na sva postavljena pitanja u onom strogom, neumitnom i punom strašne pretnje zvaničnom aktu. Napolju je bilo hladno i niski crni i mračni oblaci visili su nad varošicom i vukli se i zaplitali po brdima svud u naokolo.
I Jurišić, sa besnom novom i dotle nepoznatom uzbunom u duši, ostavi ženu i pođe za stvari. Napolju, na mesečini, usred one gužve, ogreѕѕe je, piskavim glasom, grdila nosače.
A ja gledam kroz prozor: napolju divan dan, Što ja ne idem da šetam, mislim ja, a opet sedim i kašljem, a oni sve više padaju u vatru i jedan drugom
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Otvori vrata.) Juco, more, Juco! POZORIJE 4. BIVŠI, JUCA JANjA: Pseto nevaljano, di si bila? JUCA: Bila sam napolju. JANjA: Napolje, napolje? Ko e slušio moja špekulacija? JUCA: Ja ne znam. JANjA: Ne znaš, škilji!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zarivši glavu u vezane ruke, Pavle se bio toliko zaneo tim mislima da nije ni čuo kako se, napolju, na lavirintu hodnika, otvaraju vrata i kako odjekuju koraci nečijih čizama.
Tek posle u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno veče, kad je napolju bila strašna zima, uz plamen panja na ognjištu, ispričao po nešto, o tom svom bekstvu, od kirasira.
i kad mu se nudila, sa isto toliko brzine, ovo mu se mlado stvorenje dopade, kao neki znak proleća i lepe noći, koja je napolju, u bašti, ostala. Preletao je pogledom, i nehotice, niz njena leđa.
Ali je ustao i oblačio se, brzo. Sunce je, napolju, već bilo odskočilo, ali je u kući bila tišina. Sve je još spavalo. Kroz prozor je video kako zraci sunčani padaju,
Na travi, napolju, u senkama blistala je još rosa. Isakovič onda otrča za kuću, a kad se vratio, namirisa brke, i obu se kod ogledala.
A nije mu bio neprijatan. Taj smrad ga je pratio celog života.. Iako je napolju bio dan, sunčan, topao, svetao – unutra je vladala, za trenutak, pomrčina, koja se zatim, kad se oči naviknu na nju,
A drugo noću. Jedan svet, koji se vidi, kad je dan. A drugi, kad je noć. Jedno lice, napolju, pred vratima. A drugo, unutra, iza vrata.
grof Brankovič, držan je, tako, u ovakvim sobama, a toliki su njegovi sunarodnici završili bili, u ovakvim sobama. Napolju je bila velika varoš, carevina, Vijena, Evropa, zemlje po kojima su Serbi ginuli, Olandija, Šlezija, Milanija, ali je
A lakej, koji uđe, otprati Pavla niz mramorne stepenice, do kapije u mračnoj hladovini, iako je napolju bila vrućina. Pavle je koračao pognute glave.
Kad je odlazio, činilo mu se da taj udar čuje, kroz ceo lazaret i vodu. Kroz sumračje, koje se napolju počelo da hvata, posle zalaska Sunca, na jednoj strani hodnika.
A da tup udar nogu odjekuje, i napolju, u zemlju, u nebo, u Vijenu! Isakovič je bio primljen, po drugi put, u audijenciju, kod grofa Kajzerlinga, u podne,
Tek kad se bilo, napolju, pred birtom, razdanilo, gospoža Evdokija se seti da je napolju svet, da nije u svojoj kući, da je u Engelbirti, da ima
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Svi su bili na smrt uplašeni. — Otkud ti živ, bijeli stranče? — začudi se sivi miš domaćin. — Pa napolju pada čitava kiša od mačaka. — Ja sam čuveni Miš prorok — odgovori bijeli miš.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA: Htela sam da te pitam, znaš, za to odlaganje venčanja. Znaš li ti da se to napolju vrlo rđavo tumači? SPASOJE: Šta se mene tiče kako se napolju tumači!
Znaš li ti da se to napolju vrlo rđavo tumači? SPASOJE: Šta se mene tiče kako se napolju tumači! Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraćemo drugi put o tome. Vukice, Vukice!
AGNIJA (prilazi Spasoju poverljivo): Spasoje, ne Mogu, znaš, pred detetom da ti kažem, a napolju se neke čudne stvari šapuću. SPASOJE: Znaš li ti, boga ti, šta se o tebi šapuće? AGNIJA: Iju!
) V AGNIJA i SPASOJE AGNIJA: A i s tobom imam da razgovaram, Spasoje. SPASOJE: O čemu? AGNIJA: O tome što se napolju govori. Moram ti reći, brine me, brat si mi. SPASOJE: Šta ti imaš, molim te, moju brigu da brineš?
(Zvoni. Pauza. Nema tišina.) XVIII SOFIJA, PREĐAŠNjI SOFIJA (pojavi se). SPASOJE: Sofija, čeka li ko napolju? SOFIJA: Da, ovde je pred vratima jedan gospodin od policije, a u dvorištu su dva žandarma.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kod Pere u mehani nikad se ne zatvaraju vrata, ni danju ni noću, sve to napolju i unutra od muzike i ljudstva zuji, bruji.
Odgovori birtaš da ima za goste jednu, i tu će im dati. Stvari najvažnije unesu unutra, a jedan kočijaš će uvek napolju čekati.
Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak. — Idem da pregledam napolju, sad ću se vratiti. Iziđe, oslovi momke da budu na oprezi, dozove jednog u sobu i da mu tri pištolja, da se podele,
Pa šta, zar nas toliki bojali bismo se ti’ izgladovani’ nekoliko lopova? Moj jedan kočijaš Sava će sam na trojicu. Napolju larma, već se lopovi sa kočijašima tuku, kočijaši se dovikuju. Sad klopkaju na vratima. — Otvarajte!
I napolju se čuje pucnjava i vika. Kako se počelo pucati, ostali lopovi, videći da oni u sobi ništa ne izvršuju, a četvrti ranjen u
Čamča je bio u duhu nepokolebljiv. Prođe svečarstvo, svi se raziđu. Bilo je već oko dvanaest sati. Napolju ciča zima. Kada se sutradan gospodar Sofra probudio, oseća neku bolju u prsima.
Ne jedna frajla čeka za haljine; napolju pada sneg, ona čeka poluobučena, čeka Šamiku, ali Šamika ne sme faliti; mada je bal započeo, on je za po sata tu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svakome je video lik, svakog je poznao, svakog se setio gde je koji legao. Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši, javljaše u širom otvorenim očima, u mraku: obronak brega i pod njim Dunav, sa čamcima šajkaša, kojima će se
Drugo bi bilo da je bio negde napolju, u Zemunu. Ovde, unutra, u svojoj kući, činilo mu se da je potpuno bezbedan. Niko to neće saznati.
