Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ali to nije jedno isto. Nisi ti još bio u mojoj koži... Ja ne znam, pravo da ti kažem. Ja se upinjem, naprežem, trudim... i eto danas, sve sam činio... Ali neka svaki da koliko ja... Svi se izvlače.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastadosmo da ljudi predahnu. Zvezde se izgubiše i potpuna tama poklopi zemlju. Naprežem oči da bih razaznao put. Počeo sam bivati nespokojan, jer nikako ne nailazimo na jedno gumasto drvo baš pokraj puta,
Povedoh se na jednu stranu i zamalo da padnem. Sjahao sam s konja, ne bih li rasterao taj nesrećan san. Naprežem pamćenje da se setim koliko ima časova kako već oči nisam sklopio. Jedva izračunah: četrdeset i tri časa.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lep rat. Da naprežem mozak ne bih li pronikao šta smera jedan ušljivi bednik. Da ga pobedim, pa šta? Kakav plen mogu očekivati.
To su se sudarile dve krvožedne gomile, rešene da jedna drugu istrebe. Moram zatim da naprežem sluh ne bih li čuo sve, pa i kad zamre buka i produži se u tiho stenjanje i cviljenje, ne mogu da se vratim svom
Dimitrije Moje nevolje se produžavaju: ne znam ko sam, kuda smeram, šta hoću i zašto radim. Naprežem mozak da shvatim, no uzalud.
daleko odavde, iza neke nakostrešene planine, na zapadu ili istoku, potmulo tutnji a nebo plamti od udaljenih munja, naprežem mozak, izmučen, izmrcvaren, tup, ne bih li po vezao smušene neke slike koje mi promiču pred očima poput bledih,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u!
Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam... Ali otkuda mi ova zemlja u ustima. Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi...
Na putu se nešto isprečilo... Kao čovek!... Zastadoh. Naprežem oči, a laka drhtavica me obuzima. Hteo bih da bežim. Ubiće me.
Konj je zamoren pa kao da galopira jednom nogom. I sam se naprežem, hteo bih da mu unekoliko olakšam teret, što me još više zamara. Šlem se na mojoj glavi gotovo usijao.
Tada se baš ukrcavao neki crnački bataljon... A ja tonem. Ali ja se ipak ne dam. Naprežem onaj zadnji krajičak svesti da bih shvatio svoj odnos prema okolnim predmetima. Stiže najzad i taj naš voz.