Obradović, Dositej - BASNE
ili obrvama, ili kalpakom, ili perukom, ili zlatoizvezenim haljinama ponositi se, a o ukrašeniju duše i pameti, srca i narava svojih nimalo ne mariti, tu uprav prinadleži: „O čudne glave bez mozga!
To se zna, ali, protiv toga, kad se o ispravljeniju čelovečeskih narava govori i piše, valja pravo kazati da je mnogo bolji oni narod koji poštenje, pravdu, istinu i čistoserdečnost ljubi,
Ovo su dragoceni dijamanti, no potrebuju da ih ruka mudrosti očisti, ugladi i osvetli. Raspuštenije i rastljenije narava nipošto ni od koga naroda među se ne primaj.
I budući da po višoj časti na zlo, a to jest na gordost, na raskoš, na sladostrastije| i na rastljenije dobrih i blagih narava služi, zato se češće na njega i viče.
i nepristojnim postupkom ne naružio i ne oskvernio; a ti, kći moja, što bi s česnostiju života tvojega i s krasotom narava tvojih nedostatak krasnoličija prikrila i nadoknadila. Vi ste oboje lepi ako budete blagonaravni i dobri”.
Ovo pravilo, koje idem reći, uliveno je od samoga boga u jestestvo: da čistoserdečije i nelestnost narava svezuje i utverždava prijateljstvo. To isto služi i za blagopospješno ophoždenije sa svim česnim u opštestvu ljudma.
Sveto, blagosozdano, bezlobno jestestvo! Pokaži ljudma sve prijatnosti i blaženstvo čistote srca i narava, da blaženi budu na zemlji! No našto mi ovo vosklicanije, za koje će mi se (može biti) mnogi posmejati?
uma, ili u blatu nevaljalstva, taj mrzi na svakoga koji mu što govori o prosvešteniju razuma, o čistoti i čestnosti narava.
krašeni, izbranjejši u naciji i istiniti otečestva verni sinovi, svoboda ista služiće im na rastljenije i razvraštenije narava, a kad se ovo u običaj uvede i otme mah, onda se i nauka ista otruje, razvrati, opogani i bude gora i vredovitija
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sa svim tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle pohuždavajući, uzdam se da mi se neće za zlo primiti obličenije zloupotrebljenija
Serbije, iz beligradskoga predela; vsegda veseo, čistosrdečan, pošten i, koliko se više može, blagi[h] i neporočni[h] narava čovek. I zato u celoj Slavoniji, Sremu i Bačkoj, malim i velikim, gospodarem i gospođam ljubezan i blagoprijatan.
ćemo takovoj dobroti većma ugoditi; a njemu, inače, nije se moglo ugoditi razve črez priležnost ka učeniju i dobrotu narava. Ljubima grečeska junost sklonitija je i sposobnija k nauci pače sviju naroda na svetu.
će onakovi prekrasni, hitri i hrabri narodi i u onaki mesti samo za neznanje i slepotu uma u varvarstvu i divjačestvu narava prebivati i jedan drugoga za bagatelu kako istog zeca s puškom u čelo ili u srce pogađati.
razgovore s dostojnejšim prekrasni[h] nauka, prostranejšago iskustva i vežestva, čestnejšago žitija i neporočnejši[h] narava, u isto vreme dobrohotna i ljubezna srca, mužem gospodinom Atanasijem Sekerešom mnogo sam se polzovao, budući ovo i do
slovesne i razumne duše, koji umedu raspoznati nesravnjeno odličije besmertnoga i večnoga bogatstva razuma, srca i narava od privremenoga i zemnoga, oni (bili Inglezi, bili drugi) koji spisanija Adizonova, Sviftova, Pope i ovima podobnih
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i za ovo: od mnoge i razlike, opštosložnoga crkovna tela, ne jednosvidnu i ćudovitoj životinji narodnoj mnogo razlika narava i besede prešarane so tome priknađati durma neodstupno valja.