Unutra je bilo toplo. Vatra je huktala. Napolju je zavijao vetar. Upaljen od vrućine, ležao je na peći, sa punom svešću onog što je spremao.
Pri tome, pre uvek plašljiv, beše sad potpuno samopouzdan. Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.
kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između ova četiri zida Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je i on čuo, neprestano, pod prozorom.
Ni pop, ni njegov ortak Dimče Diamanti, neće moći da mu smetaju, svojim savetima i benetanjem. Sve što je napolju, ostaće napolju, a ona, tu, ostaće tu, kraj njega. Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati.
Sve što je napolju, ostaće napolju, a ona, tu, ostaće tu, kraj njega. Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati.
Za jedan tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori u mraku.
Kad, najposle, otvori isplakane oči, vide da je svanulo i da je napolju svakako hladan, kišovit, tmuran dan. U životu gospože Dafine Isakovič bilo je dosta nesretnih i tužnih dana, kao,
Psi su urlikali napolju. Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha, nije mogla da se makne. Tresla se od jeze i osećala je
pod tom kućom, svom mirisnom od brašna, šum koji je u početku uznemiravao, a docnije uspavljivao, kao i šum vodenica, napolju, na reci, što ga je čula vrlo slabo, izdaleka, ali ipak neprekidno čula.
Bila je i tad još željna ljubavi. Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, a ženski su: levo, dole, položeno, široko, napolju, van kuće, okruglo, mršavo, mirno itd. Predmeti ili delovi tela na osnovu kojih se odgoneta pol takođe imaju značenje
⁷⁴ Za noseću ženu opasno je čak i da ostavi svoje rublje napolju da prenoći. Za „krutu“ ženu ne valja se da gleda pomračenje (sunca ili meseca), jer će joj dete biti poremećene pameti,
⁷⁵ Za nju ne valja ni da spava napolju kad je pun mesec, jer može „mesečina da â fate“, odnosno da rodi mesečara.⁷⁶ Kretanje trudnice nije ograničeno samo u
Žena ne sme da bude gladna kada prvi put podoji dete, jer će i ono kasnije biti stalno gladno. Valja se da ga zadoji napolju, da bi mu se svaka bolest pojavljivala spolja a ne unutra.
U Homolju, dete se uvek, čak i po zimi, kupa napolju, pod otvorenim nebom, u specijalnom vrbovom ilu bukovom koritancetu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bangavi Zeka viri kroz skalu, tačno na onom mestu gde piše Hilversum P, i opisuje nam šta se događa napolju. Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u mikrofon »JU-2Ob-KMTŠ zove Australiju! Slušam...
– Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka. – Sačekaću napolju... — reče mlada žena sa dosadom i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida ka gustijerni.
Ponovo mu je pod stopalima tvrdo nabijena zemlja zarađena na pušku, krov iznad glave i lavež pasa napolju. Nestaje mu filter-cigareta i on zavija očevu škiju u toalet-papir marke »Golub«, a zatim gleda u vatru. Vatra.
— Zamolio me jedan gost da mu ga donesem — reče kelner. Zaturio je taj broj. Napolju je ulica bila tek polivena. Na svakom stolu stajala je veza svežih mladih rotkvica.
— Flašu piva, sa dve čaše — reče Čile. Pop je i dalje gladio svoju grudvu sve dok se od nje ne načini savršena lopta. Napolju iza stakla nečujno su klizili smučari po padini. — Idealno za decu! — reče Pop. — Aha...
Izrezala si hleb. Onda se on vratio iz »Balkana«. Kako je napolju? Hladno. Opet faširane šnicle! — kazala su deca. Ostavite mamu na miru! — rekao je. Onda ste ručali.
Matavulj, Simo - USKOK
Ljudi zaćutaše i zakurnjaviše. Docnije Stevo Markišin otpijena jednu uz gusle, pa se raziđoše, jer svi bjehu sustali. Napolju bješe cibrin a i snijeg već škripaše pod njihovijem nogama. Nebo bijaše vedro i zvijezde veselo treptijahu.
U dokolici najradije je provodio vrijeme napolju, bilo u lovu, bilo u šetnjama na konju, po selima cetinjskoga plemena. Kako je lijepo vrijeme trajalo desetak dana, on
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
kao da hoće da se otkine i otputuje (Starac s Torbakom) Ono što se zbiva u vlažne i nemirne martovske noći dok napolju kaplju trule strehe i u pomrčini se čuje vjetar, u mokrim noćima ranog proleća, kad samoća naraste do grla i čovjeku se
Milićević, Vuk - Bespuće
I svi, u jedan mah, sa uzdahom olakšavanja, baciše karte, brišući maramama znojna lica pa posijedaše oko prozora. Napolju, jedno natušteno junsko popodne, sa suncem koje se izgubilo iza gustih oblaka, ali koje je ostavilo u vazduhu toplinu
Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna neki čudnovat nemir u kući.
I kad on metnu grubo ruku na njezino rame, ona odmah klonu i sva mu se predade, bez riječi. Napolju je pljuštala kiša i tekla potokom.
Jednoga jutra probudio se kasno, umorniji nego što je legao; soba je bila mračna, napolju padala kiša, zapljuskujući prozore.
Sremac, Stevan - PROZA
— Izvol’te da ručamo. — A, hvala, postarali smo se i mi! — odgovara Jovan, i vrati se u sobu. Dok je Jova napolju pozdravljao Božić, oni su unutra, po božićnoj pesmi, manifestovali mir među ljudima i blagovoljenije.
Radičević, Branko - PESME
Sanče, ti mi diže pramaleće, I oživi uvenuto cveće. 59. Al' ne samo u srdašcu mome, Pramaleće i napolju se širi. Cveće krasno ovde preda mnome Našto tako umiljato miri?
6. Napolju se milost poče Kraj dućana na ulica, U crkvi se tuna roče Željan momak i deklica, Dokle jedno od nji dvoje Vrag ne
111. I napolju vijar dunu, Dom kô da se s mesta kreće, A kroz izbu ledno dunu, Utrnuše s' obe sveće. Glenu vrati — za čas tili
XVII Uđe u dom — al' napolju Stoji večer mirna, tija, Jedva vetrić dobi volju, Da malčice proćarlija. Tio svuda i sve tiše, Tice našle svoja
“ Pa u vino soke vrže. I on beše, uđe, sede, Već večeru zgodnu jede. Vino pije, i već popi, Napolju se nojca sklopi. Al' u izbi sveća gori, On sa dragom sedi, zbori. Nešto veli da je trudan I odmora vrlo žudan.
“... Ao Ajka, al' te sreća vara!... Sunce zašlo za goru već davno, Došla nojca, svud napolju tavno. Slavuj pesmu udesio divno, A sluša ga to društvo ljubivno.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ženu, izvika na djecu, pade i neka ćuška, premetnu se čitava soba, kad u zlo doba opazi stara Đuja izgaženo cvijeće, napolju, ispod prozora. — Ukrao neko. Evo, prišuljao se kroz kukuruze, provukao ruku kroz pendžerak i odnio.
Zađe tako djed i u zimu, a iz kreveta se ne diže. Najčešće nema s kim ni da razgovara, pa mene privlači uza se. Dok napolju purnjavi mećava, a ja pišem svoje zadatke, starac ćuti usturen na jastuke, pa ti se istom iznenada oglasi okrećući lice
Što da se više sikira. Bio je on i u većem krkljancu, pa se ostalo živo. SUĐENjE Napolju miriše i grije zrela jesen, iza prvih šumaraka kokaju puške, bobonji nemirna četrdeset prva, a mi u prostranoj seljačkoj
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kako za ovo da se spremim... BEG PINTOROVIĆ? Ono su njeni sanduci napolju? MAJKA HASANAGINA: Njeni. BEG PINTOROVIĆ: To će momci da iznesu. Više nema šta da se čeka? Je li gotovo? Idemo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
“ Pa jedva ako se izgubi u jeci zvona i prangija što jednako napolju gruvaju, te se smrznuta i gola zemlja potresa. Naforu nikako da dobijem od sveštenika sa amvona.
Ona jednako trčkara oko mene, pazi da ne uprljam nove haline, i odmah skuplja mrve, da se ne bi poznalo kad ko dođe. A napolju je sve mirno, tiho. Čuju se svirači iz „gornje čaršije“, što sviraju u gospodskim kućama.
Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom. Č’a Jovan peva zavaljenim, istrošenim, sitnim glasom: Đul miriše, đul se rascvetao!
suve dunje iz sanduka; peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamjanom i dimom duvanskim. Napolju hladan i vlažan mrak...
Iziđoh i ja za njim. Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec i jedva probijajući
licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od rada napolju, a naročito vitka joj polovina, sad ne znam zašto, tako čudno odudaraše od svih nas, cele sobe.
U tom je ušao kod nje „braca“ joj, Ita, pevušeći pesmu koju su svi napolju pevali. — A što ti, snaho, bežiš? — počeo je Ita da se šali s njom, čineći se pijan; — što si nevesela? Ej, hej!
Zatim pravo, ukočeno, ode sa sviračima koji su mu pevali: Poduhnuše saba-zorski vetrovi... U tom napolju već je bio jak mrak, drveće počelo da šušti kao masa, a ona, kako je bila pala na sanduk, tako i ostala, dok nisu
Kostić, Laza - PESME
Strašna misô, ponoć nema, mali žižak dogoreva, u Delile duše nema, tek da samo iz vajata posrćući nađe vrata. A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Handžija se rasrdi, te dozva sluge i izbaciše ga napolje. On, kukavac, opet poče napolju jaukati. U to mu dođe neki starac, te mu reče: — Idi ti kadiji pa se potuži, kadija je dobar, pa će narediti da ti
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zavukla si se u sobu, da te ne opali sunce. SOFIJA: Tek što sam ušla. MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom!
MAKSIM: A gdi je od podne? SOFIJA: Pojelo se sve. MAKSIM: Ti si nesreća! Sediš tu, da te vide oficiri, a napolju neka se razmeće i razvlači. (Jevrem namiguje Sofiji.) SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pa, profesionalni šetač kakav sam ja, muva se prilično po varoši, a ta mala je neprestano bila napolju: često sam se pitao spava li uopšte to dete kod svoje kuće?
“ Onda ubacujemo sav onaj krš od stvari u novu iznajmljenu gajbu; ja taman prestanem, a maman opali sa ridanjem. Napolju je grad Beograd i svi nekako imaju svoj krov nad glavom, svi sem nas. Sistem: Jadnici (od Viktora Igoa).
Pretpostavljam, naime, da ako neko baza ulicama bez krova nad glavom i ako napolju uz to pada još i sneg, onda taj neko obavezno mora biti izgladneo i sve što uz to fura.
Patila sam kao ubogi đavo, toliko je bio rasejan kad god bi me slušao. I jednoga dana, baš sam bila ustala a napolju oblačan dan, pogledam se lepo u ogledalu, pravo oči u oči, i upitam se: „Pa da li si ti normalna, Anči?
Ovde sam ti samo u prolazu, da pokupim kiriju od kuće ... — A čime se bavite tamo napolju? — upitah, van sebe od straha da ponovo ne uletim u neko sranje.
Bilo je kao da gledate neku televizijsku emisiju o Londonu, samo bez tona. Tako nekako. Napolju je bio London. Osećala sam se izvan sebe od sreće što mogu da ga opipam prstima, i što šofer puši lulu, i što je slika
U stvari, ima nešto u tim žurkama što me čini srećnom! Mislim, kad je napolju bljuzgavica i kad vam ne ostaje ništa drugo sem sumanutog bazanja po varoši, e, pa onda — neka je blagosloven onaj ko me
pepeljaru za uspomenu i, u ogromnim količinama, šminkali oči tuđim ratnim farbicama u kupatilu, kada ste, dakle, napolju, ne ostaje vam ništa drugo nego da gluvarite naokolo po raznoraznim radnjama, da se ljuljate u stolicama za ljuljanje, da
— Ćao, i ne naginjite se kroz prozor! — viknuo je zaključanom razredu sa travnjaka. — Napolju je sveže! (Normalna stvar, opalili su me ukorom nastavničkog veća sa poslednjom opomenom pred isključenje, pa sam ostatak
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na vuka rogatog liče. Napolju dotle kroz pejzaž divni i sanke klize djedice Mraza, zvjezdanim prahom iskri se staza.
Starom se mlinu temelji tresu, napolju vode divovi boj, čupaju bukve, njima se jure. Ima ih, bogme, neviđen broj. Zaspao deda, malko i hrče, dok plamen
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno. Sasvim je svejedno umrla tu ili napolju, ili upali oboje pod led: ne bih mogao više izdržati ženu a i meni bi bilo suviše žao. Jeste li videli kako je lepa?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren, kraj topla plama, Pretura debelu knjigu. Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Šta je ovo? — kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava. Zatim se okrete onima koji su stajali napolju: — Neka uđu još dvadeset... I niko da mi nije izišao iz vagona!
I opet treskanje, luparanje vagona, i najzad se sve utiša. Na peronu su ostali još samo kapetan i straža. Napolju se začu pištaljka.
“ Pred štabom odreda stoji ordonans, a komandant se umiva napolju. — Odakle ti, artiljerac? Rekoh mu da se vraćam sa osmatračnice.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
kaza im kako se zovu njihova sedišta i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i ponaša u njoj, a napolju se razleže pesma: »Paun pase, trava raste; pajo, paune...
Čim dođe, zatvori se u učionicu i stade prepisivati onu hartiju, što je donese od Velje. Napolju se smračilo, i ako je još dosta rano.
Očajan, ugušen jauk, sličan samrtnom ropcu, ili davljenikovu krkljanju, razleže se spolja, ali ga u sobi niko ne ču, a napolju pirnu povetarac k odnese ga na lakim krilima daleko, daleko od ovoga prizora...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ukrasti od njih, ah kako bi to bilo divno! Za dva sata tamo ulovi se više ribe, nego ovde napolju za dve noći. Međutim, postoji i lučko poglavarstvo na svetu.
Vele, nije potrebno. Vraćam se, istim kolima, u San Vito, a moj Poljak mi priča na putu da napolju, na položaju, draguni očekuju, sutra, krvavu bitku. U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru.
Ja onda sedim i ćutim, u Zagrebu, po kafanama, još nekoliko dana, i posmatram kako svet prolazi pored prozora. Kako napolju veje i pada kiša. Osmejkujem se nemoćno, pa posle rešavam da odem iz Zagreba. KAO KOMENTAR Ja sam 1918.
Njihov se smeh ori. Posle, u noći, dok napolju urliču psi, mi sedimo sa svećom na stolu i mati mi priča kako su je mučili snovi.
“ A napolju pada sneg, i još uvek prolaze dame sa polugolim grudima, uvijene u krzna. Ali ne šetaju više tuda oficiri. Retko ako
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Vidiš da nema ko da mi odnese ovu depešu, moram sam. A i da prođem malo, da čujem i da vidim šta je napolju. VIII IVKOVIĆ PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (vraća se u svoju sobu, seda i nastavlja pisanje).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— More, gospodine, lezi tu pa spavaj! Nemoj da se mlatimo ovđen, a evo smo se digli u gluvo doba, pa ka’ vampiri! Napolju zapevaše drugi petli. — On i niko drugi! — veli Sreta. — ’Ajde, sutra ću odmah do njega, da se sporazumemo.
I ovo poslednje s uspehom. Istina da je ponekad onome otekla posle toga glava kao polovače, ali uzrok zubobolje bio je napolju! I kakve je samo zube vadio! Jednoga je tako jedanput, prilikom ordiniranja, triput oko crkve onako kleštima vukao.
Rakić, Milan - PESME
u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa; Od svekolikog svetskog jada Ne dopire do mene ništa. Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il̓ pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I, kao u naknadu za to, za to svoje maločas poniženje pred Sofkom, on, čim iziđe iz sobe, poče tamo kod tetke i napolju da razmahuje rukama, zavrće rukave, i Sofka ču kako on, kao uvek, visokim i razvučenim glasom naređuje: — Neka se ide
A tamo do vrata, u kujni, Cigani, mrtvi umorni, jedva drže zurle i dremaju. Napolju opet poče po treći put mrak da silazi, i sve ovo kao da se smirava, malaksava.
Pandurović, Sima - PESME
„Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
od putnika koji su bili zasjeli oko vatre, te čobani nijesu mogli pristupiti da se ogriju, zapitao kako je vrijeme napolju. Kud je, snašo, u to selo put poslije ručka?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Za sve vreme predstave pada kiša. Pauza posle treće slike. I SLIKA (Kafana „Šargan”. Napolju, na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se nevezane rečenice čuju u kafani samo onda kad neko otvori vrata.
Mile, koji napolju sluša govor, povremeno ulazi i komentariše ono što je čuo. Stavra sedi i čita novine, naizgled potpuno nezainteresovan
Stavra sedi i čita novine, naizgled potpuno nezainteresovan za ono što se napolju događa i govori.) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori?
(Izlazi) MILE: Jesi vido kako pravi grimase dupetom? CMILjA: Crnoga li joj leba, bogo moj! MILE: Zovu te neki napolju, oće da naruče! IKONIJA: Fala Bogu! Spremde mi to za kutnjak, oću dizludim!
A na tapetu su kardinalni problemi! Čujte aplauze! STAVRA: Je l ti to vičeš da mi čujemo, ili da čuju oni napolju? PROSJAK: Petnes muva banka, tri gliste banka, rovci su dve banke po komadu! IKONIJA (ulazeći): Voliki pljusak!
IKONIJA: Vidim ja da se tebi presipa! Ajde vamo u kujnu, bićeš komotniji! PROSJAK: A kakva je ono predikaonica napolju? IKONIJA: Paz ti šta govoriš, jezik preseko! Ne navlači mi nesreću na kafanu! Ponesi ovu flašu!
Bože me prosti, pa mene sasvim prestalo! Nisam ni opazila! Života mi, ko rukom odneto! Dajde narudžbinu za one napolju! CMILjA: Šta ono beše? IKONIJA: Rekla sam dva piva, ali ladna! Koliki pljusak, sreća što sam prekrila terpapirom!
A vi šta rekoste šta ćete? SKITNICA: Ništa, samo nešto da pitam. Bože, kolika kišetina! A ovo napolju izgleda neki miting? CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana.
CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša. Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli!
GOSPAVA (besna, prišla je ulaznim vratima i otvorila ih): Odide da vidiš! Pa ovaj napolju uopšte nema publike! CMILjA (prilazi vratima): Masa se sasvim razišla! GOSPAVA: Nigde nikoga, a on priča!
Da napravim turšiju, pre zime, da na vrata prikucam prezime! Sneg napolju sipa kano vuna, kod nas bojler, zimnica, furuna! Dok on gleda frižider sa hranom, trudna štrikam pred teve ekranom!
Razumeš? IKONIJA: Pričam ti priču! CMILjA: Ćude! IKONIJA: Šta sad tu „ćude”? CMILjA: Napolju ko da neko jauče! IKONIJA: Pričinilo ti se. ANĐELKO: Čekaj! Stvarno je neko jaukanje! IKONIJA: Nemoj dizlaziš!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
što kupiti soli; javlja mi da zida jednu kačaru i moli me saborno da ja budem kačari ktitor, jer im stoje burad i kace napolju. | Tako mi Hrista spasitelja, sramota celog srpskog roda!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare! I sva trojica složiše. Napolju se nadimaše vjetar na mahove, te treskaše vratnicama. Torni pas Kušmeljev vijaše u naslonu.
Bija sam u vraga doma! Bija sam u papinoj zemlji, i tukâ se s Francezima. Dreždâ sam napolju po noći, kisnuja, odija pišice po deset ura na dan, pa nikada ni da sam se naladija. A on... što ti kažeš...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zelene grane. Ugasi šibicu. Mora da se smiri i sredi. Brzo šeta po sumračju od prozora do kreveta. Napolju, na drvljaniku, praska sekira, ljutito I drhtavo. Završava se nešto što je sporo trajalo Do danas. Ipak pola života.
Sve je kao nekad: grožđe na prozorima, orasi, jabuke na stolu, slama na podu, bagremovina u peći... A napolju sneg i noć. Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga. Jeste.
svojih grehova“ i boja glasa kojim ih je izgovorio nagnali su je na zbrkano proveravanje celog njenog života. Napolju joj je hladnoća malo probistrila um i ona je s nedoživljenim strahom ušla u manastir, vođena kaluđerom što je mrmorio
— Ja sam došao oca da spasavam — tresnu šakom o sto. — A vi ste večeras naročito zajedljivi. — Mraz je napolju. Apsanu ne lože. Aćimu je šezdeset godina. Velika je to stvar.
Aja sam dugo gledao i upoređivao, i bio siguran da ne ličiš na mene, da nisi moj... Napolju zakviča pseto, pa umuče. Pa kasnije opet, od tolike smrti u selu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Drvo ga je zaklanjalo. Nije se plašio, napolju; nije se plašio, u šumi. Plašio se u gradu, a naročito u Carigradu, 1816.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren kraj toplog plama Pretura debelu knjigu. Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi, i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam, začudo, napolju sasvim došao k sebi i vodio Nikolu ispod ruke. (Da sam došao k sebi poznao sam po tome, što sam se već počeo stideti.
A tamo napolju, prema velikoj gvozdenoj kapiji, uz staklenu čekaonicu oblepljenu naredbama i raznim policijskim zabranama, na šiljatoj
— A napolju vetar besan, lud. Mislio sam, podići će i odneti i mene i ambar i celo Slance, i baciti nas tamo negde preko Dunava,
— Duže nisam smeo ostati, jer ni najstrašniji slučaj dizenterije ne zadržava, priznaćete, čoveka toliko dugo napolju. Razočaran i ogorčen vratim se natrag u sobicu.
Sviće... Poranile neke noge, pljaskaju po barama, napolju, oko paviljona, a unutra vruća telesa otpočinju da se protežu po krevetima što škripe.
vidljivo i surovo postavljena u kancelariji, ide za čovekom, pa posle stoji onako isto oštro povučena i ustremljena i napolju u životu.
Onda se vratila sa česme, ušla unutra da se još brže pojavi napolju. Izašla je sa malom ručnom metlom kojom je stala čistiti sasvim sitne strugotine po dvorištu.
“ Tako je govorio Mitar dok je napolju iz mašine para šljiskala i na skori polazak voza opominjala. A vagon u kome su bili, podrhtavao je, kao što je
nesnosnih adenoida, kao i spljošten nos), i da čak u brkovima, crnim i dugačkim, nema još ni traga od belih vlasi. Napolju nije prestajalo da veje kad je, tako očaran ovim opštim utiskom, prišao prozoru.
I tek tada, grozno, kao razjareni bik, zamumlao je, zavrištao, pa se kao strela preteći sjurio u kapiju i nestao... Napolju se orio piskavi kikot, kad se ponovo našao pred ogledalom.
Onda naglo, kao da se davi, bacio se na krevet, zaronio, pa grcavo zajecao. A napolju se postepeno utišavao žagor, i sve tiše dok se potpuno nije smirio, i mrak se lagano počeo spuštati, te ostali samo
frkali i lupao šaku o šaku, pošto je sve naše stvari smestio i uredio na onaj kolski bok kraj svoga uzvišenog sedišta. Napolju je bilo hladno i suvomrazica, pa je počelo već da svanjiva kad smo se, okupljeni oko kola, stali pozdravljati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako sam se zabavljao i nekad davno, davno. U sobu mog djetinjstva isto je tako prodirala izvrnuta slika svijeta napolju, u ljetna popodneva kad sam poslije kupanja ležao s još vlažnom kosom na uzglavlju koje je mirisalo po suncu.
se opet našao, dijete u naručju dadilje, u uljuljkujućem krilu te zatišine, u neslutnosti tvrdoća života i bura koje viju napolju.
Ja živim u ovoj zavjetrini, malo znam što se napolju događa. — Pa, srećom, i nema baš mnogo. Otprilike koliko i nadživjelih iz katastrofe Titanika.
Ovi ovdje unutra, u zaklonici trijema, pa i limuni, koji su još osjetljiviji, ostali su pošteđeni. Ali oni napolju su stradali. Nego, iz korjena već izbijaju nove mladice. Vjerovatno će se obnoviti. Opet pošutjesmo.
Izgledali ste tako umorni, kao da ćete zaspati na stojećki. A napolju izgleda da ste se naglo razbudili. — Ništa čudnovato.
Ona je šutjela. A čekići su i dalje uzorno funkcionirali. Hujao napolju južnjak i pljuštala kiša, sjalo saharsko sunce, sipila londonska magla, čekići su radili bez zatajenja: osigurači su bili
djetinjih kolica u šetnju vješala van prozora svilena maramica da se po njenim lakim lepršajima provjeri ne čarlija li napolju nevidljiv dašak pogubnog vjetra koji bi udio nedonoščetu.
lijeno, s malom gorčinom; nastoji da stvarima oduzme nešto od njihove životne punoće, da sve pospe pepelom skepse. Napolju je tako dosadno, tako nezanimljivo!
A bolesnik šuti, gleda u dugmeta njegova prsluka i u sebi prebraja njegovo brojanje. Napolju se smračilo, u četvorini prozora nebo je sasvim potamnjelo slično modrocrnim nebesima što slikaju djeca zamačući kist u
To mi je, odmah na prvom koraku, bio pozdrav „slobodnog svijeta napolju”. U kolima je možda sjedio sin kojeg mog nekadašnjeg školskog druga, tvorničar tjestenine ili glavni akcioner u društvu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra ili da stoji napolju. Za jedan trenutak uzbuni se cela sreska kuća.
« — pomisli Đurica. »Venčanje... Prate me robijaši! ... A kako sam nekada lepo sanjao o ovome času! ... Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova...
Jedna žena ostade napolju da pazi neće li ko iznenada naići, a gosti se namestiše sa domaćinom u sobi i stadoše da ručaju, pričajući o događaju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To čuvši, ode on od cara, a kad bi napolju i dođe do teta-lije, ali ona da načini čudo od njega. Psuj, kuni, viči, grdi ga, šta ne radi, na kraju krajeva reče: —
Petković, Vladislav Dis - PESME
Došao sam kući. Vetrić se još peo, Po zavesi igra sam u svome oru; Dok napolju suton već postaje beo, I pet'o se muči da probudi zoru. G. Hodi. Ostavi sve što je za nama.
Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi... Napolju je vidno, kao pred svitanje. K'o da će se dići grobovi i ljudi. Skupila si suze u kose detinje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U kući se neko oglasi i pričini im se da se po njoj družina premešta. —Uđimo! — nestrpljivo će Marko. Što ćemo napolju? Stupe u kuću. Oko rasplamsale vatre okupila se domaća čeljad; između njih i njeno dvoje nejačadi. Dovečeravahu.
Osjećaju promjene vremena. Kad je napolju vedro, naziru svjetliju zraku što odozgo s prozora k njima dolazi da im navijesti da je nad njima negde javilo se sunce
bolje vidi, jer svaki čas dolje iz dućana može da bane gospodar, a njemu je milo da je u kući što je moguće svjetlije. Napolju neprekidno kiši, a, sva je prilika, neće zadugo prestati, jer jesenje kiše, kad navale, ne ustavljaju se lako.
I osjeća slačinu u životu i za dah umirene slasti... „Vjetar mora da je napolju”, pomisli, jer nad krovom njegov udar tugaljivo fijuče, i fijuk se sliva sa zvučnom jekom vojničke trube.
Njoj i nehotice pred oči dolazi vojnik u teškoj službi na straži, pomisli na nj i kao osjeti zimu napolju, sažali nepoznatoga patnika i kupi se pod topli pokrvač.
Pije se vino i spominju se čudesa svetoga Spiridiona do kasno u noć. Najposlije društvo se raziđe. Napolju mladići osjetiše svježinu i vino ih podžiga, mladost nosi, ne mogu da odole volji a da ispred djevojačkih kuća ne
pa je položi na podnos pred svečev kip, da se oduži zavetu, i u čas, osetivši se lakšim i mirnijim, iziđe iz crkve. Napolju, u svetlosti dana, oseti se razdragan, veseo...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
A ne ide to ni kao što ti misliš, zete. Treba i pet i šest puta ići na isti prag. Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni.
DACA: Položila si je ti čim si prohodala! SOJA: Pas laje, vetar nosi! (One izlaze u svađi i čim cela gomila bude napolju, te se vrata zaklope, čuje se vrisak i cika i larma onih koji razvađaju žene.
(Ode.) ANKA (dolazi na zadnja vrata i odškrine pa gleda šta se zbiva napolju. Svađa se polako stišava i udaljuje). XVI ČEDA, ANKA ČEDA (posle izvesne pauze otvori vrata i sretne se lice u lice
DARA: Njegov položaj? ČEDA: O, da! O tome se mnogo govori napolju. Ima ih koji misle da je posle ovoga on prosto onemogućen... DARA: Siromah otac!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
s tamnjanom i dimom duvanskim”, da bi naglo - na izgled bez razloga, a zapravo radi kontrastiranja - dometnuo kako je „napolju hladan i vlažan mrak“, pa opet produžuje isti onaj prekinuti opis.
uhodeći Tomču, izađe iz kuće, on nam daje hladan i jezovit, ali i jedan od najlepših Stankovićevih pejzaža: „Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda.
U kući je dočekuje „mračna, upola otkrivena postelja” i u čiraku zagušljiva lojana sveća, dok je napolju „mrak, i to gust, težak”.
upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj tela, lojana sveća u čiraku prska i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi
Nijednom joj Stanković nije dopustio da se recimo slučajno, poslom ili u razgovoru s drugaricama, zatekne napolju, na ulici.
Zato se Sofka i trže [. . . ]”. 114 Očigledno je da su svetlost i dnevni žagor napolju oponirani sa tišinom, tamom, vlagom i jakim mirisom unutra u kući i dvorištu.
Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne u kući, nego napolju. Recimo u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su žene”, a u XXIII da su starci „tamo iza kuće,
Onaj dečak koji nas je pre toga, u pratnji svojih roditelja, proveo kroz noćnu igru svetala i senki. I dok je „napolju hladan i vlažan mrak”, u sobi je „svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamjanom i dimom duvanskim”.
se, na primer, na početku romana opisuje kako se Vuk „digao iz postelje”, prišao vratima, odškrinuo ih, pogledao šta se napolju zbiva, i: „Tada, kihnuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu
Za jedan tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori, u mraku.
Navodimo celovit komad teksta s podvučenim ponavljanjima: „Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida, smeo je da čini što hoće.
347 I nešto malo dalje: „Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je on čuo, neprestano, pod prozorom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čekala je tako da mu se pridrema i da zatraži da ga vodi u hižinu kraj kuće i položi u nemeku seljačku postelju. Napolju nastala tiha i topla letnja noć, a selo se već smirilo od žurbe i žagora.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici su sedeli kraj ognjišta i slušali kako vri popara u kotlu. Napolju su psi lajali. Straže se tada smenjivale. Svakog su jutra psi lajali.
Novinar je pisao nešto u beležnicu, a dva Engleza su ispijala sa Sergijem bratstvo. Napolju se čula zvrka točkova. Neko je došao. Šef eskadrile je ostavio kneginju i istrčao da dočeka nove goste.
Uskoro se vratio namršten i rekao Bori i Sergiju da njih traže. Napolju su iz kola povirivale dve čupave glave, i mahale suncobranima i rukama.
Ali kada joj je Bora hteo poljubiti ruku, otrgla se: — Neću da izneverite vašu malu prijateljicu... Napolju se palili motori. Sve novi dimovi se preturali po zategnutom nebu nad varoši.
Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj njega. Brektanje motora.
Poneki očajni jauk se izvio kao užas, potom su dolazili drugi kraći, prigušeni. Ovi svi napolju, u nosilima, pod krvavim krpama, znali su da i njih to čeka, i strah im je stiskao želudac. U predsoblju su ih skidali.
Okolo je vazduh bio pun zadaha krvi i jauka. Jedan Crnac urlao je tako strašno da su napolju ranjenici drhtali od straha.
i praporščik izviđač zanosio se tom čednom ljubavi između iskapanih sveća na stolu i praznih boca od konjaka. Neko je napolju udarao u balalajku. Svuda su između šatora promicale zelene bluze ruskih izviđača.
Neko je izvadio karte. Svi su mnogo pili. Napolju je urlikao vetar, probijao između oblica kolibe, i povijao plamen. U štalama od granja rzali su ozebli konji, i mazge se
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade! Daske su, vidiš, same istruhle; A onaj puknut, što je napolju, Njega su zimus sante razbile, A njim sam vaše ljude vozio — Pa jesam li ja kriv? RADAK: Na posô, kažem!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kako sam sinoć poručio, to me je napolju čekao gotov osedlan konj. Za deset minuta krene se ceo štab. Bilo je još mračno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Imate li pokrivač?... E, onda ostavite, pa će moj posilni razmestiti. Izvolte. Napolju nas zapahnu hladan planinski vazduh. U saobraćajnicama sreli smo kuvare sa kazanima.
da su se neke adske sile, plamene, iskežene, ubistvene i strašne postavile gore, spremne da zariju otrovne kandže... Napolju je noć... A komandir veli: „Izvolte da vidite“... Čudno. Ti ljudi kao da nisu od krvi i mesa.
Pravio sam se na silu ravnodušan i posmatrao ovaj lagum koji je nekada, vidi se, služio za smeštaj rezervne hrane... Napolju grunu eksplozija od granate iz bugarskog merzera. U meni se javi više refleksni trzaj, te stegoh pesnice.
Bližio se odsudni čas, i laka drhtavica prožimala je telo. Nervi bili zategnuti... Napolju ovlada tama. Kroz otvor zemunice video sam u daljini gde žmirka jedna zvezda. A nju gleda i pozadina, koja mirno spava.
Odeta je svirala na klaviru. U sobi je bilo toplo, dok je napolju rominjao sneg. — A mi trunuli ovde pod zemljom — veli sa izvesnom melanholijom Vojin.
oči Arletine ostavljale su zasenjavajući i dubok trag, i ja sam nesvesno, kao da me nešto vuče, pošao niza stepenice. Napolju me obavio hladan vazduh, i već kada sam se udaljio od kuće, mislio sam samo na Arletu.
Bilo je ugodno u mirnoj sobi, dok je napolju besneo vetar. — Gde se sada tačno nalazimo? — Na samom vrhu. Kota dve hiljade pet stotina dvadeset i pet — govorio je
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu desno.) IV ANĐA, MARICA MARICA (napolju, levo, čuje se tresak nekog suda koji se razbio o zemlju. Odmah zatim pojavljuje se uzbuđena).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
nikakve brige, misli do jedino osećajući oko sebe ututkanost, suvotu prostrane sobe, mekotu i toplotu postelje i napolju široku beskrajnu, do na kraj sveta toplu noć.
A u kujni vatra, gaseći se, čas po čas plane, pruži se te osvetli kujnu, posuđe. Napolju mrak, već duboka noć. Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje, ostavljajući između sebe i babe praznine, kao
Onda ono osećanje. Napolju mrak, dubok, gust, a Mladen u postelji i, onako osamljen u mraku, u noći, oseća kako su svi tu oko njega, u kući,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uoči Đurđevdana, u gluvo doba, namenjuju devojke strukove o. pojedinim momcima, i ostavljaju ih napolju: na koji struk padne najviše rose, onaj će je momak te godine najviše voleti. Mećući o., devojke mu se mole: »O.
stvari, pelene na trnje ne treba stavljati (prema primitivnim shvatanjima) iz istog razloga iz koga se noću ne ostavljaju napolju — to jest, da se za njih ne bi zalepila kakva zla duša.
, 41); soba u kojoj ima male dece, kada se u selu pojavi epidemija (ib., 20); živina, na Badnje veče, ako spava napolju (ib., 74). Na 40 dana posle magičnog »otvaranja« bolesnika vrši se kađenje č., bilo da je bolesnik ozdravio ili umro (ib.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nevikao teško da podnese takovu vrućinu, kad se napolju može da uživa blaga, vedra, zagorska ljetnja noć. — Skuhaćemo se!
čita romantične i kriminalne stvari, i lijepi broj takovih knjiga leži u ormariću do „vrtajmovice”, redom poređanih. Napolju je silno vruće, jer odbljesak sunca čak kroz zastrti prozor prodire i gazdi oči zasjenjuje.
Mjesečina usrlja u sobu i prostire se po njoj a noć je laka, svijetla, sa tamnomodruškastim dugim sjenama napolju, šapatljiva...
Pošto bi cijeli dan izbivao napolju, u okolišu, tek uveče vraćao bi se u grad. Nekoliko puta, u hodu i u sabiranju misli, u uređenoj šumi iznad grada
* Sutradan ujutro, kada je Ivo rastvorio prozore, kišilo je napolju. Sa svih strana prodirala je jesenja mokrina. On se prisloni uza zid i zagleda se u napušteni prostor.
Kapci bijahu otvoreni, da svjetlost dopre unutra; stakala ionako ne bijaše. Napolju još je kišilo, a niz uličicu verala se mutna voda.
— reče smeteno žena. Nu Ivo nije znao što da radi, te gledaše na otvorena vrata u mutno vrijeme... I, dok je napolju padao suton, on je jednako stajao na vratima, a kako se sve više mrak hvatao, tako mu je na dušu slazila tuga i na
Molila se čistom dušom svetom Nikoli za pokojnoga oca, za porodicu i za sretna puta, dok napolju zavijaše vjetar. Nakon malo vremena diže se, upre očima u oltarnu sliku i gledaše je poduže u onoj svečanoj odori,
Čini joj se da je blagosilja... Njezin pogled počivaše na njoj, i pod tim blaženim okriljem iziđe djevojka iz kapele. Napolju dočeka je jači vjetar, pa stade sipati pred nju sa zamrla drveća suvo lišće što šušti kao šum jata ždralova za tihe
Tako stajahu neko vrijeme, slušajući kako vjetar napolju ciči i zavija. Pogdjekad drmnuo bi vratnicama, da bi se kuća zatresla.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imala je na sebi samo tanku haljinu. Bilo je dosta sveže napolju, a ona je bila u gotovo prozirnoj haljini od tanušne tkanine. Ocrtavala se svaka oblina.
Postavlja li on to mene za svoga jedinog zamenika? Da li samo u mene ima poverenja? Dimitrije Napolju je vrućina, ovde, iza debelih zidova Kule prijatna hladovina.
Baš tako. Ne sme, veli, u buduće napolje jer dolazi Brzan, svaki čas može biti ovde. Napolju je opasno. Ja, kao njegov iguman, moram mu to zabraniti.
Zbog mene je sve vreme čekala negde napolju i gledala kada će one najupornije savladati san da bi mogla da se ušunja, preplašena kao košuta na pojilu, u moj podrum.
Sazidao je glinene peći u jednoj pa u drugoj odaji, izveo napolje lule za dim, zatim peć za sušenje voća napolju, peć za pečenje grnčarije.
Već vidim taj zid kako trepucka, hiljade i hiljade sunčevih jezičaka palacaju u mekani mrak naše jazbine, dok napolju mećava grize stenu, buče slepa i gluva po smrznutom Saborištu.
natočio ti u čokanj Dorotejeve rakije, lepo bismo sedeli, grickali žilavu i preslanu srnetinu, pijuckali rakijicu, a napolju bi za to vreme rominjala dosadna ledena kiša i vetar bi po dolini nosio mokro lišće. Ništa ne bismo govorili.
Matija Sedeti u toplom i slušati kako napolju reže vuci. Nije loše. Uopšte nije loše. Ovde plamsa vatrica, u tami miris učvarenog osušenog mesa, napolju led, mrazna
Nije loše. Uopšte nije loše. Ovde plamsa vatrica, u tami miris učvarenog osušenog mesa, napolju led, mrazna mesečina i čopori nakostrešenih kurjaka sa blistavim čeljustima.
Na mladom Jeleninom licu uhvatile se već sitne borice oko očiju, poput paučine. Napolju su utihnuli svi zvuci. Hladnoća je naterala razdragane ljude natrag u kuće.
i pokušavam da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom rastakanju koje je svuda; u onoj kaljuzi napolju, u tupom bolu što mi gamiže uz kičmu i zavezuje se u hiljade zrakastih čvorića u ramenima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U krčmi nikoga nema, Osim krčmara starog, što zguren, kraj toplog plama, Pretura debelu knjigu. Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sili i gusta caruje tama. Utom se kucanje začu.
i ko je? Skrstivši umorne ruke, on dugo stojaše tako, Tako ga i tavna ponoć pred likom kamenim nađe. Napolju mrtvačka tama... Silvije bezumno viknu, Kad strašna, čudesna slika s mramornog podnožja sađe, I tiho pristupi njemu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sutradan je gospa Noli bilo malo bolje, i kako je napolju stojao tih i topao jesenji dan, njeni prozori, okrenuti baštici, bili su širom otvoreni.
Gospa Nola opet pogleda na sat: Dockan je veće, neće Luka večeras svraćati ovamo... Da vidim, kako je napolju. Rastavi krila šalona na jednom prozoru, poče duboko da diše, i da se u licu razvedrava. — Divota! Sneg! Studeno!
Imućni svet ima doduše i odela i drva, ima i karuce, ali napolju je mokrota i blato, a vetar seče. Večera nije bila vesela. Raziđoše se brzo. Mladići rešiše da odu do kafane.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
nji nije obiknoveno, premda je sunce jasno sijalo, opet jedan po jedan pored muzike tiho pospi, i ne zapitavši šta se napolju radi. Služitelji se nađu u čudu, jer Roman preti kapije probiti i unutra ući.
je može biti ona, kao što smo rekli, volšebnica (nadežda je od svitaka jelo) prinudi ga da za njom iz tamnice iziđe. Napolju su već konji pripravni bili, i naša mlada nevesta obodri Romana da se ništa ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
No sve su to bile moje zabave manjega značaja, one širega značaja razvijale su se napolju, van sobe. Tamo je mene očekivala uvek čitava četa odmetnika od roditeljske vlasti, sa kojima sam izvodio razne
za tamnicu ne bi mogla da važi ona reč koja važi za brak: „To je kavez kod kojega bi ptica koja je unutra volela da je napolju, a ona koja je napolju volela da je unutra“.
da važi ona reč koja važi za brak: „To je kavez kod kojega bi ptica koja je unutra volela da je napolju, a ona koja je napolju volela da je unutra“.
Dakle, šta ste radi? Novinar: Napolju se govori da ste vi umrli? Ja: Ne treba, znate, nikad polagati mnogo na te ulične glasove, premda, u ovome slučaju,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Molim vas, udaljite se. Vatrica je u peći ugodno puckarala, dok je napolju sve više stezao mraz. Prvi put od početka odstupanja uđosmo jednom i mi u sobu, pa nas odmah, evo, već isteruju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko zna šta bi sve videla da je napolju ostala malo duže? Na tu pomisao oči ribice postajale bi velike i zamišljene. Ali, uzalud je obilazila oko čamaca,
Šantić, Aleksa - PESME
Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli
1913. IZ BOLNIČKE ĆELIJE Kako si lepa, Sestro Pavina! Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele. Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
je upao u jamu, tud je Stric pokvasio i tur u kujinoj zdjeli s vodom, pa ga je sad još više bilo sramota da se pokaže napolju, pred Lunjom. Riješio je zato čvrsto da u jami ostane sve, dok ostali ne krenu kući.
Prekrasna rabota, nema šta! — Hm, najprije bi trebalo da svane ovdje u šumi, a tek onda tamo napolju — mudrovao je čiča. — Izvan šume i onako nema neke naročite opasnosti, a u šumi...
Ni sam đavo ne bi se sjetio da se iza tih suvih grana krije bilo kakva rupa. Napolju odjeknu puška, a onda, sasvim blizu, začu se dovikivanje: — Ehej, ima li ga tamo? — Nema, kao da je u zemlju propao!
— Još su tu, ne možemo izići. Drugi put je, dobrovoljno, pošla u izviđanje Lunja. Napolju je već bila pala noć, ali je neustrašiva djevojčica ipak izišla napolje, dovukla se do samog logora Tepsije i tu
Dovezoše čak i jedan mali pješadijski top. Oružje je popravljeno napolju, pod starom bukvom. Nije se imalo kad čekati da radionice budu gotove.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Prinudiše sav grad te malo veliko što god bi muško, sve se to obreza. I polegaše svi dok ozdrave. Kad se napolju doču da oni svi bolestni leže, trećega dna dvojica — Simeon i Levija (jednomateričići s Dinom) — Jakovljevi sinovi,
A građani kad iznutra videše što se svi napolju, kakav se boj učini s malo društva njihova, vrlo se oslobodiše i svi se poigravajući razveseliše, te svaki dan čete,
A niti je on znao, ni čuo za neprijateljsku vojsku, ima li tko napolju, nejma li. Nego tako isto nešto od Boga taknulo mu je u glavu da to govori k ljudma (a to je teke dahnovenjem svetoga
A ono malo što je bilo ostalo unutra čuvati grad, sve je bilo ka granom pomlaćeno od nevolje i tuge preplašeno. Napolju vojska tuštena opkolila sav grad a jošte sve poviše pridolazi, i njih u gradu malo, a zatvoreni od sviju strana.
Neka da druga braća ti napolju mrznu i cokoću zubi odrpani u zločestih ritetina a jošte i toga slabo na sebi imajući, a mi da se bašimo u mekoti sami
Tu je dogovor iz daljeg s očima, na blizu s pipoljenjem se, doticanje s nogama, prolaz i izlaz često, iščekivanje se napolju po budžaci, slatko slušanje mnogozabavno hegeda i ostale svirnje, pesmi li kojih bezočnih.
Potvaraš i što nije, na svoju ženu preko glediš, ružna ti se i neuljudna haklača muhmelatna svidi, jerno tamo napolju zamuzen si ostao željivo zgledno s tuđih. Te buncaš s hodom ti ka obajan, vrtoglavi zvizdan i mućak!
Zglednu je on, o, vide da je sdetna! Vrlo mu tužno bi i oderti se što ne može biti. Ode unutra, ništa joj napolju ne reče dok se ne smesti u domu.
podmigačem, laživoj braći toj koji dolaze ovde ne na poslušanje, nego na pregledanje naše slobode za podnašanje napolju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Manulać... — veli Mane. — Ba, neću si! — prekide ga ljutito Zona i zalupi avlijska vrata za sobom, ostaviv Mana napolju. Mane je bez ičijeg pitanja, onako po svojoj pameti, učinio taj korak.